ПЛАВИ ДРАГУЉ СРПСКОГ ВОЋАРСТВА: Вредност извоза прешла 30 милиона долара

СРБИЈА се сврстава међу значајне европске произвођаче и налази се на четвртом месту у Европи, иза Пољске, Шпаније и Немачке.

Приватна архива

Воћарство је једна од најзначајнијих грана пољопривреде којом се остварује највећи приход у структури извоза пољопривредно-прехрамбених производа. Међу топ десет извозних производа у последњих 15-20 година налазе се три до четири воћне врсте, пре свега малина, јабука и вишња, а појединих година и купина.

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, Зоран Кесеровић указује да је за очекивати да се на овом списку ускоро нађе и боровница.

- Прошле године боровница је остварила вредност извоза од око 31 милион долара. Доста се улаже у производњу и сама инвестиција за један савремени засад иде од 55.000 до 70.000 евра- истиче саговорник за Курир.

Он указује да је ова година за српско воћарство међу најгорим у последњих 35 година због појаве мраза и града. Због тога, Кесеровић сматра да ће изузетно високе цене постићи производи којих на тржишту нема – попут кајсије и трешње, али и осталих воћних врста као што су шљиве, вишње и боровнице.

- Упркос тешкој години боровница је и даље без икакве дилеме најпрофитабилнија воћна врста. Цена малине прошле године била је изузетно ниска. С друге стране, произвођачи трешања су добро прошли због више цене, а не треба заборавити да и купина у последње време постиже јако добру цену - додаје.

Цене подизања засада различитих воћних врста варирају у зависности од технологије коју примењују произвођачи.

- Рецимо, ако желите да подигнете засад Облачинске вишње или лешника, где није потребна противградна мрежа, инвестиције се крећу од 9.000 до 12.000 евра. Примера ради, и орах је прошле године такође био доста рентабилан када су у питању нове сорте које се уводе. Ту су улагања од 11.000 до 13.000 евра, али с обзиром на то да је он доста дефицитаран и нема га на тржишту произвођачи који имају врхунску технологију имали су добит од девет до 10.000 евра по хектару - напомиње Кесеровић.

Према последњем попису пољопривреде из 2023. године, највеће повећање површина и производње у последњих десет година остварено је управо код боровнице. Са само 250 хектара у 2012. површине су у 2023. години достигле 8.318 хектара, према званичним подацима Републичког завода за статистику (РЗС).

Професор Зоран Кесеровић, у анализи “Стање у савременој производњи воћа у Србији и могућности за њено побољшање” наводи да, у односу на остало јагодасто воће, производња боровнице није толико регионално сконцентрисана.

Наиме, највеће површине под овим воћем налазе у реону западне Србије, у општинама Ариље, Косјерић, Ивањица, Шабац, Лучани и Брус, док друго производно подручје припада региону Војводине. У Војводини се боровница углавном гаји у контејнерима, док је у Западној Србији заступљено гајење на земљишту.

- Производња боровнице у Републици Србији базирана је на засадима северноамеричке високожбунасте боровнице (Вацциниум цорyмбосум Л.) чији су плодови доминантно намењени стоној потрошњи. Поред тога, у Републици Србији се сакупљају и плодови шумске боровнице који се извозе замрзнути или у виду других прерађевина. Најзаступљеније су сорте ране и средње ране епохе сазревања. У том периоду постоји дефицит свежих плодова боровнице на иностраном тржишту, што олакшава пласман и обезбеђује високу продајну цену производа - наводи у својој анализи Кесеровић.

Поред гајења на земљишту, боровница се успешно гаји и у контејнерима (саксијама или врећама).

“Предности гајења у саксијама огледају се у повећању броја биљака по хектару, олакшаном извођењу заливања и програмиране, прецизно дозиране прихране. С друге стране, јављају се недоумице у погледу избора растојања садње, величине и типа саксије и супстрата, као и око примене одговарајућих мера неге, што све доводи до сушења или успореног раста биљака и нижих приноса од очекиваних”, указује Кесеровић.

Према његовим речима, од почетка ширења производње боровнице у нашој земљи у технолошком смислу прављени су велики пропусти који се тичу неправилног избора терена за заснивање засада, лошег квалитета садног материјала, неизбалансиране и прекомерне примене ђубрива, нестручне резидбе и неадекватне заштите.

(Курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације