Друштво

ПОТВРЂЕНО "НОВОСТИМА": Ово су имена српских војника за чије посмртне остатке се претпоставља да су на Кошарама!

В. Н.

21. 05. 2021. у 10:20

КОМИСИЈА за нестале Владе Србије претпоставља да су у рејону Кошара - недалеко до попришта чувене битке - посмртни остаци војника Златка Ацића, Предрага Бојовића, Саше Иванковића, Ивице Ивановића, Бранислава Негића и Виталија Булаха Глебовича, потврђено је "Новостима".

ПОТВРЂЕНО НОВОСТИМА: Ово су имена српских војника за чије посмртне остатке се претпоставља да су на Кошарама!

Одговор на питање да ли се њихови остаци заиста налазе на падинама Проклетија, даће ДНК анализа уколико истражитељи добију дозволу за ископавање, што је председник Комисије Вељко Одаловић недавно најавио.

Тада ће се знати и да ли су неки од ових војника бораца на албанским снимцима, на којима су забележена тела војника, лична документа и призори са карауле Кошаре. На овим снимцима забележени су и припадници ОВК који копају гробове, за, како се чује на снимку, "терористе Слободана Милошевића".

Ове страшне сцене прегледали су и најближи несталих, надајући се да ће сазнати истину, каква год она била.

У породици Предрага Бојовића из Чачка, који је као двадесетогодишњак био у војсци на Кошарама, јуче су за "Новости" кратко поручили да су 99 одсто сигурни да на снимцима није он, као и да не верују да ће се његова судбина коначно расветлити.
Бојовић је, како је раније објављивано, нестао 15. или 16. априла у борбама. Био је рањен у кук, па су га другови оставили испод једног дрвета, мислећи да ће га јединица за евакуацију рањеника извући. Међутим, његово тело никада није пронађено.
И Златко Ацић из Смедеревске Паланке је последњи пут виђен жив на Маја Глави у борбама 16. априла.
- Безброј пута смо прегледали снимке на "Јутјубу" које су начинили терористи, док су копали гробницу за српске војнике погинуле на Кошарама, али нашег Сашу нисмо могли да препознамо. На снимцима се виде тела, али не и лица погинулих војника, па је на основу тога тешко утврдити ко је у питању. Надамо се да ће, ипак, истрага тих гробница, показати да ли је и Саша међу погинулим српским војницима - рекао је за "Новости" Велисав Иванковић из Лазаревца, брат од стрица Саше Иванковића из оближњих Вреоца, који је као деветнаестогодишњак, на редовном служењу војног рока, нестао у паклу битке на Кошарама, 16. априла 1999. године.

На гробљу у Лазаревцу сахрањен је празан ковчег, подигнут му је и надгробни споменик, а његови родитељи умрли су у жалости и нади да се њихов јединац појави на капији дворишта. Иванковић није морао да иде у војску, јер је био старатељ мајци Гордани и оцу Миломиру, који су били инвалиди. Ипак, није желео да ту могућност искористи. Униформу је обукао крајем 1998. године.

ХЕРОЈИ РАТА НИСУ ЗАБОРАВЉЕНИ

У УДРУЖЕЊУ ратних војних инвалида у Београду, јуче је одржана церемонија одавања почасти борцима са Кошара, Паштрика и учесницима пробоја Коридора у Републици Српској. Ветерани рата и породице бораца који су одликовани постхумно, добили су новчану помоћ, медаље и захвалнице.

Одликовани су војници и официри 63. падобранске бригаде, 125. и 349. моторизоване бригаде, 53. граничног и 52. батаљона војне полиције ВЈ. Нису заборављени ни борци Војске Републике Српске - 2. озренске бригаде и 1. прњаворске бригаде. Помоћ и захвалност примила је и Ивана Андијев, супруга недавно преминулог руског добровољца Алберта Андијева.

Покретач ове акције је српско-америчка хуманитарна организација "Спасимо српску децу", чији је оснивач Милош Шупица. Г. Н.

- На снимцима су показана и документа српских војника, међу којима и Дејана Митића из Лесковца, који је настрадао истог дана када и Саша - каже Велисав. - То нам даје наду да, можда, ипак, после толико година, коначно буду пронађени његови посмртни остаци и да почивају на лазаревачком гробљу.

Братислав Негић из Бање Ковиљаче погинуо је највероватније 14. априла 1999. године, када је, заправо, била његова последња акција у рејону те карауле.

Како кажу они који су му били блиски, кренуо је на задатак уздигнуте главе, са најбољим другом, газећи снег, са својом и опремом другог војника, коме је помогао. Наводно, снег је утицао да му се нога заглави у грању на које је набасао и приметио га је непријатељски снајпериста. Три метка бездушног снајперисте угасила су млади живот и дивног младића.
Својевремено су довезени, тобоже, његови посмртни остаци, али је утврђено да не припадају њему!? Од тад до сада се трага за његовим посмртним остацима, као и за остацима још једног јунака из Бање Ковиљаче - Ивице Ивановића, који је погинуо два дана касније као добровољац 125. моторизоване бригаде.

Рајко Ивановић, његов син, каже да је пре два месеца добио снимке који сада круже. Очекује и нада се да ће доћи до посмртних остатака свог храброг родитеља, како би га достојно сахранио, како доликује јунаку.