ПОДСТИЦАЈИ ЈУГУ ЗЕМЉЕ: Београдска и Јужнобачка област праве 67,3 одсто бруто додате вредности, потребно је отклањање регионалних разлика
БЕОГРАДСКИ регион обухвата од 41 до 55 одсто свих предузећа, запослених, капитала, прихода, профита. Насупрот њему, Јужна и Источна Србија држе свега 6 до 14 одсто овог "колача". Београдска и Јужнобачка област стварају чак 67,3 одсто бруто додате вредности остварене у нашој земљи.

Фото Танјуг
Регионалне разлике стара су бољка Србије, а Предлог просторног плана до 2035. године покушава да понуди решење. Једно од њих је утврдити комплетно нов подстицајни механизам за неразвијена подручја.
У структури новостворене вредности привреде Србије у периоду од 2008. до 2018. године приметан је тренд раста бруто додате вредности Београдске, Јужнобачке, Сремске и Шумадијске области. С друге стране, значајан је пад Западнобачке, Подунавске, Браничевске, Златиборске, Рашке и Нишавске области.
- Регионалне диспаритете на нивоу општина најбоље илуструју распони између зарада по запосленом, чији се екстреми константно просечно крећу у односу 2,5 према 1 - стоји у Предлогу просторног плана. - То је однос зарада по запосленом у Сурчину или Врачару, у односу на Белу Паланку, Сврљиг или Трговиште. Регионални економски диспаритети између градова и остатка Србије су се у транзиционом периоду повећали. Привреда 28 града остваривала је у 2018. чак 85,4 одсто додате вредности привреде Србије. У њима је пословало четири петине предузећа и укупно запослених, који су остваривали 84 процента прихода и 87 одсто добити привреде земље.
Аутори нове верзије просторног плана зато предлажу потпуно нов систем подстицаја, пре свега на југу Србије и подручју Старе Рашке, укључујући појас уз Косово и Метохију и српске заједнице на подручју АП КиМ, а по потреби и друге неразвијене и приграничне самоуправе.
- Ефикасна подстицајна политика и мере треба да буду засновани на приоритетима просторног развоја региона и локалних самоуправа кроз процес интегралног стратешког планирања - стоји у документу. - Многе анализе показују да би један од најефикаснијих модела образовања средњег, регионалног, нивоа управљања у Србији представљало груписање регионалних области. Основни подаци показују доста високу уједначеност, ако се из анализе искључе Београдска и Јужнобачка област.
Даљи развој регионалног просторног планирања требало би да прати увођење средњег нивоа управљања и планирања економског развоја, уз примену принципа флексибилности и децентрализације у контексту све интензивнијег развоја нових производних, информационих и комуникационих технологија и формирања нових структурних организационих облика у процесу рада између сектора и унутар њих.
НЕРАЗВИЈЕНЕ 44 ОПШТИНЕ
ПО економским индикаторима издваја се седам градова, а концентрација привредних активности је у Београду и Новом Саду. У оквиру групације градова приметна је релативна стагнација Ниша и Суботице.
Неразвијено подручје обухвата 44 општине, у којима живи 712.000 становника - десет одсто Србије. Ту послује свега 4,5 одсто предузећа, 3,5 одсто запослених и на коме привреда остварује свега 1,7 одсто прихода.
ВАЖНО УСКЛАЂИВАЊЕ СА ЕУ
УСКЛАЂИВАЊЕ политике регионалног развоја Србије са политиком ЕУ је значајно - стоји у Предлогу просторног плана. - Регионални модел Србије је високоцентрализован, институционално неизграђен, са огромним негативним ефектима у простору, ефекти прикључења у ЕУ добијају посебну позитивну димензију. Да би се преокренуо деценијски негативан тренд регионалних неравномерности, пресудан је значај индиректних ефеката интеграционих процеса ЕУ на регионални развој Србије.

ПРВА ДУГОРОЧНА ПРОГНОЗА СТРУЧЊАКА: Ево када ће пасти снег у Србији и каква зима чека Европу
ПРЕМА првим прогнозама европских стручњака са сајта Severe Weather Europe, зиму 2025/2026 обележиће утицај слабе фазе Ла Ниње и вероватно слабији поларни вртлог. Ово значи динамичније кретање атмосферског притиска, што може омогућити хладније дане у Европи, али и у САД и Канади.
13. 08. 2025. у 09:59

ТРАМП У ОГРОМНОМ ПРОБЛЕМУ: Велики пех пред састанак са Путином на Аљасци
ПРЕДСТОЈЕЋИ састанак између председника САД Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина у петак на Аљасци долази у време када у америчкој администрацији готово да нема искусних стручњака за Русију, пише Фајненшел тајмс.
13. 08. 2025. у 11:24

СРБИН ЧУВАО КЛИНТОНА: Бивши председник остао затечен - после свађе сазнао Ајкулино порекло: "Осећао сам да ми не може ништа" (ФОТО)
ЧОВЕК који је чувао Мадону, принца Харија, Бијонсе и Наоми Кембел потиче из старе београдске породице.
14. 08. 2025. у 07:43
Коментари (0)