Економија

КОЛИКО НАС КОШТА "ЗДРАВА ХРАНА": Тржиште је у експанзији, а најновији хит је брезин шећер који кошта као пет килограма обичног шећера

25. 09. 2021. у 10:04

КЕКЕС без додатог шећера, са неким природним заслађивачем или, на пример, са стевијом - осетно мање се исплати од кутије "стандардног кекса" који купује већина потрошача у Србији.

КОЛИКО НАС КОШТА ЗДРАВА ХРАНА: Тржиште је у експанзији, а најновији хит је брезин шећер који кошта као пет килограма обичног шећера

Иако се дуже време дискутује о томе колико је храна која се промовише као здрава - заиста здрава, будући да неки производи, рецимо, немају шећер, али зато имају велике количине простих масти у саставу, овај сегмент свакако остаје луксуз.

То није случај само код нас, већ и у свету, где се зависно од тржишта углавном конзумира брза храна, тесто, јефтиније поврће, повољније месо. Цене хране су значајно узнапредовале откако је кренула пандемија, а шећер је погурао цене малтене свих намирница.

У Србији се генерално слабије једе црна чоколада, пре свега, због високе цене у односу на стандард и плате већине грађана. Што више какаоа, то виша цена, а и та сировина поскупљује, још од почетка прошле године када је тона какао зрна вредела чак 2.500 долара.

С друге стране, (црна) чоколада је само један мали део приче о здравим слаткишима или храни, генерално. Наше тржиште је из године у годину све боље снабдевено, а упакована храна је свакако скупља од оне "на меру".

Рецимо, 75 грама упакованог сировог бадема, купљеног у маркету, кошта отприлике као 100 грама печеног бадема у продавници здраве хране. Потоњи се свакако боље котира, тј. регуларно има јачу цену.

Такође, кекс без додатог шећера, са неким природним заслађивачем или, на пример, са стевијом - осетно мање се исплати од кутије "стандардног кекса" који купује већина потрошача у Србији.

Колико је "тешко" тржиште здраве хране?

Свакако, има разлика у томе који је бренд у питању, која је грамажа, да ли је кекс "обичан", филован, са неким специјалним укусом - али у начелу, здравије опције су просечно дупло скупље.

У последње време све популарније су и овсене каше, при чему паковање пахуљица кошта најмање и траје најдуже. Оно што прави разлику у цени јесу чиа семенке, бадем, лешник, листићи бадема или кокоса, затим смрзнуто или кандирано воће, потом разни други додаци.

Треба истаћи и да није сваки мусли, као готов производ, исти. У понуди су паковања која гарантују 30% мање шећера и то је јасно истакнуто на амбалажи, као и мусли без вештачких заслађивача. Овакви производи свакако коштају више.

Занимљиво је и поређење белог шећера са брезиним шећером, који се наметнуо као један од најпопуларнијих заслађивача. Штавише, "лети" и са полица у нашој земљи, упркос папреној цени: 150 грама овог шећера кошта 360 динара, док је килограм белог шећера око 70 динара.

Према проценама са сајта Статиста, тржиште здраве и велнес хране вредело је око 707 милијарди долара у 2016, а процена је да је до овде године порасло на више од 800 милијарди долара.

(Телеграф Бизнис)