Економија

СЛЕДЕ НОВА СПАЈАЊА БАНАКА: У Србији ускоро 23 финансијске институције, четири мање него лане

Б. ЦАРАНОВИЋ

16. 08. 2021. у 10:18

ПРОТЕКЛУ деценију обележило је интензивно укрупњавање банкарског тржишта па тренутно у Србији послују 24 банке.

СЛЕДЕ НОВА СПАЈАЊА БАНАКА: У Србији ускоро 23 финансијске институције, четири мање него лане

Пре неколико дана, међутим, објављена је још једна куповина, па када се заврши спајање Рајфајзен и Креди агрикол банке, биће их за још једну мање. С озбиром на најаве, у наредним месецима биће још оваквих трансакција. У Централној банци Србије поручују да положај клијената неће бити доведен у питање, а да ове промене нису смањиле квалитет финансијских услуга, већ допринеле већој ефикасности и отпорности банкарског сектора.

Крајем прошле године окончано је преузимање Комерцијалне банке од стране НЛБ, у априлу је завршена интеграција ОТП банке с Војвођанском банком, а МТС банка припојена је Банци Поштанска штедионица. Последња куповина догодила се пре неколико дана.

- Креди агрикол СА одлучила је да прихвати понуду Рајфајзен банке и потписала је уговор о продаји Креди агрикол Србија и Креди агрикол Србија лизинг са локалном подружницом аустријске Рајфајзен банк интернешенал АГ - рекли су нам у Креди агрикол банци. - Пажљиво је одабран партнер који је у потпуности усклађен са вредностима наше групе, као што су фокус на клијенте и запослене, транспарентност према свим заинтересованим странама и одговорност према локалној заједници.

Затварање ове трансакције подлеже одобрењу надлежних институција и очекује се да ће се то догодити до краја првог квартала 2022. године. До тада ће банка и даље наставити да послује као Креди агрикол Србија.

- Народна банка Србије је од Рајфајзен банке обавештена да је потписала уговор о аквизицији 100 одсто акција Креди агрикол банке, с тим да нам до данас није поднет захтев за давање претходне сагласности за стицање власништва, које би омогућило пет одсто и више гласачких права - кажу у Централној банци. - Свака промена власништва у банци са седиштем у Србији која би омогућила пет одсто и више гласачких права, подлеже прибављању претходне сагласности НБС, која подразумева оцену испуњености свих услова прописаних Законом о банкама и подзаконским актима донетим на основу овог закона.

Како надлежни објашњавају, промене у власничкој структури нису смањиле квалитет финансијских услуга грађанима и привреди, већ су допринеле бољем квалитету производа и услуга. Заинтересованост инвеститора за банкарски сектор Србије тумаче као потврду његовог кредибилитета.

- Што се тиче клијената банака које учествују у статусним променама, њихов положај неће бити доведен у питање, будући да сва права и обавезе из закључених уговора остају непромењени након припајања - тврде у НБС. - Банке су дужне да благовремено обавесте клијенте о свим променама.

РОКОВИ

* ПО захтеву банке за давање сагласности за стицање власништва, НБС одлучује у року од 60 дана од пријема уредне документације.

* ЗА давање сагласности за припајање једне банке другој, НБС одлучује у року од 90 дана од дана пријема уредне документације.

* БАНКЕ послују као одвојена правна лица све до тренутка уписа статусне промене припајања код Агенције за привредне регистре.

ИНТЕГРАЦИЈА И АКЦИОНАРИ

КАДА и да ли ће се банке код којих долази до промене власничке структуре интегрисати питање је за акционара, односно власнике банке - кажу у НБС. - Претходна наша сагласност за стицање власништва у банци је само предуслов за пренос акција банке са актуелног власника на новог.