ПШЕНИЦА ОБЕЋАВА ДОБАР РОД: Ратаре брине оно што долази после жетве

ИАКО је пролећни мраз у Банату оштетио поједине засаде, пољопривредници у Србији могли би ове године да очекују добру жетву пшенице. Према речима стручњака, стање на њивама улива оптимизам, упркос изазовима које последњих година доносе климатске промене.

Фото: Edwin Remsberg / VWPics / Profimedia

На то указује агроаналитичар Милан Простран, који је током обиласка Јужног Баната имао прилику да се увери у стање усева на терену.

Како истиче, ратари су прошле јесени пажљиво процењивали колико могу да уложе и које културе да засеју, водећи рачуна о све израженијим климатским ризицима. Резултат таквих одлука јесте чињеница да је под пшеницом ове године засејано између 630.000 и 650.000 хектара, што представља значајну површину.

– Пољопривредници су послушали и сопствено искуство и упозорења која се већ годинама упућују због климатских промена. Зато су се одлучили за веће површине под озимим културама, које су се показале сигурнијим у односу на пролећне сетве – наводи Простран.

Он подсећа да су стручњаци годинама указивали да би Србији, уз максималну примену савремене агротехнике и високе приносе, било довољно око 400.000 хектара под пшеницом. Међутим, услови производње последњих година значајно су се променили.

– Живимо у времену климатских екстрема, суша и различитих криза, па је добро што су произвођачи повећали површине под културама које се сеју у јесен. То је додатна сигурност за домаћу производњу хране – оцењује Простран.

Према његовим речима, озиме културе тренутно се налазе у веома добром стању. Пшеница, јечам, раж, овас и уљана репица добро су поднели вегетациони период и имају солидне изгледе за успешан завршетак производње.

– Пшеници у овом тренутку практично нису потребне додатне падавине. Има довољно влаге да заврши развој и формира задовољавајући принос – каже Простран.

Ипак, додаје да ове године не треба очекивати рекордне резултате. Разлог није стање усева, већ нешто скромнија улагања произвођача током јесени.

– Да је примењена пуна технологија производње, приноси би могли да буду седам, осам или чак девет тона по хектару. Међутим, због економских околности многи пољопривредници су смањили улагања у такозване факторе интензивирања производње. Без обзира на то, очекује нас добра година за пшеницу – сматра Простран.

Поред приноса, пољопривреднике већ сада брине питање пласмана новог рода. Србија ће, како наводи, у жетву ући са значајним залихама пшенице које се већ налазе код произвођача и у државним резервама. Ипак, Простран сматра да разлога за панику нема.

– Хлеб је основна животна намирница и за пшеницу ће се пронаћи тржиште. Најважније је да род сазри, да се обави жетва и да се зрно безбедно смести у силосе. Након тога треба пратити тржишна кретања – објашњава агроаналитичар.

Он саветује произвођачима да не журе са продајом одмах по завршетку жетве.

– Пшеницу не треба одмах нудити тржишту. Потребно је време да технолошки дозри у складиштима, а и тржишне околности могу да се промене у наредним недељама. Наравно, део рода је већ унапред продат кроз такозвану зелену продају, што је уобичајена пракса када произвођачима недостају средства за финансирање нове производње – наводи Простран.

Када је реч о другим културама, стање на парцелама није потпуно уједначено. Уљана репица изгледа веома добро, док се међу пролећним усевима тренутно најбоље држи сунцокрет. Шећерна репа је такође у добром стању захваљујући падавинама које су стигле у правом тренутку. Са друге стране, кукуруз за сада заостаје.

– Кукуруз је још прилично мали и ту постоји одређена забринутост. То је култура која тражи и воду и сунце, а произвођачи су већ дуже време у дилеми колико га сејати и када обављати сетву. Таква ситуација била је присутна и прошле године – каже Простран.

Током обиласка Јужног Баната приметио је и мањи број парцела на којима је пшеница полегла услед јаких ветрова и доброг развоја усева. Међутим, сматра да то за сада не представља озбиљан проблем.

– Најважније је да не буде великих невремена и екстремних временских појава. Град може да направи штету, али он углавном погађа локална подручја, а не читаву земљу. Ако нас време послужи, постоје добри изгледи да овогодишња производња пшенице буде сасвим задовољавајућа – закључује агроаналитичар Милан Простран.

(Агропрес)

Препоручујемо

Пољопривреда

0 0

ПУЦАЊЕ ТРЕШАЊА: Спречите, уберите здраво и зарадите више

02. 06. 2026. у 17:24

Пољопривреда

0 0

ПРИРОДНО ЂУБРИВО: Ево шта треба да користите за боље приносе

02. 06. 2026. у 14:19

Пољопривреда

0 0

САВРЕМЕНО ПОВРТАРСТВО: Ево како да тачно знате колико ћете парадајза убрати

02. 06. 2026. у 10:26

Пољопривреда

0 0

ОД ЊИВЕ ДО СЕРТИФИКАТА: Како изгледа прелазак на органску производњу?

01. 06. 2026. у 13:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације