ЧАК ЈЕ И СТРАНЦИ ТРАЖЕ: Која биљка рађа више од грожђа и спада у једну од најисплативијих за узгој?

СРБИЈА се полако приближава Европској унији и постепено усклађује са европским правилима у пољопривреди и заштити животне средине, па се самим тим и све више говори о културама које могу да донесу сигурну зараду на великом тржишту. Наравно, идеално је ако је то могуће уз мања улагања.

Фото: Vladimir Lesendrić / Alamy / Profimedia

Европско тржиште све више тражи производе из одрживе и органске производње, а управо ту се отвара простор за биљке попут зове.

Њена употреба у прехрамбеној и фармацеутској индустрији, као и растућа тражња у земљама ЕУ, показују да и овакве, до сада запостављене културе, могу постати део шире приче о развоју домаће пољопривреде и њеном укључивању у европско тржиште.

Мала улагања, велик род, велика потражња

Зова би могла постати једна од омиљених биљки наших пољопривредника, јер рађа више од грожђа, има сличну цену, а улагања су мања. Ова биљка тражи песковиту земљу, па је север Војводине центар њеног узгоја у нашој земљи, овде је више воћара успешно узгаја, и то најчешће сорту која долази са запада Европе, под називом "хазберг". На пијацама се слатка и сокови од зове већ годинама доста траже и продају па се и од ових производа, који се релативно једноставно праве, може доста добро зарадити.

Зова рађа од 10 до 12 тона по хектару, а произвођачи рачунају на више од 500.000 динара по хектару од продаје. Јене Шерфезе, узгајивач зове из Хоргоша, је још пре неколико година говорио о овој неправедно запостављеној биљци код нас.

Према његовим речима, принос по хектару може се и удвостручити, ако произвођач савлада све вештине и природа подари добре услове.

- На истој парцели можете добити најмање исту количину као грожђа, сасвим могуће и много више, чак дупло, а улагања су много мања.

Нема хемијске заштите, готово да је органска производња. Лако се умножава, а нема ни много посла око ње. На крају, много се лакше и бере од грожђа - испричао је он.

Орезивање почиње у новембру, после се само одржава међународни простор, што зову чини једном од најрентабилнијих култура бобичастих плодова. На нашем тржишту тражња за зовом је све већа. Откупљивачи су често заинтересовани и за цвет зове, али воћари чекају крај августа и бербу плодова јер је принос од њихове продаје и шест пута већи.

- Зова се користи у фармацеутске сврхе, у прехрамбреној индустрији, познато је да има 75 начина примене и у односу на друге врсте одмах је иза алоје вере. Имао сам неколико понуда из Швајцарске да овде прерађујем зову и извозим им те производе, који су тамо јако популарни, поготово у лечењу. Али ја ћу сада 70 година, то треба неко млађи да ради. Од када је на Западу забрањена употреба синтетичких боја у прехрамбреној индустрији, зова је добила додатно на значају, јер служи и за фарбање - испричао је тада Шерфезе.

Прави специјалитет

Владислав Огњанов, редовни професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, за зову је рекао да је она једна од биљних врста чији сваки део има хранљиву или фармацеутску вредност.

- Од плодова могу да се производе џемови који су све популарнији. Код нас се у Бачким виноградима прави тај специјалитет. Порто вина не могу без зове, а производе се и ракија или чај - појаснио је Огњанов, пише Курир.

(Курир)

Препоручујемо

Економија

0 0

ТРОШЕ И ОНДА КАДА ТО НЕ ОЧЕКУЈЕМО: Ови уређаји вам кришом повећавају рачун за струју

12. 07. 2026. у 16:46

Пољопривреда

0 0

НОВА ПРАВИЛА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ: Министарство наставља са уређивањем тржишта пољопривредних производа

12. 07. 2026. у 16:17

Пољопривреда

0 1

НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ СРПСКОГ ВОЋАРСТВА: Недовољни прерађивачки капацитети за кајсију и вишњу

12. 07. 2026. у 15:35

Пољопривреда

0 2

ЛАКО, А КОРИСНО: Како убрзати зрење парадајза и побољшати му укус

12. 07. 2026. у 15:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације