МОЖЕ ЛИ ПОЉОПРИВРЕДА СПАСИТИ ПЛАНЕТУ: Један филм је дао одговор

ФИЛМ "Оно чему припадамо" прати пољопривреднике и научнике из различитих делова света који су одлучили да одустану од традиционалних конвенционалних метода, које више нису профитабилне ни одрживе, те су уместо њих прихватили приступе који раде с природом, а не против ње.

Foto: Profimedia

Један од највећих британских викторијанских писаца, Томас Харди, крајем 19. века написао је роман "Далеко од разуздане гомиле", у којем прати живот главне јунакиње Бетшебе Евердин и тројице мушкараца који улазе у њен живот. У роману је пољопривреда у средишту приче - детаљно се описује ритам сезона, жетва, брање и рад на фарми, показујући како земља и сточарство обликују свакодневни живот енглеског села. Кроз своје ликове Харди верно приказује традиционалне обичаје, друштвене хијерархије и међуљудске односе унутар пољопривредне заједнице.

Скоро 150 година касније, још један наслов - "Жетва" (Харвест, 2013) Џима Крејса - бавио се сличном темом. Приказује малу британску провинцију пред долазак индустријализације, када заједница још живи у складу са сезонама и природним циклусима.

Одбацивање конвенционалних метода

Гледајући документарни филм "Оно чему припадамо", чије су ауторке Памела Танер Бол и Линдзи Ричардсон, неколико пута сам се присетио поменутих романа. Актери филма често су ме подсећали на ликове из тих прича - идеалисте спремне да се боре за очување свог начина живота, по сваку цену.

Но док код Хардија и Крокеа њихова жеља за очувањем традиције крене, наравно, у (не)очекиваним смеровима, јер ипак је то фикција, па провинцијализам и ксенофобија крену избијати кроз све поре, у "To Which We Belong" његови "јунаци" нуде здраворазумска решења која истодобно могу користити животну средину и потхрањеној светској популацији на готово на чудесан начин.

Филм прати пољопривреднике и научнике из различитих делова света који су одлучили да одустану од традиционалних конвенционалних метода, које више нису профитабилне нити одрживе, и да уместо њих прихвате приступе који раде са природом, а не против ње.

Они који примењују холистичко управљање пашњацима како би побољшали структуру тла, обновили биодиверзитет и повећали продуктивност без употребе штетних хемијских средстава, пионири који раде са алгама, шкољкама и другим морским врстама како би обновили животну средину уз минималан еколошки утицај.

У филму се појављује низ стручњака за регенеративну пољопривреду чији се рад прати кроз стварне примере на терену. Међу средишњим фигурама је Алан Сејвори, зимбабвеански еколог и оснивач Savory Institutea, познат по концепту холистичког управљања испашом, који заговара правилно вођено сточарство као алат за обнову деградираних травњака и земљишта.

У филму учествује и Николе Мастерс, стручњакиња за здравље тла која сарађује са фармерима на обнови микробиолошке активности и плодности земљишта, затим Дејвид Пери, који се бави одрживим управљањем природним ресурсима, као и Џудит Шварц, заговорница регенеративних пракси, која повезује научне увиде са искуствима фармера на терену.

Осим појединаца, филм прати и конкретне фарме и пројекте попут Андерсон Ранча и Барни Крик Лајвстока у Монтани, Ранчо Лас Дамас у Мексику, те Енонкишу Консерванси у Кенији, где се регенеративне методе примењују у пракси. Кроз њихове приче гледалац добија увид у свакодневни рад људи који настоје да обнове земљиште, повећају биодиверзитет и учине пољопривреду дугорочно одрживом.

Регенеративна пољопривреда

Главно питање које филм поставља јесте: можемо ли преокренути климатске промене ако променимо начин на који узгајамо храну? Одговор филма је потврдан. Кроз концепт обновљиве пољопривреде и узгоја у океанима, ауторке показују како враћање угљеника из атмосфере у земљиште може смањити ниво угљен-диоксида на вредности пре индустријске револуције.

Решења већ постоје и доносе конкретне резултате; питање је само коме одговара да се она не примењују. Филм истражује једноставну, али дубоку идеју: решење за климатску кризу не налази се у сложеној технологији, већ нам је дословно под ногама - у земљишту.

(Агроклуб)

Препоручујемо

Економија

0 2

УВОДИ СЕ НОВО ПРАВИЛО: Од 1. априла забрана пушења на плажама

29. 03. 2026. у 18:14

Економија

0 0

ОВАЈ ОТПАД ПОСТАЈЕ СВЕ ВРЕДНИЈИ: Остатке из кухиње у Аустрији сматрају "златом"

29. 03. 2026. у 17:28

Економија

0 3

ВЕЛИКИ НЕМАЧКИ ТЕСТ ИЗНЕНАДИО: У Србији се прави најбоља гума за кишу

29. 03. 2026. у 16:30

Економија

0 3

НОВА ЗЛАТНА КОКА: Овај град у Србији постаје идеалан за куповину некретнине

29. 03. 2026. у 14:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације