Предузетник

ПКС и НСЗ раде скрининг тржишта радне снаге у Србији

Татјана Марковић

27. 06. 2024. у 15:33

ПРИВРЕДНА комора Србије (ПКС) и Национална служба за запошљавање (НСЗ) реализоваће у наредном периоду заједничко истраживање потреба привреде за радном снагом у наредних 5 до 10 година и скрининг тржишта недостајућих кадова за „Expo 2027“, договорено је на састанку Марка Чадежа, председника ПКС и Милана Боснића, директора НСЗ-а.

ПКС и НСЗ раде скрининг тржишта радне снаге у Србији

ПКС и НСЗ ће заједно радити на анализи трендова у сфери запошљавања, анкетирати највеће компаније у Србији и у складу са потребама тржишта заједно организовати обуке и преквалификације, посебно у области дигиталних вештина.

- Настављамо већ одличну сарадњу са НСЗ и додатно ћемо је оснажити и конкретизовати кроз заједничке пројекте. Крећемо у скрининг тржишта радне снаге да видимо шта су све потребе привреде сада и у наредним годинама и да заједно радимо на обукама и преквалификацијама. Такође, анкетираћемо највеће домаће компаније како бисмо чули њихов глас и омогућили да им се обезбеде кадарови који им недостају - рекао је Чадеж.

Председник ПКС је истакао да Пословна академија ПКС и Дигитална пословна академија Центра за дигиталну трансформацију ПКС пружају обуке, експертизу и знање неопходне за рад, запошљавање и пословање у савременом свету.

Боснић истиче да је важно да се брзо дође до прецизних података у којим секторима тржишта и регионима Србије недостају одређени кадрови те да је важно израдити и централну базу отворених радних места.

- Важно је да у сваком тренутку знамо тачан број актуелних огласа за посао у Србији што ће се омогућити формирањем централне базе отворених радних места - рекао је Боснић.

Каже да је неопходно направити и стратегију увоза радне снаге али након анализе домаћег тржишта како би се, пре свега, искористили домаћи кадровски потенцијали.

Директор НСЗ напомиње да је неопходно урадити и студију глобалног кретања запошљавања која би дала ширу слику ситуације у свету и региону и на основу које би се могло дугорочно планирати улагање у едукацију будућих кадрова у Србији.