ДОБРА ЗАРАДА ОД БУКОВАЧЕ: Ево како да је успешно одгајите - Објашњавамо детаљно!

ЖЕЛИТЕ да гајите буковачу. Међутим, не знате одакле да почнете, како да је правилно гајите и како да дођете до добре зараде. Након нашег детаљног упутства за успешно гајење ове печурке више нећете имати никаквих недоумица.

Фото: ivan canavera / Alamy / Profimedia

Да би успела да пружи праве савете о начину, условима и исплативости гајења буковаче, екипа "Агромедије" посетила је породицу Петровић. Давне 1979. године Бранислав и Слободанка Петровић су на свом газдинству започели производњу мицелијума буковаче, а мицелијума шитаке 1992. године. Овом тиму се 2013. године придружио и Страхиња Маћић, чија је улога да организује ову производњу и да представи њену економску исплативост.

Мицелијум буковаче

Буковача је изузетно укусна гљива, високе хранљиве вредности, богата протеинима, садржи све есенцијалне аминокиселине, минерале, међу којима је најважније истаћи гвожђе, фосфор, калијум, микроелементе и витамине Б групе. Посебно је значајно напоменути низак садржај натријума, услед чега је посебно препоручљива особама са високим крвним притиском, док се сушена користи као зачин у оброцима.

Она има и извесна лековита својства. Најзначајнија биолошки активна једињења буковаче су: плеуран који стимулише хеморални и ћелијски имунитет, ПОПС-1 који испољава антитуморску активност према ћелијама рака грлића материце, плеурострин који има антифунгално дејство, ловастатин који има антихиперхолестеролно дејство, док бета-глукани и други полисахариди имају бројне биолошке ефекте, али пре свега имуностимулаторни и антитуморски, затим повећање издржљивости организма, снижавање нивоа шећера у крви и тако даље.

О томе како су Петровићи дошли на идеју да се баве овом врстом производње Страхиња каже: „На идеју је дошао заправо Бранислављев брат када је прочитао у неком листу да се у Словенији може набавити мицелијум буковаче тада у свету водећег произвођача мицелијума – компаније ‘Сомyцел’. Препознали су прилику, а тематика им је блиска, с обзиром на струку.

У то време су се радила и прва испитивања на Институту за шумарство у Београду, где је Бранислав стекао нека основна сазнања о физиологији мицелијума буковаче. Затим почиње вишегодишње освајање производње. Упорношћу и иновативношћу, уз свесрдну подршку супруге Слободанке, долази до жељеног резултата. Посао креће да се развија и убрзо снабдева произвођаче из читаве СФРЈ са којима успоставља дугорочну сарадњу. Од распада земље, послујемо само на тржишту Србије.”

Овај трио се бави искључиво производњом и продајом мицелијума буковаче, јер сматрају да би човек у нечему био изузетан, он сваког дана треба да се усавршава и да се труди. Осим тога, имају мању производњу гљива у контролне сврхе и за своје потребе.

Јефтина и једноставна производња буковаче

Наш саговорник каже да купце мицелијума који производи може да сврста у три групе. Прву чине људи који желе да је узгајају за своје потребе, дакле – за себе и своју породицу и евентуални вишак да продају. Такви произвођачи са 5-10 врећа супстрата у потпуно импровизованим условима изузетно су бројни.

Управо ту највише долазе до изражаја карактеристике буковаче које су је учиниле другом најузгајанијом печурком на свету – њена велика прилагодљивост различитим условима, као и јефтина и једноставна производња. Заправо најјефтинија и најједноставнија у односу на све остале узгајане гљиве. Другу групу купаца мицелијума чине људи којима је то допунска делатност. И на крају, ту су велики произвођачи.

Економску исплативост гајења буковаче Страхиња нам је представио на следећи начин:

„За једну врећу супстрата потребно је пола бале сламе, што износи 0-50 динара (зависно да ли користите своју сламу или је купујете) и најлонска врећа, те добијате 20 динара по комаду + оптимална количина мицелијума 1 литар по џаку од 140 динара. Одатле произилази 160-210 динара, увећано за утрошак енергената приликом термичке обраде супстрата. Принос се креће између 20 и 30% од тежине супстрата. Дакле, ако се користи врећа од 50 литара у коју стане обично око 18 килограма супстрата, може се убрати 3,5-5,5 килограма гљива у три циклуса плодоношења. Малопродајна цена буковаче је тренутно 350 дин/кг у ринфузу и 400-500 дин/кг за паковану у стиропорске тацне.“

Мали обим производње за почетнике

Он посебно саветује да они који немају искуства у узгоју гљива, а желе да се баве производњом буковаче, треба да почну са малим бројем (нпр. са 5-10) врећа како би стекли потребно искуство. Производња малог обима носи занемарљиво мале финансијске ризике, а пружа велико искуство са друге стране. Онда је лако поступно повећавати обим производње до жељеног. За производњу мањег обима никакве машине нису потребне. Када је у питању већа производња, онда је потребна пунилица. Сецкалица за сламу није неопходна, док се за стерилизацију супстрата користи казан.

Такође, оцењује да је производња гљива врло перспективна с обзиром на то да постоји обиље сировина – нуспроизвода пољопривреде у виду најчешће коришћене сламе, али и соје, кукурузних окласака, сунцокретових љуспица, као и дрвног материјала и отпадака дрвне индустрије у нашим брдско-планинским пределима.

Квалитетан мицелијум предуслов за успешну производњу

- Најважнији услов јесте квалитетна припрема супстрата, јер ако се то не уради како треба, учињене грешке се више не могу исправити. Грешке се састоје у употреби плеснивог материјала, недовољне термичке обраде и недовољне влажности супстрата. У прва два случаја долази до контаминације конкурентским плеснима и умањења рода, док други циклус плодоношења изостаје кад супстрат није довољно влажан - објашњава Страхиња.

Он додаје да што се простора за узгој тиче, гајење најчешће заузима она места која иначе стоје неискоришћена након што су изгубила своју првобитну сврху. Ако је адаптација уопште потребна, улагање у уређење и опремање простора је једнократно. Често су то подрумске просторије, али се узгој одвија и у наменски грађеним објектима попут топлотно изолованих пластеника.

Док они који производе за своје потребе, засејане вреће стављају одмах у простор у коме ће оне касније плодоносити, произвођачи за тржиште, због континуитета производње, треба да имају и једну мању просторију за инкубацију у којој ће мицелијум прорастати хранљиву подлогу – супстрат на константној температури 20-24˚Ц.

Према Страхињиним речима, важније је да температура буде константна, него да буде идеална. Кад џакови потпуно побеле, пребацују се у гљиварник, где ће ускоро почети да плодоносе.

Технологија производње се састоји у томе да се у гљиварнику вреће постављају на полице одигнуте 30 цм од пода на међусобном минималном растојању од 30 цм и на растојању између редова од 80 цм. Међутим, вреће се могу ређати и једна уз другу тако да се формирају зидови од њих, али тада треба повећати број отвора на слободној површини.

Оптимална температура, светлост и влажност

- У дубоким подрумима је температура у оптималном опсегу 16˚-18˚Ц. Буковача може да плодоноси и на нижим и на вишим температурама од наведених. Имајући то у виду, регулација температуре је неопходна превасходно током зиме и евентуално током великих летњих врућина. Како производња мањег обима не оправдава улагање у климатизацију, она има сезонски карактер код малих произвођача. Већи произвођачи регулацију температуре врше на најразличитије начине, већ према конкретним приликама и могућностима. Најчешће је реч о догревању гљиварника у току зимског периода, у чему бих као посебно ефикасне издвојио измењиваче топлоте, али има и бројних других решења.

Према Страхињиним речима, потребна влажност ваздуха се обезбеђује прскањем пода или употребом овлаживача. Осветљење треба да је равномерно распоређено по гљиварнику, неонско или природно у трајању 8-12х, уз редовне измене периода светла и таме, интензитета око 500 лукса тј. такво да се с лакоћом могу читати новине у гљиварнику.

За проветравање у мањој производњи је довољно да је стално одшкринут луфтер, а код веће изводе се две цеви – једна перфорирана средином гљиварника, окачена на плафон кроз коју се у одређеним временским интервалима упумпава свеж ваздух и једна постављена у висини пода, кроз коју други вентилатор усисава акумулирани угљен-диоксид. Ови вентилатори никад не треба да раде истовремено, већ наизменично.

Страхиња објашњава како се култура конзумирања буковаче разликује од региона до региона. Гљиве су доста заступљене у исхрани у источној Србији и Војводини, док су мање заступљене у другим крајевима. Међутим, и то се мења у последње време, што је одраз захтева потрошача за здравим, висококвалитетним намирницама произведеним у складу са принципима биолошке и органске производње, њихове едукованости у погледу хранљивих и лековитих својстава буковаче и, наравно, начина припреме.

Овај тим у будућем периоду жели да настави да буде поуздан партнер узгајивачима буковаче, да испрати све њихове потребе и то превасходно у погледу обезбеђивања потребних количина мицелијума високог и уједначеног квалитета. Посебна пажња се поклања едукацији људи који желе да узгајају буковаче, као и популаризацији буковаче у исхрани.

(Агромедиа)

Препоручујемо

Пољопривреда

0 1

ДОБАР БИЗНИС: Како да направите расадник за мање од 500 евра?

12. 06. 2026. у 14:04

Пољопривреда

0 1

ОДЛИЧАН СУСЕД ПАРАДАЈЗА: Зашто је босиљак важан за органске произвођаче?

12. 06. 2026. у 13:41

Пољопривреда

0 0

ОЗБИЉНА ЗАРАДА: Бели слез доноси богатство - Обавезно прочитајте!

12. 06. 2026. у 13:22

Пољопривреда

0 0

ЈЕФТИНА СТОЧНА ХРАНА: Прах од листова дуда може бити извор протеина за свиње

12. 06. 2026. у 12:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације