Предузетник

ФЛЕКСИБИЛНОСТ ЈЕ ОДГОВОР НА НОВУ РЕАЛНОСТ: Чадеж на GLOBSEC 2026 о будућности глобалне трговине и AI економијe

В.Н.

22. 05. 2026. у 14:24

ОДГОВОРНОСТ, брза адаптација и флексибилност кључни су одговори на дубоке промене у глобалној економији и једини начин да државе и компаније очувају конкурентност у свету који се мења брже него икада раније, поручио је Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, на форуму „GLOBSEC 2026“ у Прагу.

ФЛЕКСИБИЛНОСТ ЈЕ ОДГОВОР НА НОВУ РЕАЛНОСТ: Чадеж на GLOBSEC 2026 о будућности глобалне трговине и AI економијe

Чадеж је учествовао на панелу „Глобална трговина у свету ‘Трампономије’“, посвећеном новој динамици светске трговине, расту протекционизма, слабљењу мултилатералног система и трансформацији глобалног економског поретка након повратка Доналда Трампа у Белу кућу.

На панелу су учествовали и Јан Швејнар и Ричард Гарднер, професори Школе за међународне и јавне послове Универзитета Колумбија (School of International and Public Affairs, Columbia University), Вилхелм Молтерер, председник Управног одбора GLOBSEC-а и бивши вицеканцелар и министар финансија Аустрије, Казуто Сузуки, директор и руководилац групе у Институту за геоекономију (The Institute of Geoeconomics), као и Фабијан Зулег, извршни директор и главни економиста Европског политичког центра (European Policy Centre), док је модератор био Дејв Китинг, новинар и водитељ France24.

Учесници панела разговарали су о будућности Светске трговинске организације (WTO), растућим трговинским тензијама, редефинисању глобалних савезништава и потреби да се систем глобалне трговине прилагоди новој геополитичкој и технолошкој реалности.

Чадеж, који је на панелу представљао пословну заједницу Србије и привредну асоцијацију која окупља више од 170.000 компанија, истакао је да Србија, захваљујући искуству са бројним кризама и изазовима, данас представља пример земље која уме брзо да се прилагоди глобалним променама и новим економским околностима успешно балансирајући између различитих економских и политичких центара.

„Србија је занимљив пример земље која има инвестиције из Кине, више од 60 одсто извоза у Европску унију и велика улагања из ЕУ, али истовремено развија сарадњу и са новим тржиштима, пре свега на глобалном југу и у Африци“, рекао је Чадеж.

Он је нагласио да је кључна тема данашњице повезивање глобалне трговине са технолошком револуцијом заснованом на вештачкој интелигенцији.

„Ми више не живимо у свету у ком су настали постојећи трговински споразуми. Живимо у свету токена, у свету у ком ће бити пресудно ко има енергију и инфраструктуру да производи интелигенцију. Питање је да ли ћемо имати фабрике интелигенције које ће стварати будућу економију и будућу вредност“, поручио је председник ПКС.

„У овом тренутку имамо Nvidia пројекте вредне 800 милиона долара у AI фабрике, а паралелно и кинеску фабрику хуманоидних робота, прву на европском континенту, која ће бити завршена за два месеца. Такве фабрике робота тренутно постоје само у САД и Кини“, рекао је Чадеж.

Он је нагласио да је управо брзина реализације инвестиција једна од највећих конкурентских предности Србије.

„У Србији се дозволе добијају десет пута брже него у Европској унији. Ако желите да изградите паметну економију засновану на вештачкој интелигенцији, не можете седам година да градите фабрику – посао мора бити завршен за годину дана“, поручио је Чадеж.

Председник ПКС подсетио је да Србија, захваљујући споразумима о слободној трговини, има приступ тржишту од 2,7 милијарди потрошача, што представља значајну предност у условима све израженије глобалне поделе тржишта.

Говорећи о позицији Европе у новим геоекономским околностима, Чадеж је оценио да Европска унија мора јасније да дефинише свој однос према Кини, али и сопствену индустријску стратегију.

„Наше стратешко опредељење остаје Европа, али морамо да разумемо нови светски поредак и место које желимо да имамо у њему. Европа никада неће бити ни Кина ни Сједињене Америчке Државе, али мора да пронађе начин како ће функционисати у свету између те две силе“, казао је Чадеж.

Он је указао и на недостатак комуникације између европских институција и привреде, наводећи пример најмодерније фабрике Stellantis у Европи која у Србији производи електрична возила, али због регулаторних ограничења не може да учествује у јавним набавкама и тендерима Европске уније.

„Потребна нам је озбиљна расправа о европској индустријској политици. Никада нисам видео администрацију толико удаљену од сопствене привреде као што је то данас случај у Европској унији“, оценио је Чадеж.

Закључио је да су безбедност, одбрана, јединство и дугорочна стратегија теме о којима Европа мора хитно и озбиљно да разговара у времену глобалних потреса и неизвесности.

Учесници панела решење за тренутну ситуацију у којој се Европа налази, између Кине и САД, виде у мултилатералном приступу и новим партнерима попут Африке, Индије, Канаде.