ПУЦАЊЕ ТРЕШАЊА: Спречите, уберите здраво и зарадите више

ПУЦАЊЕ плодова трешње у фази зрења један је од највећих ноћних мора сваког воћара. Овај феномен се обично дешава тик пред бербу, када су улагања у производњу максимална, а плодови најосетљивији. У само неколико сати, дуготрајна киша може уништити комплетан труд и претворити врхунски принос у технолошки отпад.

Фото: Alexandr Steblovskiy / Alamy / Profimedia

У овом тексту детаљно анализирамо који фактори узрокују пуцање, како избор сорти и подлога утиче на отпорност, и колике губите овај проблем доноси воћарима широм Европе.

1. Главни фактори који утичу на пуцање плодова

Пуцање трешње је сложен физиолошки процес, а не само механичка реакција на воду.

Главни узрочници су:

Вода на покожици плода (Осмотски притисак): Када киша падне на зрео плод, вода кроз покожицу (кутикулу) улази у унутрашњост услед разлике у концентрацији шећера. Ћелије меса плода нагло бубре, а покожица не може да издржи тај притисак.

Нагло усвајање воде преко корена: Ако након сушног периода уследи обилна киша или прекомерно наводњавање, корен пумпа велике количине воде у плод, што ствара огроман унутрашњи тургор.

Фаза зрења: Како плод зри, садржај шећера расте, а покожица губи еластичност и постаје тања, што трешњу чини максимално осетљивом у последњих 10 до 14 дана пред бербу.

Тип пуцања: Разликујемо пуцање око петељке (прстенасто), на врху плода (апикално) и уздужно пуцање, које је уједно и најразорније.

2. Разлика међу сортама: Које су најотпорније?

Генетика игра кључну улогу. Сорте се драстично разликују по анатомској грађи покожице, густини стомата и еластичности ћелија.

Савет за воћаре: Приликом подизања нових засада у рејонима са честим пролећним кишама, акценат увек треба ставити на сорте попут Регине и Кордије.

3. Утицај подлога на пуцање плодова

Избор подлоге директно диктира бујност стабла, али и динамику усвајања воде и калцијума, што директно утиче на чврстину плода.

Слабобујне подлоге (Гисела 5, Гисела 6): Ове подлоге доносе ранији и обилан род, али плодови на њима брже накупљају шећер и имају тању покожицу. Због плитког кореновог система, подложније су наглим стресовима услед осцилација у влази земљишта, што може повећати ризик од пуцања ако наводњавање није савршено избалансирано.

Бујне подлоге (Дивља трешња - Prunus avium, Mahaleb): Имају дубок корен и боље амортизују нагле потресе са вишком воде у земљишту. Плодови често сазревају нешто спорије и равномерније, што им даје благу предност у критичним моментима, али су оваква стабла тежа за менаџмент и заштиту.

4. Економски губици: Колико нас кошта киша пред бербу?

Економске штете од пуцања плодова могу бити тоталне. Испуцали плодови губе сваку комерцијалну вредност за свежу потрошњу и могу се користити само у индустрији прераде (дестилерије, џемови), где је откупна цена минимална и често не покрива ни трошкове бербе.

Губици се манифестују кроз три сегмента:

Директан губитак приноса: У кишним годинама проценат испуцалих плодова без заштите може износити од 30% до чак 80%.

Трошкови сортирања: Радна снага мора ручно да одваја оштећене плодове на траци, што драстично успорава паковање и поскупљује припрему за тржиште.

Секундарне болести: На месту пукотине моментално се насељава трулеж плодова која се у гајбицама брзо шири и на здраве плодове, угрожавајући извоз.

5. Регионалне разлике: Како се са овим боре у Европи?

Проблем пуцања трешње није свуда исти, јер директно зависи од климатских карактеристика европских регија.

Јужна Европа (Шпанија, Италија, Грчка, Турска): Ове земље имају предност стабилнијег и сувљег пролећа у фази бербе. Пуцање се дешава ређе, углавном услед локалних непогода, па се производња у великој мери и даље ослања на отворена поља без скупих покривки.

Централна и Северна Европа (Немачка, Пољска, Белгија, Холандија): Због честих атлантских циклона и летњих киша, ризик је огроман. У овим земљама је производња трешње без противкишних система (фолија) постала економски неодржива. Скоро сваки комерцијални засад високе технологије је покривен.

Регион Балкана (Србија, Босна и Херцеговина, Хрватска): Налазимо се у транзитној зони где су пролећа постала изузетно непредвидива услед климатских промена. Све чешћи екстреми (суша па нагли пљускови у мају и јуну) приморавају домаће воћаре да инвестирају у фолије и хемијске третмане на бази калцијума и биљних воскова како би осигурали пласман на захтевно европско тржиште.

Закључак: Како предупредити проблем?

Пуцање трешње се не може потпуно спречити, али се ризик може свести на минимум. Решење лежи у комбинацији избора отпорнијих сорти (попут Регине), правилне исхране калцијумом током развоја плода (што ојачава ћелијски зид), контролисаног кап-по-кап наводњавања (да се избегну шокови) и, као крајње и најсигурније мере, постављања противкишних мрежа и фолија.

(Пољопривреда.инфо)

Препоручујемо

Пољопривреда

0 0

ПРИРОДНО ЂУБРИВО: Ево шта треба да користите за боље приносе

02. 06. 2026. у 14:19

Пољопривреда

0 0

ЗАРАДА 700.000 ДИНАРА ПО ХЕКТАРУ: Уложите у домаћи пасуљ!

02. 06. 2026. у 12:53

Пољопривреда

0 0

САВРЕМЕНО ПОВРТАРСТВО: Ево како да тачно знате колико ћете парадајза убрати

02. 06. 2026. у 10:26

Пољопривреда

0 0

ОД ЊИВЕ ДО СЕРТИФИКАТА: Како изгледа прелазак на органску производњу?

01. 06. 2026. у 13:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације