УЛОЖИО МАЛО, А ПРОДАО СВЕ: Некада су сви у Србији гајили ову стару биљку

МАК , који је ових дана у пуном цвету, поново осваја оранице широм Војводине.

Фото: Приватна архива

Захваљујући временским условима који му погодују, многи ратари користе прилику да на време заштите усеве од штеточина и болести, не би ли очували потенцијално одличан принос. У светлу све непредвидивијих климатских услова и несигурних прихода од традиционалних култура, све више пољопривредника одлучује се управо за мак као све популарнију алтернативу.

Један од оних који је поново открио потенцијал ове културе је Јарослав Балаж из Гложана, који се након петнаест година паузе вратио гајењу мака. Како каже, овогодишње умерено топло време без мразева обећава приносе између 500 и 700 килограма по хектару.

– С обзиром на све веће трошкове и ниске откупне цене основних ратарских култура, мак се чини као разумнија опција – објашњава Балаж. Осим самог семена, у гајење је потребно уложити и у средства за заштиту биља, али та улагања нису велика у поређењу са другим културама.

Заштита и квалитет – кључни фактори за извоз

У производњи мака кључне су две фазе заштите – једна на почетку цветања, када се биљке штите од инсеката, и друга при крају цветања. Укупан број третмана зависи од временских прилика, а посебна пажња посвећује се коришћењу препарата који су одобрени у Европској унији, јер се добар део приноса планира извести у Чешку и Словачку.

Идеални услови током цветања су суво и умерено топло време – превише кише штети квалитету зрна, док превисоке температуре убрзавају сазревање и резултирају празним махунама.

Тренутна велепродајна цена мака креће се између 2,5 и 3 евра по килограму, док су цене на пијацама и у пекарској индустрији знатно више, али у мањим количинама. Балаж се нада да ће цео његов овогодишњи род бити продат на иностраном тржишту.

Расте интересовање и међу другим произвођачима

Миша Хромчик, дугогодишњи произвођач мака из Падине, примећује да је ове године у његовом крају засејано знатно више мака него раније – чак двоструко више, на површини од око 250 до 300 хектара. Према његовим речима, иако климатски услови обећавају добар принос, остаје проблем квалитета и стандардизације производње.

– Многи произвођачи не поштују правила и немају уговорене откупе с извозницима. Не разликују индустријски мак од прехрамбеног, а управо та разлика је кључна за извоз. Ако производ не задовољи критеријуме, завршава на домаћем тржишту – упозорава Хромчик.

На крају, цену мака највише одређује глобална понуда – домаћи откупљивачи прате стање на међународним берзама, нарочито у Словачкој и Чешкој, које су главна одредишта мака из региона. Ако временске прилике остану повољне, ово би могла бити једна од бољих сезона за ову културу која се полако враћа на велика врата.

Каква је ситуација у Србији?

У Србији се мак још увек гаји на релативно малим површинама, али интересовање међу пољопривредницима расте, нарочито у Војводини, где климатски услови и квалитет земљишта омогућавају добар принос. Ипак, главни изазов за већи повратак мака на домаће њиве јесте недостатак организованог откупа и тржишне сигурности.

Упркос доброј цени на иностраним тржиштима, многи произвођачи немају приступ извозним каналима, нити задовољавају строге стандарде квалитета које траже европски купци. Проблем представља и недовољна едукација о разликама између прехрамбеног и индустријског мака, што додатно ограничава конкурентност на страном тржишту.

Уколико би се у наредним годинама створила боља инфраструктура за откуп и прераду, као и подршка у виду субвенција и едукације, мак би могао постати значајнија култура у домаћој пољопривреди – нарочито за мале и средње произвођаче који траже алтернативу класичним ратарским усевима.

(Дневник)

Препоручујемо

Економија

0 0

ЛЕКОВИТО БИЉЕ БИ И ЏЕП МОГЛО ДА "ИЗЛЕЧИ": Србија не користи довољно потенцијале у сектору хортикултуре

19. 05. 2025. у 18:26

Пољопривреда

0 3

ДОМАЋИН ИЗ БАЧКОГ ПЕТРОВЦА ПОСЕЈАО МАК: Мало је уложио, а ево колико зарађује - велико интересовање је из иностранства за куповину

19. 05. 2025. у 15:49

Србија

0 18

ЗИБЕН СЕ НА ТРАКТОРУ ОДМАРА: За домаћина из Деспотовца, Дарка Миладиновића, сезона траје 365 дана у години

20. 05. 2025. у 06:30

Економија

0 5

ТРЕШЊЕ КУПУЈУ НА КОМАД: После пролећних мразева први мајски црвени плодови достигли 1.500 динара за килограм

14. 05. 2025. у 18:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације