ВАЖНА ИНФОРМАЦИЈА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ: Зарада ће зависити од цена на светским берзама
У СРБИЈИ је током 2025. године у јесењој сетви засејано укупно 842.347 хектара, што је 5,5 одсто више у односу на јесењу сетву 2024. Пшеница и даље заузима доминантну површину, док су поједине културе, попут овса, забележиле благи пад.
Фото: Профимедиа/Илустрација
Посматрано по културама, пшеница је засејана на укупно 631.965 хектара, што је за 5,2 одсто више у односу на претходну годину. Јечам је засејан на 103.482 хектара (+осам одсто), раж на 4.918 хектара (+8,5 одсто) и уљана репица на 52.076 хектара (+7,5 одсто).
Како показују подаци Републичког завода за статистику, једино је овас ове године засејан у нешто мањем проценту од 5,7 одсто, на површини од 37.615 хектара, док остале засејане површине обухватају 37.615 хектара.
Агроекономски аналитичар Милан Простран у разговору за Бизнис.рс истиче да је јесењом сетвом осигурана прехрамбена сигурност и да ће зарада пољопривредника зависити од цена на светским берзама и стања на светском тржишту.
Када је у питању род он је оптимистичан јер, како каже, све што се у јесен сеје дефинитивно доноси род и ретко која култура подбаци, што није увек случај када је у питању пролећна сетва.
- Пољопривредници последње три-четири године траже решења избегавајући сушу и питајући се које културе уопште садити. Површине под кукурузом и сојом су толико подбациле да су они у страху да не претрпе још једну годину са великим губицима. Оно што се у јесен сеје дефинитивно доноси род. Због влаге, без обзира колика је она током зиме и с обзиром на пролећну вегетацију, углавном ниједна култура није оманула - наводи он.
Према његовим речима, пшеница, јечам, раж и овас са становишта финансијских улагања траже мање средстава него што је то случај са пролећним културама, које су радно интензивне и финансијски јако захтевне.
- Јако су велика улагања код шећерне репе, кукуруза и соје. Нарочито ако узмемо у обзир да је кукуруз сејан на скоро милиона хектара. Дакле, више се у пролеће сеје кукуруз него све јесење културе заједно - указује Простран и додаје да су овог пута, без обзира на ситуацију, пољопривредници послушали апеле стручњака и да је добро што је укупно засејано више од 800.000 хектара.
- Све што је јесенас сејано убраја се у берзанске производе и они ценовно трпе утицаје берзи и светског тржишта. Тек ћемо видети да ли ће се тај посао и економски исплатити, али је држава на овај начин сигурно обезбедила прехрамбену сигурност - подвлачи наш саговорник.
Пшеницу смо некада сејали на милион хектара
Када је реч о површинама под пшеницом, Простран каже да смо ову културу некада сејали и на милион хектара. Ипак, наглашава да је јесења сетва сигурно урађена са скромним улагањима, нарочито код малих и средњих фармера, а да су велики поседи сигурно применили комплетну агротехнику и да је држава учествовала у помоћи давајући семе, што је добро.
- Видећемо какво ће бити пролеће. Већ се посматрају услови – да ли је било мало измрзавања или не, али пшеница је чудо од биљке, она се и опорави и за њу је важно да има још влаге у земљишту. Практично може ту вегетацију у наредних четири-пет месеци да изгура - објашњава он.
У последњих десетак година, истиче, ниједна сетва – поготово пшенице као доминантне – није подбацила ни са становишта прихода, ни са становишта приноса.
Према његовим речима, у Србији је потпуно другачија филозофија пољопривредника у северном и централном делу земље.
- У централном делу Шумадинцима је најважније да имају пшеницу, кукуруз или јечам. Они то не продају. Колико се сећам, само су једне године продали десет одсто пшенице јер је била изузетно родна година. Иначе, за српског сељака испод Саве и Дунава то су културе које ће он увек сејати јер за њега то значи опстанак и за стоку и за људе - истиче наш саговорник.
Овас заузима све већи удео у исхрани људи
Коментаришући пад у засејаним површинама овса, Простран објашњава да је то култура која се некада углавном сејала у брдско-планинским подручјима и да је служила за исхрану приплодне стоке и коња, али да је у последњих десетак година постала атрактивна нутритивна култура за исхрану људи. Зато сматра да је добро што је овас уопште почео да се враћа у поља.
- Свако ко је некада имао коње редовно је имао и по једну мању површину овса. Због смањеног броја коња и приплодне стоке, пре свега бикова, смањене су и површине. Без обзира на мањи проценат засејаних површина добро је да се он уопште враћа у поља и да прелази у другу категорију као нутритивни део за исхрану људи.
(Бизнис.рс)
БОНУС ВИДЕО:
БЕЗ МЛАДИХ ЉУДИ НЕМА ОПСТАНКА: Неопходна едукација пољопривредника
Препоручујемо
ОДГАЈИТЕ ШАРГАРЕПУ БЕЗ ГРЕШКЕ: Тајне које вам још нико није открио
27. 01. 2026. у 21:35
САВЕТИ ЗА УЗГОЈ КРАСТАВАЦА: Корак по корак до лепих плодова за само два месеца
28. 01. 2026. у 19:30
СУМЊА СЕ ДА ЈЕ ОВАЈ ЧОВЕК СА ЕСТРАДЕ НАРУЧИО НАПАД НА ЧОЛИНУ КУЋУ: Били пријатељи и сарадници (ФОТО)
ЈЕДАН правац истраге упућује на познато име са естраде, чека се прикупљање свих доказа.
03. 02. 2026. у 16:49
"ПРИШТИНСКА АДМИНИСТРАЦИЈА УБРЗАНО ЧИСТИ ПОКРАЈИНУ ОД СРБА" Хитно се огласило руско Министарство спољних послова - "То је лицемерно!"
КОРИСТЕЋИ успех на недавним парлементарним изборима, приштинска администрација форсира чишћење покрајине од српског становништва, саопштено је из Министарства спољних послова Русије.
04. 02. 2026. у 13:32
АМЕРИКАНКА ИЗ "ЛЕПИХ СЕЛА": "Срби су били светски непријатељи број један, зликовци - али не и за мене"
ФИЛМ "Лепа села лепо горе" Срђана Драгојевића важи за једно од најбољих и највољенијих остварења наше кинематографије.
04. 02. 2026. у 10:52
Коментари (0)