ЛОШИЈА ПАСТА ЗА СРБЕ, ЈЕР НЕ ВОЛЕ ЈАК УКУС: Parodontax у Србији има десетак лековитих састојака мање од оног који се продаје у Француској

НАВОДНО иста паста за зубе Parodontax, намењена заустављању крварења десни, у Србији има десетак квалитетних, лековитих биљних састојака мање од оне која се продаје у Француској. Овај пример узбуркао је друштвене мреже у нашој земљи и поново покренуо стару причу о дискриминацији потрошача на источном тржишту у односу на западноевропске државе.

Архива

- Исти производи имају крш састав када их продају у Србији - написао је један твитераш. - Паста коју сам купио у Француској и наша су небо и земља. Разликују се боја, укус и наравно, ова домаћа нема никакав ефекат на десни.

На то је корисник ове пасте закључио да је боље да узме соду бикарбону и бућка жалфију, јер бар зна шта је, а и јефтиније је. Иначе, 75 милилитара овог производа кошта око 560 динара.

У Националној организацији потрошача Србије (НОПС) истичу да већина мултинационалних компанија купце у Србији и окружењу третира као грађане другог реда, на којима смањују своје трошкове. У истом паковању нуде се производи знатно лошијег квалитета. Компаније се годинама правдају објашњавајући разлику у саставу тврдњом да купци у различитим земљама имају различите навике и укусе и да то не утиче на квалитет. Источно тржиште Европске уније и земље које су касније ушле у ову заједницу водиле су вишегодишњу борбу да се заустави ова дискриминицаија потрошача. Коначно су и успеле након што су то доказале кроз упоредна истраживања производа спроведена у Пољској, Чешкој, Словачкој, Мађарској и Хрватској. ЕУ је 2019. године донела обавезујућу директиву која забрањује различит квалитет производа.

Власник бренда Parodontax је британски фармацеутски гигант Glaxo Smith Kline (GSK). У овој компанији за "Новости" разлику у саставу пасте за зубе објашњавају управо онако као што то фирме годинама чине. Како истичу, њихова истраживања потрошача показала су да велики број људи више воли укус овог производа када се из њега уклоне биљне компноненте, односно када је он слабији у односу на оригиналну формулу.

- Зато смо ми 2020. године благо изменили формулацију Parodontaxа у складу са овим склоностима потрошача - наводе у GSK. - Уклонили смо биљне компоненте које су раније биле укључене ради укуса. Ово нема утицај на квалитет и ефикасност пасте за зубе у решавању проблема са деснима, јер садрже потпуно исти ниво натријум бикарбоната. Утиче само на укус.

Они истичу да су у процесу уклањања биљних компонената из Parodontaxа широм света, као и да ће измењени састав бити понуђен потрошачима на већини тржишта до почетка 2022. године.

У НОПС-у наглашавају да су оваква објашњења стандардна и да се злоупотребљавају, односно да таква истраживања нису ни спроведена.

- Та наводна истраживања која показују да ми у Србији волимо производе лошијег квалитета и мање здраве, мање лековитог биља у пасти, кремове са нижим процентом лешника, детерџенте који лошије перу, то је својврсна манипулација - истиче Никица Јовановић из НОПС-а. - Произвођачи немају намеру да нас третирају једнако. ЕУ каже да је то дискриминација потрошача, а нису у питању различите навике и укуси. Та прича више не пије воду код њих.

Архива

Међутим, Србија није чланица ЕУ, па не постоји обавеза произвођача да на нашем тржишту пласира робу истог квалитета. Ова тема је актуелна годинама, али, ми у Србији, како наводи, нисмо урадили ниједно упоредно истраживање у циљу доказивања да је квалитет робе у нашој земљи другачији. Она додаје да се сада разлика може видети евентуално на декларацији или се оцена своди на искуство купаца.

- Када бисмо имали такву анализу, јасно бисмо показали потрошачима да је то другачији ниво квалитета и имали бисмо ту информацију када доносе одлуку о куповини, а с друге стране можда би то утицало и на те произвођаче да нас третирају једнако - објашњава Јовановићева. - Проблем је што је ова врста истраживања веома скупа и само неколико земаља ЕУ је успело да је уради.

Младен Алфировић, шеф правног тима НОПС, објашњава да када произвођач има посебан погон за земље које су ван Европске уније, нема обавезу да прилагођава квалитет.

- Једино, ако компанија у истом погону прави производе за друга тржишта, онда ће и у Србију стизати роба идентичног састава - наводи Алфировић.

Хрватска је најавила решавање овог проблема кроз нови Закон о заштити потрошача који ће усвојити почетком следеће године. Предлог предвиђа да на тржиште неће моћи да се ставља роба за коју се тврди да је идентична производима на другим тржиштима, иако се у стварности разликује у обележјима или саставу.

У Министарству трговине Србије кажу да је законима прописана обавеза стављања на тржиште искључиво безбедних производа.

- Имајући у виду да је имплементирање усвојених директива ЕУ и примена кроз прописе наше земље међународна обавеза преузета потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, ми ћемо се и понашати у складу са преузетим обавезама.

Фото Shutterstock

ДУПЛА ЦЕНА ЗА "КРШ"

ДРУГАЧИЈИ састав је готово свих производа који из западне Европе долазе на наше тржиште - каже Милица Ј. - Лошијим калитетом смањују своје трошкове.

Мирко С. сматра да би то могло да буде оправдано када би и цена производа била нижа, али, како истиче, они у Србији одвале и дупло већу цену за "крш".

- Сигурно ће да кажу да се прилагођавају локалном укусу, па онда стављају и мање лешника у "нутелу" - оцењује Јован М.

ФУШЕРЕ СА ЧОКОЛАДАМА И КРЕМОВИМА

ЧОКОЛАДЕ, кремови и остали кондиторски производи, као и козметика спадају у најчешће производе на нашем тржишту који су лошијег квалитета у односу на њихов оригинал. Потрошачи су се жалили да се у производе уместо меда ставља кукурузни сируп, да зачини садрже више соли него поврћа и да кремови имају мањи проценат лешника у саставу.

Упоредна анализа која је урађена у Хрватској показала је да се међу производима нижег квалитета у односу на западноевропске земље, налазе "нутела", детерџент "аријел", дечја храна "хип", виршле "вуди". У Словачкој је половина робе била лошијег састава него у Аустрији.

Препоручујемо

Економија

1 1

ЈЕФТИНИЈА МАСКА СКУПЉА 150 ДИНАРА: "Страдиваријусов" производ за који је оглашена акција на амбалажи има наведене три цене

15. 07. 2021. у 14:32

Економија

0 8

КОД МАЈСТОРА НА ЦРНО НЕМА РЕКЛАМАЦИЈЕ: Дејану Марковићу фасаду офарбали различитим нијансама, а бетонска плоча и изолација попуцале

15. 07. 2021. у 11:17

Економија

0 5

НА МЕТИ ПАСТЕ ЗА ЗУБЕ И ЖИЛЕТИ: Заштита производа у маркетима због лопова често отежава и успорава куповину потрошачима

08. 07. 2021. у 16:24

Економија

3 3

ПОПРАВКА МОЖЕ ДА КОШТА КАО ЛЕТОВАЊЕ: Шта радити када се поквари возило на путу или се догоди саобраћајна незгода

08. 07. 2021. у 12:19

Економија

12 14

ЗБОГ МАЛЕ ОГРЕБОТИНЕ ВОЗИЛО НЕИСПРАВНО?! НАТЕП:Субјективна процена сваког контролора кога ће да врати са техничког

17. 06. 2021. у 09:00

Економија

0 1

ГОРИВО "ПОДГРЕЈАЛО" ИНФЛАЦИЈУ: Основне категорије априлске потрошачке корпе у Србији поскупеле на месечном и међугодишњем нивоу

14. 06. 2021. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације