КОМЕ СМЕТАЈУ ЕПС-ОВИ ПРОЈЕКТИ? Ко и зашто опструира енергетску сарадњу у региону?

ЕПС је веома заинтересован за сарадњу са електропривредама из окружења, а на свако наговештај градње новог зеленог капацитета стижу похвале из Брисела. Ипак, поред похвала не изостају ни комшијска подметања за пројекат који промовише повезивање региона, сарадњу и обновљиве изворе енергије.

Фото EPRS

Србија са комшијама настоји да повећа енергетски капацитет региона и то показују пројекти попут градње система „Горња Дрина“, односно прве хидроелектране "Бук Бијела", снаге око 100 мегавата. Пројекат реализују заједничко предузеће ХЕС "Горња Дрина" у којем ЕПС има 51 одсто власништва, а ЕРС 49 одсто. ХЕ "Бук Бијела" је део пројекта изградње три хидроелектране на горњем току реке Дрине, укупне снаге преко 200 мегавата и пројектоване годишње производње око 700 милиона кWх електричне енергије. Ова инвестиција од 520 милиона евра донеће зелене киловат-сате и повећати енергетску стабилност  Србије , Републике Српске и региона у целини.

- Све у вези са изградњом ХЕ "Бук Бијела", укључујући додељивање концесије, урађено у складу са законским и уставним одредбама – сматра Петар Ђокић, министар енергетике и рударства Републике Српске.

- Осим политичког, не видим ниједан други разлог којим би се могли оправдати покушаји Сарајева да омете изградњу ХЕ. Нејасно је и понашање представника Уставног суда који то подржавају, и то тако што у апсолутно непотребну причу уплићу потпуно ненадлежну Комисију за концесије, која може да додељује концесије само на локацијама на међудржавној граници или на међуентитетској линији. У овом конкретном случају она нема шта да тражи, јер у том појасу река Дрина нити је граница са Србијом и Црном Гором нити је реч о међуентитетској линији. Све је у искључивој надлежности Српске, а тиме и њене комисије за концесије.

За изградњу ХЕ "Бук Бијела" урађена је студија о утицају на животну средину и овај пројекат има важећу еколошку дозволу, која има посебно поглавље у којем је обрађен утицај на животну средину на простору Црне Горе. Ту је наведено да утицаји који ће настајати, током припремних радова, као и у време градње и коришћења ХЕ "Бук Бијела", као и њихов интензитет, неће производити елементе значајног, неповољног прекограничног утицаја на животну средину и заштићена подручја Црне Горе. Закључак је да у складу са додатком 3 Конвенције о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту ЕСПОО није потребно радити посебну документацију о утицају ХЕ "Бук Бијела" на подручје Црне Горе.

Поједине еколошке невладине организације у Црној Гори и БиХ виде опасност у градњи ХЕ "Бук Бијела“, а још раније црногорско Министарство капиталних инвестиција, као и Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма није имало примедбе на пројекат све док воде акумулације не прелазе границу Црне Горе. Не стоје примедбе еколога, али додатна објашњења даће експертски тим Црне Горе и Републике Српске који ће у наредних месец дана прегледати пројектну документацију, структуру и планирани режим рада ХЕ „Бук Бијела“.

- Свако техничко-технолошко и инжењерско решење које гарантује да будуће вештачко језеро неће имати негативних утицаја на реку Тару и да неће доћи до потапања ни једног дела реке Таре, за нас је у потпуности прихватљиво - рекао је Данило Мрдак, државни секретар Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма Црне Горе.
Истовремено, „Електропривреда Србије“ подржава све регионалне пројекте и жели да подели искуство на изградњи нових капацитета са колегама из региона и тако учествује у развоју региона. Осим пројеката Горња Дрина са Електропривредом Републике Српске и потенцијалног пројекта Средња Дрина са електропривредама БиХ и РС, ЕПС има и конструктиван приступ за сарадњу са Електропривредом Црне Горе на пројектима ХЕ „Комарница“ и ХЕ „Крушево“.  Планирано је да ХЕ „Комарница“ , у канјону средњег тока реке Комарнице, има снагу од 172 мегавата и очекивану годишњу производњу од 213 милиона кWх. Процењена вредност инвестиције је од 260 до 290 милиона евра. У току је израда идејног пројекта са Студијом оправданости и то би требало да буде завршено до краја ове године.

- ЕПС је веома заинтересован за сарадњу са електропривредама из окружења, као и за учешће у изградњи нових енергетских капацитета у региону, пре свега у пројектима обновљивих извора енергије – каже Владимир Марковић, помоћник директора и директор Сектора за кључне инвестиционе пројекте. - Учешће ЕПС у домаћим и регионалним пројектима се огледа, пре свега, у детаљној и темељној припреми пројекта, од иницијативе за реализацију и прелиминарних анализа до израде инвестиционо-техничке документације, обезбеђивања финансирања и прибављања свих неопходних дозвола.

Јелица Путниковић, уредник портала „Енергија Балкана“, истиче да искључиво лобистима западног капитала смета и сама најава регионалног повезивања електроенергетских компанија бивше Југославије, као и то што ту регионалну сарадњу форсира ЕПС.

- Ако се удруже, а ако се буде питала струка, а не поводљиви политичари хоће, четири електропривреде (ЕПЦГ, ЕПБиХ, ЕРС и ЕПС) заједничком трансформацијом у модерне електроенергетске компаније, које ће бити профитабилне, моћи ће да обезбеде енергетску сигурност својим потрошачима – указује Путниковић. - ЕПС не угрожава ниједну од суседних електропривреда. Да би преживеле смањење производње струје из угља, а остале стожер локалних привреда и компаније које профитом пуне државне буџете, ове електропривреде, па и ЕПС, морају удружити напоре. Регионална сарадња и заједничка стратегија ове четири електропривреде пут је њиховог опстанка. А, ако ЕПС буду посматрали као претњу, а не као компанију спремну да се развија са суседима, регионалне сарадње неће бити. Испаштаће потрошачи, који ће плаћати много веће рачуне за струју а славиће трговци.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације