Пољопривреда

АЛАРМ У ВОЋАРСТВУ: Приноси десет врста на минимуму

К. Деспотовић

03. 03. 2026. у 19:40

ЕКСТРЕМНИ временски услови током 2025. године довели су до тога да је 10 од 16 праћених воћних врста забележило рекордно лоше приносе, што стручњаци повезују са све израженијим климатским променама.

АЛАРМ У ВОЋАРСТВУ: Приноси десет врста на минимуму

Прошла, 2025. година није била лака за воћњаке широм Србије. Почетком године, топло време током фебруара и марта убрзало је кретање раних воћака, па су кајсије, брескве, нектарине и друге врсте раније почеле цветање него што је то некада био случај, пише Клима 101. А онда их је погодио мраз, прво у марту, затим у априлу, у кључним, рањивим фазама њиховог развоја.

После мразева, Србију је захватио рекордно сушан јун, када у великом делу земље током читавог месеца није пала ни кап кише. Иако су јул и август били нешто кишовитији, недостатак из јуна никада није био надокнађен – а лето 2025. остало је забележено као четврто најсушније у историји мерења у Србији.

Истовремено, током лета било је више топлотних таласа и периода екстремне врућине, који су заједно са недостатком падавина драстично утицали на развој касних воћки као што су крушке и јабуке.

Берба - катастрофа

Коначни резултат био је – катастрофа. Током 2025, чак 10 од укупно 16 врста воћки чије годишње приносе бележи РЗС имали су рекордно лоше бербе. Рекордно ниски приноси се овде односе на приносе у тонама по хектару, од 2005. до 2025. године. Примера ради, просечни приноси нектарина током 2025. били су 4,5 тона по хектару воћњака.

У питању је готово половина наших просечних приноса, јер је десетогодишња „нормала” 8,3 тоне по хектару. Рекордно високи приноси нектарина забележени су 2015. године, када су пољопривредници широм земље у просеку убрали чак 14,2 тоне нектарина по хектару. Наравно, није све у просецима, нешто је и у апсолутним количинама. Када је у питању воћарство, у Србији влада шљива, а после ње јабука, вишња и малина; ове воћке се узгајају на готово 65% од укупно преко 200.000 хектара воћњака у Србији.

И све ове кључне културе су подбациле прошле године. Вишње и малине имале су најлошији род у најмање 20 година; јабуке и шљиве најгоре приносе од 2012. године, иначе најсушније у историји мерења у Србији.

Временски услови уништавају производњу

Године као што је 2025. нам показују колико нам временски услови – у комбинацији са недовољним планирањем, пре свега у помоћи пољопривредницима – уништавају пољопривредну производњу.

Оно што знамо јесте да ће се овакви ризици, од мраза до топлотног стреса и суше, повећавати у будућности услед климатских промена.

Уколико не желимо да нам се понављају овакве године, држава Србија мора активније да се суочи са растућим проблемима са којима се суочавају не само воћњаци, већ целокупна наша пољопривреда.

(Агроинфо)

БОНУС ВИДЕО:

НЕМА ПРСКАЊА ВОЋА И ПОВРЋА: Верица открива рецепт за продају на тезги поред пута