Друштво

НЕ ЗНАМ ДА ЛИ МИ ЈЕ ТЕЖЕ ЗБОГ ДЕЦЕ ИЛИ ЛУКЕ: Тужна судбина Наде Симоновић из Куршумлијске бање

18. 05. 2021. у 14:17

НЕ ЗНАМ да ли ми је теже због сина и кћерке који су у болницама, или због унука који пати за мајком-говори кроз сузе ова жена.

НЕ ЗНАМ ДА ЛИ МИ ЈЕ ТЕЖЕ ЗБОГ ДЕЦЕ ИЛИ ЛУКЕ: Тужна судбина Наде Симоновић из Куршумлијске бање

- Од када ми је почетком марта месеца преминуо супруг, све нам је кренуло наопако. Иако ми је јако тешко, претешко, морам да останем јака због унука Луке (7) и моје троје деце, поготову што су Јелена и Петар(37) у болници. Лукина мајка је у нишкој болници а син ми је у Прокупљу.

Плачући, губећи дах од суза и плача говори Нада Симоновић, бака седмогодишњег дечака која је остала да се стара о малишану јер му је мајка Јелена (32)у болници. Немоћ и немаштина огледају се на сваком кораку, јер ова жена нема никаквих примања.

- Јелена је почела да ради овде у Куршумлијској бањи али се разболела и има озбиљних здравствених проблема. Додатна невоља ми је што се и Петар разболео а син који ради у Београду једва опстаје тако да не може да нам помогне-јецаји потресају тело ове крхке жене.И док на питање шта им је најпотребније, само одмахује главом, као да жели да каже да не зна да ли јој је тежа болест деце или немаштина у којој се нашла после супругове смрти.

- Од када је преминуо супруг, све се некако пореметило. Он је једини радио а после његове смрти добила сам 20.000 динара на име отпремнине од којих живимо месец дана и ја и деца-говори с тешком муком Нада док појашњава да јој је супруг преминуо од упале плућа која је довела до кобног исхода. Због ситуације у којој се нашла ова жена није у стању да оде на здрваствене прегледе, поготову што има озбиљних проблема са дијабетесом.

- Не знам како да ми помогнете, стварно не знам - одговара Нада на наше поновно питање шта им је најпотребније и како им помоћи док јецаји прекидају њен одговор. У првој од две просторије у којима бораве у запуштеној кући, нема најосновнијих ствари. Симоновићи немају ни воду у кући коју доносе из дворишта.

И док појашњава да јој је син Предраг(35) у Београду, Нада истиче да не знају више ни шта ће ни како ће.

- Стварно не знам ни како ни од чега живимо-одговара на питање од чега живе Нада док грли унука Луку. Живахан малишан моли баку да му изује патике јер су се оквасиле на путу.Иако не спомиње, очито је да и дете које похађа основну школу у Куршумлији нема довољно одеће.

- Не знам да ли ми је теже због кћерке и сина, или што Лука пати због мајке - додаје Нада која невољно пристаје да говори за наш лист. Јер од плача који не јењава не успева ни да одговори на наша питања док разговарамо са њом у дворишту једне од првих кућа са леве стране на улазу у Куршумлијску бању. И док на наше инсистирање улазимо у кућу у којој се још са улазних врата осећа влада , уочавамо дотрајале и похабане ствари.

- Боље да нисмо ниулазили у кућу-говори Нада док показује две расклимане столице покрај прастарог стола. У неколико кухињских делова стоје судови који очито нису употребљавани дуго.

- Доста нам је помогао Дејан Милошевић из Куршумлије јер нам је донео намирнице -успева да каже Нада која је потом заћутала, због чега су питања сувишна јер је овој жени и њеном унуку потребно све, почев од животних намирница, средстава за хигијену, одеће, али и реновирања куће која је налик на депо за одлагање сувишних ствари.Јер, осим што немају огрева и што је влага присутна у обе просторије а подови буквално сатрули,бака Нада признаје да немају ни ваљани кревет у којем би се њен унук наспавао.

-Ја свакако немам сна.Како од оволике бриге да заспим-проговара поново кроз јецаје Нада.