НЕ УНИШТАВАЈТЕ КОПРИВУ: Пољопривредници, она је "злата вредна" - Ево зашто!

КЊИГА "Природословље коприва" (A Natural History of Nettles) британског аутора Кита Вилера једна је од најпознатијих монографија посвећених овој биљци. Настала је као резултат дугогодишњег истраживања екологије, микроскопске биологије и етноботанике.

Фото: Eduard Shelesnjak / Alamy / Profimedia

Ко се није барем једном опекао на коприву? Можда у детињству, када сте ишли по лопту у канал пун ове биљке коју је Марко О. намерно шутнуо? Или сте се недавно за време првомајског роштиља спотакли у шуми док сте ишли по ситнија дрва у викенд насељу и завршили у њеном ватреном загрљају.

Једна је од ретких биљака која поседује изузетно ефикасан одбрамбени систем налик микроскопској хиподермској игли. Њене жареће длачице при додиру пуцају, пробијају кожу и убризгавају мешавину хемијских једињења попут хистамина, ацетилхолина и мравље киселине, што узрокује печење, свраб и црвенило.

Управо због тог механизма сматра се једном од најупечатљивијих одбрамбених биљака у природи. Тај систем одбране толико је ефикасан да су неке друге биљке, попут мртве коприве, еволутивно развиле сличан изглед како би одбијале биљоједе, иако саме уопште не поседују жареће длачице.

О историји и науци

Кроз историју су и друге биљке имале "лошу репутацију", попут парадајза, кромпира, патлиџана и лука. Парадајз се у Европи, све до 17. века сматрао опасним, делом и зато што је киселина из њега могла да отпушта олово из тадашњег посуђа од коситра из којих су јели богати, па се тровање погрешно приписивало њему.

Кромпир је пак у Европи испрва одбациван јер није био споменут у Библији и јер је растао под земљом, што се повезивало са болешћу и "нечистим" силама. У Француској га се чак повезивало са губом. Па су га онда толико заволели и подарили свету "француске прженице" или како се то код нас каже помфрит.

Коприва се кроз историју користила на бројне начине. Постоје записи још из римског раздобља о војницима који су се намерно њом шибали како би се угријали. Археолошки налази из бронзаног доба упућују на то да су њена влакна коришћена за израду одеће. На пример, у књизи Gillian Edom "Од жарења до предења: историја влакна коприве" ауторка је прикупила доказе о коришћењу влакана коприве у различитим деловима света, од најранијих раздобља па све до Другог светског рата, са посебним нагласком на Јапан.

Биљка је богата храњивим материјама, укључујући витамине, минерале, масти и аминокиселине, а многи њезини спојеви делују као природни антиоксиданси. Ако се правилно припреми, коприва се може користити у прехрани - за чај, супу, варива, песто, хлеб па чак и колаче. У Cornwall-у се од њеног лишћа производи и сир Cornish Yarg.

Има има кључну улогу у одржавању биоразноликости. Подржава велик број опрашивача и животињских врста. Инсекти који живе на коприви довољно су лагани да не активирају жареће длачице, па се могу хранити и размножавати без опасности. Посебно је важна за одређене врсте лептира, чије гусенице користе коприву као примарни извор хране.

Коприва користи и птицама: густо лишће пружа заклон за гнежђење, а врсте попут зеба и врабаца хране се њеним семенкама током јесени и зиме, чиме учествују и у ширењу биљке.

Бројни опрашивачи, укључујући пчеле, привучени су њеним цветовима који дају нектар у раздобљу када многе друге биљке више не цветају, чиме коприва попуњава важну еколошку празнину.

Све је популарнија и у еколошкој и пермакултурној производњи где се користи као азотно ђубриво, али и инсектицид.

Најпознатија монографија

Књига "Природословље коприва" британског аутора Кита Вилера једна је од најпознатијих монографија посвећених овој биљци. Настала је као резултат дугогодишњег истраживања екологије, микроскопске биологије и етноботанике.

Аутор је приказује као комплексан организам, а не као обичан коров или лековиту биљку. Посебно детаљно обрађује њену биологију, структуру жарећих длачица и хемијски механизам одбране, као и њене интеракције са другим врстама. Анализира историјску и практичну употребу коприве - као хране, сточне крме и извора влакана, нарочито у раздобљима ратова и несташица током Првог и Другог светског рата.

Тиме коприва излази из оквира "обичне биљке" и постаје део културне и привредне историје човека.

Биологија, историја и екологија

У књизи аутор повезује ботанику, зоологију, екологију, историју и етнологију те коприву приказује као биљку дубоко повезану с природним и људским системима. Коприва тако спаја биологију, историју, културу и екологију - од одбрамбеног механизма који делује попут природне игле, преко прехрамбене и индустријске употребе, до важне улоге у екосистемима, што је чини једном од најзанимљивијих и најпотцењенијих биљака у природи.

(Агроклуб)

Препоручујемо

Пољопривреда

0 0

КРУПАН И СЛАДАК ПАРАДАЈЗ? Трик у заливању оствариће вам жељу

31. 05. 2026. у 14:24

Пољопривреда

0 0

ИМАТЕ КОКОШКЕ? Нисте ни свесни шта све могу - Генијалци који знају и да броје!

31. 05. 2026. у 14:00

Економија

0 0

ЕУ ПОД ПРИТИСКОМ: Разматра се замрзавање цена руске нафте

31. 05. 2026. у 13:02

Економија

0 0

"ЗИД ЋУТАЊА" Ево шта је и колико може коштати компанију?

31. 05. 2026. у 12:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације