СИНИША МАЛИ: Подигли смо Србију и настављамо борбу за бољи живот грађана

МИНИСТАР финансија Синиша Мали написао је ауторски текст за дневни лист "Блиц".

Фото: Принтскрин/ mali_sinisa

Ауторски текст који је написао Синиша Мали преносимо у целости:

Република Србија је данас модерна, уређена, финансијски стабилна земља, у којој животни стандард грађана константно расте, у којој се привредни амбијент стално унапређује и у којој више не говоримо и не питамо се „да ли ће се икада живети боље“ него „како ће се живети још боље“. 

Ипак, грађани памте и неко другачије време. Јер, није Србија одувек била атрактивна инвестициона дестинација која привлачи више страних директних инвестиција од других земаља у региону, нисмо увек могли да се дичимо отвореним фабрикама и хиљадама нових радних места, а нисмо имали пара чак ни за исплату пензија. Неки пре нас нису градили Србију и борили се за њу на свим фронтовима, већ су је уништавали и унижавали на сваком кораку.

Ако се вратимо у време пре избијања светске економске и финансијске кризе 2008. године, видећемо нагомилане макроекономске неравнотеже, за које се, између осталог, везује огромно смањење броја запослених услед економских реформи, које, на жалост, нису довеле до јачања приватног сектора и повећања броја запослених у њему. Истовремено, наш дефицит у спољнотрговинској размени је динамично растао, а неповољна структура капиталних прилива директно се одразила на недовољне капацитете извозног и индустријског сектора.

Карактеристика периода пре избијања светске економске кризе 2008. године, јесте и чињеница да су трајно повећани расходи, пре свега за плате, пензије и друге социјалне трансфере. Тако је учешће јавних расхода у БДП у 2008. у односу на 2005. годину повећано за скоро четири процентна поена. Од тога се само трећина односила на повећање јавних инвестиција, а преостале две трећине на повећање текућих расхода. Веровали или не, у 2008. години, пензије су повећане чак четири пута. То је податак кога се често сетим када се јаве дежурни критичари који тврде да данас, када у буџету има сасвим довољно новца, на рачуну државе 243 милијарде динара, када повећавамо пензије и дајемо различите врсте новчане подршке пензионерима, то радимо у предизборне сврхе и да се додворимо најстаријима. Не, господо, то радимо јер водимо одговорну и озбиљну економску политику која даје резултате, које желимо да поделимо са свим грађанима и који те резултате и тај бољитак и осећају.

Након светске економске кризе 2008. није постојао адекватан одговор надлежних на изазове који су постављени пред нашу земљу. За резултат смо имали стагнацију економске активности у периоду од 2010. до 2012. године, уз изостанак структурних реформи којима би се отклониле кључне препреке привредном расту. На тржишту рада забележен је наставак пада запослености и повећања стопе незапослености, која је према Анкети о радној снази Републичког завода за статистику, порасла са 16,1% у 2009. на око 26% у 2012. години.  

У том периоду је држави, поред кризе јавног дуга, претила и криза ликвидности. На рачунима државе је крајем јула 2012. године било само 8,5 милијарди динара, а за исплату месечног фонда за пензије било је потребно 40 милијарди динара, од чега је из републичког буџета дотирано око 22 милијарде. Дакле, средства којима се располагало нису била довољна ни да се покрије редовна дотација за пензије.

То је најбоља слика Србије који су нам оставили те 2012. године. Била је то Србија на ивици банкрота, пред финансијском провалијом и економским колапсом. Србија је те 2012. године имала пад привреде од минус 0,7%, БДП у апсолутном износу је био 33 милијарде евра, а данас је 51,3 милијарде, стране директне инвестиције чиниле су 2,2% БДП-а (нето), док су, на пример, у 2019. години имале учешће од 7,7,% у БДП-у. Инфлација је износила око 11%, а сада је одржавамо на просечном нивоу од око 2,5 одсто. Фабрике су затваране, а људи без наде у боље сутра. Просечна нето зарада је у 2012. години износила 366 евра, а минимална нето зарада 172 евра. 

И то је само део података који сведоче о томе какву су нам Србију оставили у наслеђе те 2012. године. Хитно су нам биле потребне мере болне, али неопходне фискалне консолидације и реструктурирање српске привреде, а које су након неколико тешких година, дале адекватне резултате – јавни дуг је након 2015. године кренуо да пада, баш као и стопа незапослености. Извоз робе је у константном порасту од 2012. године (изузимајући пандемијску 2020. годину), баш као што је случај и са страним директним инвестицијама и са капиталним инвестицијама. Након завршетка фискалне консолидације, имамо и константан раст просечних плата и пензија.

Од Србије смо направили финансијски стабилну земљу, што нам је показала и пандемија корона вируса, која је имала огроман утицај на све светске економије. Убрзани раст Србије и њен напредак по свим економским параметрима у предпандемијском периоду, омогућили су нам да нову светску кризу дочекамо спремно и да држава буде ту за своју привреду и грађане, онда када им је најпотребнија.

Припремили смо и спровели три пакета економске подршке привреди и грађанима Србије за ублажавање последица пандемије корона вируса, који су укупно вредни око осам милијарди евра, односно око 17,4% БДП. На тај начин смо значајно помогли српску привреду, очували радна места и животни стандард грађана Србије. Истовремено, изграђене су и отворене три ковид болнице, и постављен је камен темељац за изградњу фабрике вакцина.

Дакле, упркос пандемији, Србија је остала јака и стабилна земља, што показују и конкретни макроекономски показатељи. У време највеће светске економске кризе 2020. године, имали смо пад од тек минус 1%, што је међу најбољим резултатима у Европи.

Јачину наше економије показала је и чињеница да смо у 2020. години имали стопу незапослености од 9,7% и јавни дуг од 57,4%. Просечна нето зарада у 2020. години повећана је за 9,4% номинално, односно 7,7% реално и износила је 60.073 динара. БДП по становнику је порастао са око 4.600 евра на 6.700 евра у период од 2012. до 2020. године, односно за око 2.100 евра, што је око 43%.

Такође, инфлација се у 2020. години кретала на ниском нивоу, упркос негативним ефектима корона вируса. Ту је и податак да је нето прилив страних директних инвестиција у 2020. години остао висок и износио 2,9 милијарде евра нето, односно 6,2% БДП. Истовремено, Црна Гора, Босна И Херцеговина, Македонија и Албанија заједно имале су 1,7 милијарди евра страних директних инвестиција у 2020. години.

Што се тиче ове године, године опоравка и наставка убрзаног раста, за првих шест месеци смо имали стопу привредног раста од 7,6% и очекујемо да ћемо бити међу прве три земље у Европи по брзини раста и динамици опоравка. Такође, оно што очекујемо јесте да ће привредни раст за целу 2021. годину износити минимум 6,5% и то према конзервативним проценама.

Важан је и податак да је наш кумулативни раст од 2017. године, када је завршена фискална консолидација, до ове године, износио 17,2%. У истом периоду, Хрватска је имала кумулативни раст од 5,4%, Северна Макендонија 6,4%, Црна Гора 8,4%, Босна и Херцеговина 9% и Албанија 11,4%.

Од 1. јануара 2021. години су повећане пензије, плате и минимална зарада, а њихова повећања нас очекују и у 2022. години. Јавни дуг је и у овој години остао под контролом, баш као и стопа незапослености. Наставили смо да отварамо фабрике и остали атрактивна инвестициона дестинација па су тако у првих седам месеци ове године стране директне инвестиције износиле две милијарде и 72 милиона евра, што је за око 30 одсто више у односу на исти период претходне године. Такође, буџетом за ову годину је за капиталне инвестиције опредељено око 430 милијарди динара, односно 7,2% БДП.

Мислим да сви наведени економски показатељи говоре боље од свих нас колико се Србија у претходном периоду променила, колико је ојачала, постала економски стабилнија и снажнија. Од државе којој прети економски суноврат, уздигли смо се до јаке, стабилне економије, регионалног лидера који остварује импресивне економске резултате. Да ли је ико пре само неколико година могао да очекује да ће се у Србији у једном тренутку градити чак 10 ауто-путева и брзих саобраћајница? Да ли је ико могао да верује да ће за седам година бити отворено чак 250 фабрика?  Мало ко је у то веровао, и то оправдано, јер се о томе у Србији некада заиста могло само сањати.

Међутим, показали смо да када се ради и гради, када се бори за своју земљу и не одустаје, нема неостваривих снова. Сада убрзано настављамо са спровођењем плана “Србија 2025”, који је иницирао председник Републике Србије Александар Вучић, а чијом реализацијом ћемо даље подстаћи привредни раст и грађанима кроз очекиване просечне плате од 900 евра и просечне пензије од 440 евра, до краја 2025. године, омогућити још бољи и квалитетнији живот.

Препоручујемо

Економија

0 4

МАЛИ ОДГОВОРИО РАДОСАВЉЕВИЋУ: У време док сте ви са Никезићем водили економску политику, инфлација је била двоцифрена!

15. 09. 2021. у 17:35

Економија

1 29

ПЕНЗИОНЕРИМА 6.000 ДИНАРА: Грађанима у новембру 30, а у децембру још 20 евра

15. 09. 2021. у 07:21

Друштво

0 5

ДОКТОРАТ МИНИСТРА МАЛОГ НИЈЕ ПЛАГИЈАТ: Декан ФОН-а де факто поништио одлуку Сената БУ

14. 09. 2021. у 17:46

Економија

0 0

МИНИСТАР МАЛИ СЕ САСТАО СА ПАВЛОВОМ: "ЕИБ јача инвестициони потенцијал целог Западног Балкана"

14. 09. 2021. у 15:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације