Економија

ИМАМО НАЈСКУПЉУ СЛАНИНУ У РЕГИОНУ: Цене намирница у Београду, Бањалуци, Скопљу, Подгорици, Загребу и Љубљани

Е. В. Н.

30. 10. 2021. у 11:00

ПАНЧЕТА у трговинским ланцима у Београду има највишу цену у поређењу са земљама у окружењу и постала је луксуз који мало наших грађана може да приушти. Српски потрошачи за ову врсту квалитетне сланине треба да издвоје од 1.890 до 2.250 динара и плаћају је око 1.000 динара скупље него грађани у Бањалуци, Скопљу и Подгорици. Њена цена у Загребу је 1.764, а у Љубљани 1.528 динара.

ИМАМО НАЈСКУПЉУ СЛАНИНУ У РЕГИОНУ: Цене намирница у Београду, Бањалуци, Скопљу, Подгорици, Загребу и Љубљани

С друге стране, у региону, осим у РС, јунеће месо кошта знатно више него у Србији, а свињетина је незнатно скупља. Килограм квалитетног јунећег меса у Београду је 990 динара, у Подгорици 1.175 динара, док је цена у Љубљани виша за 774 динара.

У Словенији је јаје најјефтиније, потрошачи га плаћају углавном око седам динара, у Хрватској 10, а у Северној Македонији 15 динара. У Србији је велики распон цена за ову намирницу и креће се од 12 до 17 динара. Слично је и у Републици Српској и Црној Гори где јаје кошта од 11 до 19 динара. Остале намирнице које су репортери "Новости" поредили - уље, брашно, кромпир и пилетина, имају сличну цену.

Агроеконимиста Милан Простран указује да на цену производа значајно утиче и конкуренција трговинских ланаца која постоји на одређеном тржишту. Он наглашава да мегамаркети кроје судбину и произвођача и потрошача. Говорећи о значајној разлици у цени панчете, Простран каже и да не могу да се пореде земље које су у ЕУ и ван ње, као и да треба узети у обзир и структуру становништва и њихове навике.

- Чланице Европске уније имају огромне субвенције и њихови прозвођачи могу да буду конкурентнији - наглашава Простран. - Учешће пољопривреде у укупном буџету ЕУ чини 33 одсто. Требало би узети у обзир и структуру потрошача у Северној Македонији и Црној Гори и њихове навике.

Он истиче да је панчета висококвалитетан, ексклузиван сухомеснати производ од најбољих раса свиња, код којег меснати део мора да буде већи од масног. Тај део је, како наводи, процентуално мало заступљен у овим животињама.

- На раст цене панчете утицало је поскупљење живе ваге свињетине, која је у Србији достигла 200 динара - објашњава Простран. - А тај раст су условиле високе цене сточне хране и енергената. То је тренд на глобалном нивоу.

Већина грађана у Србији, сматра он, не једе ову врсту сланине, јер је скупа. Он истиче да се потрошачи увек окрећу јефтинијим производима, као што је пилетина. Потрошачи у нашој земљи били су посебно изненађени због скока цене уља која је сада за 60 динара виша него лане. Флаша углавном кошта око 190 динара, а на акцији се може наћи за 170, док најскупљи литар достиже 220 динара. У Подгорици купци за ову намирницу треба да извдвоје од 164 до 210 динара, у Загребу 235, Љубљани 200, а у Скопљу 181 динар.

РАЗЛИЧИТЕ ПРОСЕЧНЕ ПЛАТЕ

ПРИЛИКОМ поређења цена намирница у региону треба узети у обзир и просечну нето плату у тим земљама. Према доступним подацима, грађани у Србији зарађују више него у Црној Гори и Северној Македонији, а мање од Словенаца и Хрвата. У нашој земљи је у јулу и августу просечна нето плата била 550 евра. То је 20 евра више него у Црној Гори и 87 евра изнад зараде у Северној Македонији. У јулу је плата у Републици Српској била 520 евра, док је у Словенији износила 1.250, а у Хрватској 940 евра.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ