Економија

ХРАНЕ ИМА ДОВОЉНО: Турбуленције на глобалном нивоу неће изазвати проблеме са снабдевањем, спремне и робне резерве ако затреба

Е. Б. ТАЛИЈАН

12. 10. 2021. у 09:10

НЕ очекују се проблеми у снабдевености нашег тржишта, поготово основним животним намирницама. Србија има довољно сировина за подмиривање сопствених потреба и за извоз. Ово у разговору за "Новости" наглашава државни секретар у Министарству трговине Урош Кандић, а такву оцену дају и економисти.

ХРАНЕ ИМА ДОВОЉНО: Турбуленције на глобалном нивоу неће изазвати проблеме са снабдевањем, спремне и робне резерве ако затреба

- Републичка дирекција за робне резерве располаже довољним количинама робе нужним за обезбеђење снабдевености и стабилности тржишта, пре свега пољопривредно-прехрамбеним производима и нафтом и њеним дериватима, и у сваком тренутку може да реагује у случају да дође до озбиљних поремећаја на тржишту - истиче Кандић. - Према закону, робне резерве интервенишу у случају ванредних ситуација, као што су елементарне и друге непогоде које могу да изазову прекиде у снабдевању, затим код наступања озбиљних поремећаја на тржишту и ванредног или ратног стања.

Свакодневне вести о поскупљењима изазаваним турбуленцијама на глобалном тржишту, забринуле су наше грађене. Поставља се питање до ког обима тај раст цена може да се настави и да ли постоји опасност од несташица. Поремећаји на светском тржишту изазвани пандемијом, повећаном тражњом, вишом ценом транспорта, а сада и енергетском кризом, утичу на поскупљења у свим сегментима. Агроекономиста Милан Простран каже да цене хране на глобалном нивоу расту већ годину дана и да је у том периоду поскупела 32 одсто. Прогноза је како наводи, да ће се тај тренд наставити до следеће јесени.

- Нема разлога за било какав поремећај на нашем тржишту хране - наглашава Простран. - Србија је пољопривредна земља и за сопствене потребе имамо довољно робе. С друге стране је питање цена производа на шта утиче ситуација на глобалном тржишту сировина. Поскупљење инпута, на пример сунцокрета и пшенице, одражава се на цену уља и брашна.

Он додаје и да поскупљење енергената, струје и гаса, утиче на цену хране. Економиста Иван Николић, такође, оцењује да смо у овом сегменту мање изложени поремећајима који долазе споља. И он и Простран сматрају и да би ова ситуација са поскупљењем сировина могла да помогне нашим пољопривредним произвођачима да се опораве, надокнаде губитке и уђу у нову сезону.

- Када је у питању енергетика у области струје имамо своје капацитете, али све што увозимо, нафта и гас, ту глобална криза погађа и нас - наводи Николић. - Поремећај код неких других сировина и репроматеријала, као што је, на пример, метал и инпути за индустрију пластике и гуме, директно се уграђује у трошкове производње који расту. То се мора прихватити, не видим начин да би се то могло компензовати.

Он додаје да би из робних резерви требало деловати, уколико би дошло до ескалације проблема, али се то процењује према појединачним производима. Храна је, како наводи, најважнији део потрошачке корпе и сматра да би ту требало тражити простор за неки одговор на актуелне изазове.

Како је државни врх саопштио, грађани не треба да брину због поскупљења енергената, биће им топли домови, а цене струје и гаса за домаћинства остају исте.

УСКЛАДИШТЕНИ ПШЕНИЦА, УЉЕ...

ДИРЕКЦИЈА за робне резерве има довољне залихе основних пољопривредно-прехрамбених производа који су кључни за стабилност тржишта, као што су, на пример, пшеница, кукуруз, брашно, шећер, уље, кухињска со, млеко у праху, пиринач, пасуљ, месо и месне прерађевине - наводи Урош Кандић, државни секретар у Министарству трговине. - У складу са законом, складиште се и енергенте, тако да Дирекција има довољне количине мазута за потребе грејања, дизела и бензина. Поред тога, држава располаже и са обавезним залихама енергената који су међународна обавеза. Он истиче да информације о висини залиха за сваку врсту роба представљају поверљиве податке у циљу заштите економских интереса државе.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ