ПЕНЗИЈЕ ЋЕ РАСТИ БАР ПЕТ ОДСТО: Колика ће бити примања најстаријих у 2022. године?

УКОЛИКО Србија забележи раст БДП од седам одсто, како се планира, а инфлација не пређе границу од три процента, пензије у Србији моћи ће да иду горе још додатних пет одсто..

Фото Н. Фифић

То значи да би просечан пензионерски чек уместо садашњих 29.391 "скочио" на 30.861 динар. Ово би било редовно увећање чекова најстаријих по швајцарској формули, које се примењује од прошле године.

Према мишљењу проф. др Љубодрага Савића, најстарији би били задовољни повећањем од 10 одсто, али не треба занемарити ни овај износ.

- Реално ће, ипак, пензионери у новчанику имати више за два одсто, јер ако је инфлација три, а повећање пет, на крају долазимо до тог процента - каже наш саговорник.

Највећи број сениора, њих око 900.000 од 1.673.558, прима месечно од 15.000 до просека, односно до 29.391 динар. Најбројнији су и даље сениори чији чекови се крећу од 15.000 до 20.000, готово 300.000, док је оних са највишим примањима, односно изнад 90.000 динара, мање од 16.000.

Последње повећање чекова било је од почетка године када је просечна пензија од 27.750 увећана за 1.700 динара, или 5,9 одсто, што је било највеће повећање у последњих шест година.

Србија је од консолидације пензијског осигурања прошла кроз неколико фаза у погледу начина усклађивања пензија. Швајцарска формула уведена је 2003. и према њој су пензије усклађиване у априлу и октобру, да би она била напуштена већ 2005. као део аранжмана са ММФ-ом, пошто се инсистирало на смањењу јавне потрошње и на дугорочним пројекцијама које су упућивале на неодрживост пензионог система у Србији.

До 2008. примењивана је формула по којој су примања усклађивана само са растом цена. Њихова куповна моћ је одржана, али се однос према платама смањио. Онда је наступио удар на буџет пошто су пензије током само једне године повећане кумулативно за око 30 одсто. Епилог је био тај да толики ниво српска економија није могла да финансира, па је 2010. уведено ново правило да се чекови усклађују са инфлацијом и економским растом изнад четири одсто. На крају је 2014. уведено смањење пензија, из кога још нисмо до краја изашли, да би 2018. почео да важи нов, до тада невиђен институт - увећање уз пензију у условима постојања фискалног простора.

Увођење швајцарске формуле је, по мишљењу многих економиста, најправедније решење. Усклађивање висине пензија са растом цена и зарада, и то 50 одсто у односу на инфлацију, и исто толико у односу на раст зарада је дарежљивији према пензионерима од простог усклађивања са инфлацијом, пошто је раст зарада обично виши од инфлације, па применом ове формуле пензије расту више.

БЕЗ ПРОМЕНЕ

ДО промена Закона о пензијском и инвалидском осигурању 2014, пензије су се усклађивале два пута годишње. Од усвајања швајцарске формуле 2019, формула је примењена два пута у две године, а само три месеца након усвајања овог модела почеле су приче о његовој измени. Недавно је, међутим, ова промена одложена на три године.

ПРОФЕСОР САВИЋ: ДУГ НЕ СМЕТА ДОК МОЖЕ ДА СЕ ВРАЋА

ПРОФЕСОР Савић наглашава да све мере које спроводи Влада Србије од почетка пандемије вируса корона треба подржати, али наглашава да је питање колико српска привреда може све то да издржи, јер шта ако у наредних годину дана БДП не буде "ишао горе" због задуживања.

- Учешће јавног дуга у БДП овом тренутку је 59 одсто и, како каже председник Вучић, не очекује да он ове године пређе границу од 60 процената - каже професор. - Рачуна се на раст од шест одсто, па ако држава повећа свој апсолутни дуг и на 10, критична граница неће бити пређена.

Укупан јавни дуг Србије крајем прошле године достигао је 26,7 милијарди евра, што је највећи износ у последње две деценије. Најмање задужење, у износу од 8,8 милијарди евра, забележено је крајем 2008. откад константо расте. Висина дуга никад се не посматра изоловано, већ је значајно колико он оптерећује државу, да ли је у стању да га сервисира, и на шта је позајмљени новац потрошен.

Савић наглашава да се најчешће он у економији посматра у релативном смислу - колико то оптерећује земљу.

- Суштински је важно колики су трошкови сервисирања јавног дуга. Ако то земља може да поднесе и да сваке године уредно плаћа, онда нема проблема - објашњава наш саговорник. - Али ако земља то не може да поднесе, уопште није важно колики је дуг.

Препоручујемо

Друштво

1 28

ПЕНЗИЈЕ СЕ САДА ИСПЛАЋУЈУ БЕЗ ПОМОЋИ ДРЖАВЕ: Први пут после више деценија, примања пензионера стижу у потпуности из средстава фонда ПИО

09. 08. 2021. у 12:10

Економија

5 6

ВУЧИЋ САОПШТИО ДОБРЕ ВЕСТИ: Пензије ће бити повећане, расте и минимналац

01. 08. 2021. у 19:48

Друштво

6 6

ПЕНЗИЈЕ БЕЗ РАДНОГ СТАЖА? Министарство прати и анализира стање, бољи увид када заживи социјална карта

29. 07. 2021. у 11:00

Друштво

0 2

ПОМОЋ ПЕНЗИОНЕРИМА: Кркобабић поново најављује гарантоване пензије

26. 07. 2021. у 23:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације