КЛИМА НАМ "ОТЕЛА" ШЕСТ МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: Франсин Пикап, стална представница Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији
ПРЕМА најновијем извештају УНДП климатске промене причиниле су и Србији велику штету, која је у последњих 20 година, услед екстремних временских прилика изгубила више од шест милијарди долара.

Фото: Приватна архива
Стална представница Програма УН за развој Франсин Пикап проценила је у интервјуу за "Новости", да ће без увођења хитних мера адаптације на климатске промене, износ штете до 2030. године достићи 13 милијарди долара. Глобално загревање у великој мери проузроковано је људском активношћу.
Можемо ли и како да ублажимо последице природних катастрофа које односе животе, уништавају домове и биосистеме?
- Србија се прикључила светским напорима за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште. То је важно јер су последице климатских промена веома видљиве. Зато и морамо брзо да се прилагодимо на нову реалност. УНДП већ помаже Влади Србије да изради први Национални план адаптације на климатске промене. У њему ће бити наведене све хитне мере које ће помоћи Србији да постане отпорнија на климатске промене.
Можете ли издвојити најважније мере?
- Ако бисмо, на пример, причали о пољопривреди и заштити приноса од све топлијег времена, мере које бисмо спровели имале би за циљ побољшање наводњавања, прелазак на употребу семена отпорног на сушу, изградњу више стакленика и редовније коришћење противградних мрежа и система. Да би биле обезбеђене довољне количине воде за производњу хране и енергије, Србији су потребне нове бране и резервоари, али и системи за дренажу. Упоредо са тим неопходно је радити и на садњи новог дрвећа које би помогло у спречавању поплава, клизишта и ерозије. Много је мера којима покушавамо да ублажимо последице климатских промена.
Кажете да су то хитне мере. Шта је потребно да се уради на дуже стазе?
- Србија, као и остале земље, треба да пређе на циркуларну економију која за производњу користи мање природних ресурса као што су дрво, минерални ресурси, вода и тло, а да притом производи и мање отпада. Таква, зелена транзиција, захтева улагања, али то не треба да доживљавамо као трошак, него као прилику и једини начин да обезбедимо трајан и одржив привредни раст. Успешно издавање прве зелене обвезнице у Србији је важан корак у том смислу, јер показује посвећеност Владе привредној транзицији и може да мобилише значајна средства на међународном тржишту капитала. Смањењем емисија угљен-диоксида, српска привреда и компаније ће постати не само конкурентније на глобалном тржишту, већ ће моћи и да привуку све доступнија средства банака, међународних институција и инвеститора за "зелено" финансирање.

Фото: Приватна архива
Пораст просечне температуре
СРБИЈА се налази у региону где температура расте брже од глобалног просека - више од једног степена Целзијуса. Пораст температуре је већ проузроковао честе екстремне временске непогоде - углавном дуге периоде суше или поплаве које утичу на производњу хране и доступност пијаће воде.
Ако температуре наставе да расту, Србија неће моћи да одржи пољопривредну производњу какву има сада. Климатске промене успориће привредни раст и у области шумарства, енергије, транспорта и инфраструктуре.
Глазговска конференција
ПОД окриљем УН, у Глазгову ће се окупити лидери 197 земаља, укључујући и Србију. Управо и на овом скупу ће се причати о споразуму о предузимању хитних мера усмерених за ублажавање ефеката климатских промена.

ТРАМП СПУСТИО ЦАРИНЕ И СРБИЈИ: Ево колико сада износе и када одлука ступа на снагу
ПРЕДСЕДНИК САД Доналд Трамп изјавио је данас да ће свим земљама, укључујући и Србију, уведене царине бити суспендоване, осим за Кину, којој је тарифе увећао на 125 одсто.
09. 04. 2025. у 20:44

ДРАМА НА ГРАДИЛИШТУ! ЈЕДНА ОСОБА ЗАРОБЉЕНА, ТРОЈЕ ПРЕЖИВЕЛО: Грађани позвани да се евакуишу због додатног урушњавања (ФОТО/ВИДЕО)
КАКО преносе локални медији, претпоставља се да су две особе заробљене након што се срушило градилиште Шин Ансан, у Иљик-донгу, Гванмјон-си, близу јужнокорејске престонице.
11. 04. 2025. у 10:00 >> 10:12

ВАНРЕДНО СТАЊЕ У СЛОВАЧКОЈ: Масовне ликвидације грла, лешеве бацају у јаме и заливају кречом - ничу сточна гробља широм земље
"УКОЛИКО би дошло до новог избијања, било би неопходно поново дефинисати зоне ограничења у радијусу до 10 километара. То би значило не само тестирање скоро више од 120.000 грла стоке, повећан ризик даљег ширења заразе, пооштравање ветеринарских мера и значајна ограничења стављања производа у промет, већ и да се не предузимају мере које су изнад свих неопходних мера порекла са фарми."
11. 04. 2025. у 15:23
Коментари (1)