НОВА КАРИКА У САРАДЊИ СРБИЈЕ И УАЕ: Блокчејн технологије - главна тема видео-самита наше државе и Емирата

БЛОКЧЕЈН видео-самит Србије и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) биће одржан у октобру са циљем повезивања и унапређења сарадње фирми у иновативним и брзорастућим технологијама.

Фото: Depositphotos

Скуп, на коме ће учествовати велики број представника компанија и експерата из наше земље, УАЕ и Индије, биће организован уз подршку Привредне коморе Србије и Привредне коморе Дубаија, најавио је Марко Селаковић, руководилац Канцеларије ПКС у УАЕ.

Марко Селаковић, руководилац Канцеларије ПКС у УАЕ:

- Србија претендује да заузме лидерску позицију у региону у програмирању и блокчејн решењима. Изузетно је признање да партнери из Привредне коморе Дубаија препознају активности Србије и српских компанија на овом плану. Уједињени Арапски Емирати једна су од најиновативнијих економија света, са изузетно широким спектром примене блокчејн технологија у разним сферама живота и пословања.

У новој пословној реалности у условима пандемије ковид-19, стварање могућности за развој иновативних решења и унапређење пословања представља један од кључних приоритета Канцеларије ПКС у УАЕ. Без икакве дилеме,овај виртуелни самит отвориће прилику за пословно повезивање компанија и сагледавање праваца даље сарадње. Компаније и професионалци из Србије моћи ће да чују о најновијим светским трендовима у домену блокчејна, али и да се упознају са лидерима у овој области не само у УАЕ, већ и у Индији - пословне и развојне могућности које из таквих интеракција могу да проистекну, немерљиве су.

Уједињени Арапски Емирати једна су од најиновативнијих економија света, са применом технолошких иновација у практично свим сферама живота. Блокчејн технологија у УАЕ има изузетно широку примену. Од заштите докумената, е-управе, преко логистике, трговине, па до праћења ланца снабдевања. Читава ова грана ИТ индустрије бележи интензиван развој. Уз индустрију игара, блокчејн једна је од најбрже растућих, како у УАЕ, тако и у Србији. Јединствену прилику да унапредимо сарадњу и повећамо присуство наших компанија у ИТ сектору у УАЕ треба максимално искористити.

Марјан Стојановић, секретар Удружења за електронске комуникације и нформационо друштво ПКС:

- Привредна комора Србије члан је радне групе за израду Нацрта криптоимовинског регулаторног оквира у Републици Србији. Радна група је почела са радом средином јуна, а у раду радне групе учествују представници Народне банке Србије, Министарства финансија, Министарства привреде, Београдске берзе и представници индустрије.

Удружење за електронске комуникације и информационо друштво ПКС заступа како ставове и интерес привредника, чланица Удружења које се баве развојем блокчејн техологије, тако и шире стручне заједнице из области криптоимовине и блокчејна. "Ставови индустрије препознати су и у великој мери прихваћени у досадашњем процесу израде нацрта регулаторног оквира", оценио је Марјан Стојановић, секретар Удружења ПКС и члан радне групе.

Он додаје да у овом тренутку у Србији постоји више од 40 фирми, које се на неки начин баве развојем производа базираних на блокчејну, док је за двадесетак компанија блочејн примарна делатност.

Бојана Томић, Иницијатива "Дигитална Србија":

- Коментаришући може ли даљи развој примене блокчејн технологије у финансијском сектору имати и шири позитиван утицај на развој иновација, Бојана Томић из Иницијативе "Дигиталана Србија" каже да је једна од области у којој видимо велики потенцијал за развој је примена блокчејна као технологије на којој се заснивају различити модели алтернативног приступа финансирању пројеката у раној фази развоја.

Наиме, могуће је прикупити средства од већег броја инвеститора издавањем дигиталних токена на начин који је сигуран, брз и сам по себи иновативан. На тај начин би се истовремено развијале домаће блокчејн фирме које пружају технолошки основ, али и остали иновативни пројекти добили нов модел по ком могу да финансирају своје идеје.

На питање може ли Србија да буде конкурентна много развијенијим финансијским тржиштима, Томић оцењује да Србија има правни оквир и одређени степен инфраструктуре тржишта капитала, али плитко и неразвијено само тржиште, јер нема економију која је довољно јака да бисмо имали класичне берзанске компаније и инструменте.

Са друге стране, нашем стартап екосистему је потребан додатни приступ финансирању, и волели бисмо да видимо да се наше постојеће институције попут Берзе укључе у ову област, подрже "krovfunding" токенима и пренесу највише стандарде тржишта капитала и заштите инвеститора и на овај модел финансирања.

Наиме, на пример Београдска берза је регулисана институција која зна како се послује на традиционалном финансијском тржишту и чија репутација значи да би њено укључивање у виду организатора тржишта криптоимовинских права и коришћење стеченог знања отворило потпуно нови аспект Републике Србије као привлачне и сигурне дестинације за пословање криптоимовинским правима. Када се на то дода да би домаће блокчејн фирме могле да обављају стручан и технички део посла, могуће је да имамо добитну комбинацију.

На тај начин бисмо понудили нову прилику за глобалну конкурентност, управо зато што традиционалне финансијске институције на развијеним тржиштима немају потребу да се баве овим још увек новим технологијама и инструментима.

Иван Бјелајац, Српска Блокчејн Иницијатива:

- Србија има изузетно квалитетне софтверске архитекте и девелопере када је у питању блокчејн развој, који су омогућили занимљиве пројекте када су у питању Wеб 3 технологије. То искуство у развоју производа базираних на блокчејну је довољно да се овде могу пронаћи тимови који решавају најразличитије проблеме. Одлична смо дестинација за развој блокчејн производа, у време када је ово ипак и даље релативно егзотична технологија.

Као земља, у блокчејн смо ушли релативно рано, углавном кроз рударење криптовалута, али смо се ускоро нашли у средишту развоја веома занимљивих производа претежно због добро развијеног аутсорсинга. Рано ангажовање појединих универзитетских професора који су се бавили проблемима криптографије и дистрибуираних система, такође су допринели усвајању и развоју знања.

Блокчејн у Србији нема много конкуренције, јер је релативно мало пројеката који се раде на најиновативнијим технологијама (mashine learning, AI, IoT, роботика), па блокчејн пројекти и даље лако привлаче најквалитетније таленте у софтверској индустрији.

На питање колико су домаће компаније из традиционалне индустрије спремне да користе блокчејн, Бјелајац каже да је то занемарљиво, али зато што је блокчејн пратећа технологија и у већини случајева захтева да већ имате спроведену комплетну дигитализацију пословања, па је зато и даље најпопуларнији у финансијској сфери где је сав новац данас свакако дигиталан, као и у иновативним стартапима који покушавају да предвиде будуће трендове.

Српске фирме из традиционалне индустрије су заправо поприлично у раним фазама било какве дигиталне трансформације, што значи да је Србија и даље земља која је више спремна за развој ове врсте иновативних технологија него погодно тржиште за њихову имплементацију

Препоручујемо

Панорама

0 1

РЕНЕСАНСА БИТКОИНА: Корона након злата диже и криптовалуте

02. 08. 2020. у 10:45

Економија

0 1

БЛОКЧЕЈН ТЕХНОЛОГИЈЕ: Шанса за сарадњу Србије, УАЕ и Индије

31. 07. 2020. у 13:32

Друштво

0 1

ДИГИТАЛНИ НОТАР КУЦА НА ВРАТА: У Научно-технолошком парку у Нишу развијају нову платформу

27. 07. 2020. у 13:00

Свет

0 0

ЈЕДАН ЈЕ ПРОМЕНИО ФИЗИЧКИ, А ДРУГИ ПОЛИТИЧКИ ПЕЈЗАЖ: Два велика "потреса" која су уздрмала Блиски исток

18. 08. 2020. у 23:21 >> 23:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације