ШПАНСКЕ БУТКИЦЕ ЗАТВАРАЈУ ОБОРЕ: Домаћи одгајивачи свиња у тешком положају због пада цена товљеника и притиска споља

СИТУАЦИЈА у примарној производњи свиња у Србији је веома тешка јер је у ово доба године, када је потражња за свињским месом највећа, откупна цена товљеника пала за скоро 40 процената у односу на ону која је била само три месеца тако да већина одгајивача не успева да покрије ни оне најосновније производне трошкове.

Фото З. Грумић

Почетком прошле године је за откуп товљеника плаћано 260 динара по килограму живе мере, да би та цена у децембру пала на свега 160 динара, што је за произвођача знатно испод границе рентабилности, односно "дебели" минус у његовој производној рачуници, каже за "Новости" Младен Алфировић из Удружења одгајивача свиња Србије (УОСС).

- Најважнији узрок овако тешком стању, које прети колапсом у производњи и затварањем фарми, јесте прекомерни увоз јефтинијег свињског меса из ЕУ и других земаља - објашњава Алфировић напомињући да смо током протекле године увезли скоро 50.000 тона свињског меса и да је од те укупне количине највише стигло из Шпаније, чији произвођачи у тову користе генетски модификовану соју (ГМО), док је код нас забрањена производња и употреба ГМО биљака за исхрану стоке.

Ако се тако неконтролисаном и прекомерном увозу додају и хронична нестабилност и непредвидљивост пословања, неуређеност тржишта живих свиња, производње и прераде меса као и то што, како додају у УОСС, држава "фаворизује кланице и увознике" на рачун примарних произвођача, онда је реална опасност од колапса те гране сточарства.

- Уколико уништимо и ово мало преосталих фарми свиња у Србији, може се догодити да останемо без меса из домаће производње и да цене оду "у небо" - истиче Алфировић, подсетивши на то да истовремено с падом цена живе мере није појефтинило свињско месо у малопродаји, тако да килограм свињског бута тренутно у малопродаји кошта од 490 до 890 динара.

Прасићи стижу на фарму Пољопривредне школе у Футогу, Фото З. Грумић

Да би се овако неподношљиво стање за одгајиваче покренуло набоље, у Удружењу препоручују да се активира низ механизама који су на располагању ресорним министарствима, од ограничења увоза увођењем одговарајућих квота као и дажбина на увоз свињског меса док се наше тржиште не стабилизује, до обележавања увезеног и домаћег меса у продајним ланцима.

- У овој ситуацији највише профитирају кланичари, који имају могућност да купе домаћу сировину или ону из увоза, зависи од тога шта им је повољније, као и трговци. А ми бисмо желели да у партнерском односу са државом, прерађивачима и трговцима покушамо да решимо ове проблеме, да уредимо наше тржиште и створимо услове за знатније повећање сточног фонда и повећање броја фарми - поручио је стручни консултант удружења које окупља 17 индивидуалних фарми и производи близу 400.000 товљеника годишње.

Младен Алфировић, Фото М. Алфировић

У још тежем положају су они такозвани мали произвођачи, који настоје да се држе и неких традиционалних принципа у тову, попут газдинства Милетића у Ченеју, које током године произведе од 50 до 100 комада товљеника.

- Кад све трошкове на крају обрачунамо, очигледно је да се производња никако не исплати, иако имамо свој кукуруз и другу храну, али су други трошкови знатно порасли. Тако да нам не вреди да продајемо товљенике кланичарима него производе и прерађевине од меса успемо некако да намакнемо трошкове и остваримо какав-такав профит - каже за "Новости" Горан Милетић.

Према подацима Привредне коморе Србије, увоз свињског меса и прерађевина минуле године је био неминован јер из домаће производње нема довољно да се подмири наше тржиште.

- Товљачи свиња у Србији су данас попут произвођача аутомобила у Немачкој. Док се они боре на тржишту са јефтиним електричним возилима из Кине, нашим фармерима је кључни проблем увоз јефтинијег меса из ЕУ - напомиње за "Новости" аналитичар Бранислав Гулан, који је и члан Националног тима за препород села Србије.

Он такође додаје да су ниске субвенције нашим сточарима, храна која није ГМО, скупа прасад као и непостојање јединствене асоцијације фармера неки од разлога зашто наши товљачи свиња нису конкурентни и зашто ових дана сви они који продају товљенике трпе губитке.

То су неки основни проблеми за чије решавање треба да се побрину надлежне државне институције, као и остали у ланцу од производње до потрошача.

Бранислав Гулан, Фото Н. Карлић

За пет година упетостручен увоз

ПРЕМА подацима Републичког завода за статистику, увоз свиња у Србију је протеклих пет година порастао од 300 до 500 одсто, док тражња за домаћим грлима опада. - Само за првих осам месеци током 2023. и 2024. године увезено је по око 40.000 тона свињског меса, у вредности од 134 милиона евра - наводе у РЗС.

Опустело 62.000 фарми

САДАШЊЕ околности иду наруку кланичарима и осталим прерађивачима који формирају цене користећи могућност избора, домаће или из увоза. - Увоз меса, замрзнутог и свеже вакуумираног, утицао је на то да крене гашење домаће производње па је последње деценије у нашим селима нестало око 62.000 фарми - наводи Гулан.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације