БОЉЕ ИШТА НЕГО НИКАКВА ДОБИТ: Поједине штедише размишљају да повуку паре са књижица због малих камата и веће инфлације

ОД почетка 2021. године, динарска штедња је повећана за 8,1 милијарду динара, расла је готово сваког месеца, и само у десет дана новембра повећана за 339 милиона динара. И све то упркос инфлацији која је према последњим информацијама у октобру ове године била 6,6 одсто у односу на исти месец претходне године. За многе је ипак овај моменат пресудан да посумњају у исправност одлуке да новац оставе на динарској штедној књижици када су камате ниже од два одсто.

Фото архива

Из Централне банке не желе да саветују грађане шта да ураде са својим парама, али сматрају да у периодима појачане неизвесности, попут текуће пандемије штедња представља чувар вредности и одлаже потрошњу за будући период и потенцијалне инвестиције. Поједини стручњаци сматрају да је боље било каква камата, него никаква, а други да може и да се ризикује а новац уложи у акције, некретнине, или криптовалуте.

Према мишљењу професора Хасана Ханића, председника Управног одбора Агенције за осигурање депозита и председника Београдске банкарске академије, тренутна инфлација је последица раста енергената на светском тржишту и према процени привреде привременог је карактера. Сматра да ће се и интервенцијама Народне банке Србије одржати у циљаном распону.

- Оно што Централна банка не може да контролише то је цена нафте на светском тржишту, а то се одражава на потрошачке цене и самим тим на инфлацију - каже проф. Ханић. - Не очекујем повећање камата, па ни пораст каматних стопа на штедњу. Очекивана добит од штедње није, показала су истраживања, пресудан фактор, већ пре свега сигурност. Сви износи до 50.000 евра, а таквих је 90 одсто, осигурани су. Осим тога, и када је стопа инфлације већа од каматне стопе, логика је да ако нема камате, губимо још више.

Како наш саговорник каже, евро је стабилан, али не препоручује ни пребацивање штедње из динарске у девизну, јер је својим акцијама динаризације НБС прописала порез на камату по основу девизне штедње од 15 одсто, док је на динаре нема.

Брокер Ненад Гујаничић каже да инвеститори морају бити веома опрезни приликом одабира инвестиционих алтернатива, а у складу са склоношћу ка ризику. За самостално улагање неопходно је поседовање барем минималних економских и финансијских знања, а добар савезник приликом улагања је и здраворазумска логика:

- Нашим грађанима је доступно прегршт инвестиционих алтернатива на светском тржишту, од нискоризичних дужничких хартија од вредности, преко ЕТФ фондова, до најризичнијих акција које могу бити умереног до високог нивоа ризика. Када је домаће тржиште у питању, оно нажалост нуди изузетно скроман број инвестиционих алтернатива, а и оне које су расположиве су прилично неликвидне. Овај тренд дезинвестирања на Београдској берзи траје већ годинама и чини се да ће у оваквом пословном окружењу тешко бити начињен преокрет како би се грађанима омогућило да овде пласирају своју уштеђевину.

Последњих година агенти кажу да је приметно улагање у некретнине како у градовима и бањама Србије, тако и кроз куповину станова у Грчкој и Турској.

РАСТ ЦЕНА КРАТКОГ ДАХА

У СКЛАДУ са очекивањима да ће фактори укупне инфлације у највећој мери бити привременог карактера и да ће бити исцрпљени у другом тромесечју 2022. године, очекујемо да ће динарска штедња наставити да се повећава и у наредном периоду - кажу у НБС. - У својим саопштењима, Народна банка Србије је истакла више пута да је спремна да реагује свим расположивим инструментима, благовремено и адекватно на појачане инфлаторне притиске, а одређене мере смо већ предузели, попут укидања репо операција којима је у претходном периоду убацивана ликвидност банкама по повољним условима.

РАСТ ВРЕДНОСТИ

ПОСТОЈИ директна корелација између тренутно веома ниских камата и инфлације која је у замаху у свим земљама широм света, почев од САД, преко еврозоне до наше привреде - каже Гујаничић. - Кључне светске централне банке годинама су водиле политику ниских камата и монетарних интервенција, док су са избијањем пандемије придодати и јаки фискални стимуланси који су донели ликвидност привреди. Стога и не чуди што је последично дошло да раста вредности свих врста имовине од акција и сировина, до криптовалута и некретнина.

Препоручујемо

Економија

1 1

СВЕ ВИШЕ ДИНАРА НА КЊИЖИЦИ: Према подацима НБС, расте штедња грађана

27. 06. 2021. у 22:16

Економија

0 0

НАЈВИШЕ ШТЕДИША НА КЊИЖИЦИ ИМА МАЊЕ ОД 10.000 ДИНАРА: Штедња порасла пет пута за осам година

15. 06. 2021. у 11:25

Економија

0 0

НБС САОПШТИЛА: Динарска штедња ближи се рекордном нивоу

24. 05. 2021. у 14:50

Економија

0 0

НОВА АНАЛИЗА ПОКАЗАЛА: Штедња у динарима исплативија

03. 02. 2021. у 13:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације