ПЕНЗИЈЕ РАСТУ ВИШЕ ОД ПЕТ ОДСТО, ПОВЕЋАЋЕМО И ПЛАТЕ: Синиша Мали о минималној цени рада и стању у државном буџету

ЈЕДАН од наших циљева је напредак у приближавању минималне цене рада минималној потрошачкој корпи, а очекујемо да је 2023. и достигнемо.

Фото Танјуг

Покривеност минималне потрошачке корпе минималном ценом рада је 2017. године износила 62 одсто, док ове године износи 81,5 одсто. Предлог Владе је да се минимална цена рада увећа за 9,4 одсто, што је 35.012 динара месечно.

Министар финансија Синиша Мали у интервјуу за "Новости" подсећа и да ће неопорезиви део зараде порасти са 18.300 на 19.300 динара и смањиће се доприноси за ПИО за 0,5 одсто.

- Подсетићу вас и да је минимална зарада 2010. износила 15.747 динара, односно 153 евра, а сада ће достићи и 35.000, односно око 300 евра. Пензије ће расти више од  пет одсто, у складу са швајцарском формулом, а и плате у јавном сектору ће се значајно повећати.

Пензионери ће најпре 22. септембра добити 50 евра, а затим у новембру, као и остали пунолетни држављани Србије, још 30 евра, а онда средином децембра још 20 евра.

Фото Танјуг

За првих осам месеци планиран је дефицит у висини од 234,7 милијарди, а резултат је 70,8 милијарди минуса. Ко то није трошио планирана средства?

- Закључно са 1. септембром остварен је за 163,9 милијарди динара бољи резултат од планираног.

Позитиван утицај на смањење мањка у државној каси првенствено је имала боља наплата прихода.

Наплаћено је 100 милијарди динара више него што је планирано, а очекујемо да се добар тренд настави и до краја године.

Ми јесмо конзервативно планирали буџет, али ипак нисмо очекивали толику разлику. Радује нас јер је то знак да се привреда опоравља.

Ове године, према ребалансу, чека нас мањак буџета од око седам одсто. Да ли ћете успети да следеће године спустите на три одсто БДП, како предвиђа Фискална стратегија?

- Повећање фискалног дефицита током трајања здравствене кризе у 2020. и делимично 2021. није карактеристика само наше земље. Велики број земаља га је увећао, али је то увећање краткорочно, а мањак у буџетској каси ће након укидања мера и завршетка пакета помоћи моћи да се врати на планиран ниво. Свет је другачије реаговао него за време кризе 2008. Тада се ишло на оштру штедњу, што је изазвало контракцију светске привреде и рецесију. Сада је одлука била супротна - да се иде на монетарне и фискалне подстицаје. То је, по мом мишљењу, била исправна одлука. Да тога није било, имали бисмо велики број отпуштених радника и затворених предузећа. Свет је, дакле, научио лекцију из претходне кризе, а и ми смо реаговали много паметније него што је то руководство Србије чинило 2008. Са одговорном фискалном политиком настављамо и даље.

Јавни дуг Србије је за годину и по порастао за 4,1 милијарду евра, на 28,6 милијарди евра. Када очекујете да ће почети да пада?

- Сведоци смо типичног странчарења када је реч о јавном дугу и коришћења ове теме за политичке нападе који немају упориште у реалности. Потпуно је извесно да ће јавни дуг остати испод критеријума Мастрихта од 60 одсто БДП. Добро је да смо у кризу ушли са ниским јавним дугом тако да смо имали фискалног простора да помогнемо привреду и грађане, а да са друге стране јавни дуг и даље остане у задатим оквирима. Многе богатије земље су због кризе вишеструко повећале јавни дуг, па је тако према подацима Евростата у самој ЕУ тај дуг 92,9 одсто. Подсетићу вас и да су наше обвезнице крајем јуна ове године званично укључене у J.P Morgan index државних обвезница земаља у развоју. То је јак сигнал да наша земља ужива поверење, а сви озбиљни инвеститори прате индексе J.P. Morgan. Такође, ми редовно извршавамо све своје финансијске обавезе у питању, и плаћамо скупе дугове из прошлости.

Фото Танјуг

Економисти упозоравају да ћемо праву слику привреде, број преживелих и угашених фирми, знати тек када држава заврши са субвенцијама, јер многи искључиво тако преживљавају. Да ли очекујете, кад "заврнете славину", да ће многи бити у проблему?

- Наша привреда се одлично држи. Републички завод за статистику објавио је податке реалног раста бруто домаћег производа. У односу на исти период 2020, БДП у првом кварталу био је већи за 1,8 одсто међугодишње, а у другом је раст износио 13,7 одсто, што је за 0,3 процентна поена више у односу на флеш процену. Сада са још већом сигурношћу могу да потврдим да ће раст на крају године бити један од најбољих на Старом континенту, пошто је извесно да ће бити већи од 6,5 одсто. Такође, од почетка јануара до краја јула српска индустрија је забележила раст од 7,8 одсто у поређењу са истим периодом годину дана раније. Извоз је за седам месеци порастао 28 одсто. Наша привреда je успела, пре свега захваљујући себи и својој жилавости, али и држави која је успела да је са својим подстицајима одржи у животу. У првих седам месеци привукли смо две милијарде и 72 милиона страних директних инвестиција, што значи да су и у време кризе инвеститори задржали поверење у нашу земљу. Са друге стране, много улажемо и у јавне инвестиције које утичу на већи раст БДП и бољи квалитет живота грађана. Тренутно се гради седам ауто-путева и брзих саобраћајница, а до краја године ће их бити десет у изградњи.

Од почетка се замера зашто пакети помоћи државе нису селективни. Зашто нисте таргетирали најугроженије и грађане и привреднике?

- Та ваша констатација није сасвим тачна. Једино је први пакет био линеаран, јер смо тада морали да помогнемо целој привреди, док се нису издвојили најугроженији сектори. Кад смо то видели и спровели анализе, онда смо кренули у секторску подршку. Трећи пакет јасно показује ту диференцијацију: додатну секторску подршку пружили смо туристичкој, хотелској и угоститељској привреди, као и ауто-превозницима. Сви су осетили последице, само неки више а неки мање. Многи у свету су нас похвалили, а ММФ оценио је да је наш фискални пакет један од највећих у региону и да су мере добро осмишљене и усмерене ка очувању радних места, на већа улагања у здравство, обезбеђење веће ликвидности у банкарском сектору и олакшавање отплате кредита. Свa три пакета подршке привреди и грађанима вредна су око осам милијарди евра, односно око 17,4 одсто БДП.

Препоручујемо

Економија

0 3

МИНИСТАР МАЛИ ПОТВРДИО: Минимална цена рада у 2022. години ће износити 35.012 динара

02. 09. 2021. у 14:34

Економија

0 0

ПИТАЈТЕ МИНИСТРА ФИНАНСИЈА: Од данас нова рубрика на Инстаграм профилу Синише Малог

01. 09. 2021. у 08:54

Економија

1 3

МАЛИ: Званични подаци о реалном расту БДП-а још једна су потврда брзог опоравка привреде у Србији

31. 08. 2021. у 13:26

Економија

0 0

ИЗУЗЕТНО ПОВОЉНА МАКРОЕКОНМСКА СИТАУЦИЈА У СРБИЈИ: Синиша Мали састао се са Јулијом Устјуговом

30. 08. 2021. у 13:12

Политика

0 1

СИНИША МАЛИ: Ђиласу би било боље да научи како се држи реч и испуњавају обећања

30. 08. 2021. у 13:02

Економија

1 9

ПРОСЕЧНА ЗАРАДА УСКОРО 680 ЕВРА: Министар Мали - До 2024. минималац ће покрити потрошачку корпу

30. 08. 2021. у 08:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације