ШТА НАС ОЧЕКУЈЕ? Да ли одлука Брисела о ембаргу на увоз руске нафте до краја 2022. утиче на снабдевање Србије

ДА ли ће одлука ЕУ о забрани увоза 90 одсто руске нафте до краја године да утиче на снабдевање Србије овом сировином, још није познато. За то треба сачекати детаље споразума и званично тумачење да ли ће се примењивати на треће земље, односно државе које су у процесу придруживања.

Рафинерија Панчево / Фото З. Јовановић

У техничком смислу, увоз нафте која није руског порекла не би представљао проблем за нашу земљу, јер је НИС и раније углавном две трећине сировине набављао из Ирака и Казахстана. Међутим, у последње време се тај однос променио, па је 60 одсто увезених количина руска нафта, зато што је њена цена била нижа. Уколико би нам Брисел наметнуо нова правила, то значи НИС не би могао више да се руководи економском логиком и купује јефтинију сировину ако је она из Русије, већ скупљу. То би онда могло да утиче на додатни раст цена горива и инфлације. Иначе, око 23 одсто нафте производимо у Србији, углавном смо највише увозили из Ирака, 45 процената, из Казахстана 10, из Русије 16 одсто, а око један проценат из Норвешке.

Под знаком питања је и шта ће бити од читавог договора ЕУ. Економиста Иван Николић сматра да споразум делује прилично "лабаво" и оставља простор чланицама да се прилагоде у складу са својом ситуацијом и потребама. Према његовом мишљењу, донет је само како би ЕУ сачувала кредибилитет, јер се обавезала да ће усвојити и шести пакет санкција, па ма какав он био.

- Сада је лето, а када дођу хладни дани, видећемо каква ће бити цена енергената на тржишту, како ће се набављати, све што одмах не почне да се примењује, не значи ни да ће бити реализоватно тако како је најављено - наводи Николић. - То показује и простор који је остављен Немачкој и Пољској да се прилагоде до краја године. ЕУ је свесна да то није у њеном интересу, јер еконимија стагнира и у проблему је због инфлације.

Лидери Европске уније су у ноћи између понедељка и уторка постигли договор да забране увоз руске нафте која се допрема танкерима до краја године, а то је две трећине, док једна трећина стиже нафтоводом "Дружба". Из ембарга је изузето 10 одсто црног злата које стиже овим цевоводом Мађарској, Словачкој и Чешкој.

Једини правац снабдевања Србије црним златом је преко хрватског Јадранског нафтовода (ЈАНАФ), а наш сусед је у ЕУ, те је реално очекивати да би Брисел то могао да користи и као врсту притиска на нашу земљу. Нафта стиже танкерима до терминала у Омишљу и даље цевоводом у Србију, где је НИС прерађује. Саветник за енергетику у Привредној комори Србије Љубинко Савић истиче да у овом тренутку још не знамо да ли ће се договор ЕУ односити и на нашу земљу.

- Уколико би и Србија морала да примењује ту одлуку, то не би био проблем, НИС купује нафту на тржишту, а то није само из Русије - наводи Савић. - Ако буде морала да се изузме руска нафта, онда би се преоријентисао на ону другог порекла.

Уколико је црно злато из Русије јефтиније, а НИС мора да набавља из других извора скупље, то ће, како каже, утицати на цену деривата, али све зависи од тога како се компанија буде снашла. Када се купују фјучерси, односно нафта набавља унапред, онда су цене ниже. Према Савићевим речима, технички, НИС има могућност да допрема нафту и преко цевовода "Дружба", којим ће Мађарској, Словачкој и Чешкој стизати руска нафта. Детаље споразума лидери ЕУ тек треба да договоре, али уколико би се тумачило да цевоводом може да стиже руско црно злато, за то постоји опција и за нашу земљу.

Цена нафте на берзама скочила је у уторак на вест о увођењу ембарга, те су фјучерси "брента" премашили 124 долара за барел. Уколико би ЕУ у кратком року пресекла увоз две трећине руског црног злата, то би пореметило тржиште и утицало на поскупљење те сировине, док се не успоставе нови канали снабдевања или произвођачи не повећају своју производњу. Таква ситуација би се ланчано одразила на раст цене енергената, што би даље гурало инфлацију на глобалном нивоу. Та кретања би се преливала и на наше тржиште.

БЕЗ ПОСКУПЉЕЊА ГАСА

СРБИЈА има гарантовану цену гаса и нису планирана поскупљења до краја наредне зимске сезоне. Грађани могу да рачунају да ће имати довољно енергената и да смо на зиму мирни. Ово је изјавила државна секретарка у Министарству енергетике Јованка Атанацковић, подсећајући да су председници Србије и Русије Александар Вучић и Владимир Путин постигли договор који је нашој земљи обезбеђује повољну набавну цену гаса. На основу тог споразума обезбеђене су количине од 2,2 милијарде кубних метара гаса годишње, у наредне три године. Садашњи уговор са Русијом о снабдевању плавим горивом истекао је у уторак, а снабдевање ће се наставити постојећом динамиком и у наредном периоду.

И У ЈУНУ ГОРИВО "ЗАМРЗНУТО"

ТРАЈАЊЕ Уредбе о ограничењу цене нафтних деривата продужено је до 30. јуна. Ово је у уторак одлучила Влада Србије, истичући да је неопходно да се и наредних месец дана примењује та мера. Како се наводи, одлука је донета у циљу спречавања већих поремећаја на тржишту нафтних деривата које је још увек нестабилно и ради очувања животног стандарда становништва.

ПОРЕКЛО СЕ ТЕШКО УТВРЂУЈЕ

СТРУЧЊАК за енергетику Милош Здравковић сматра да ће ЕУ имати проблема уколико примени ембарго на увоз црног злата из Русије као што је најавила.

- Њихове рафинерије су дизајниране да користе руску нафту за производњу дизела - истиче Здравковић. - Председник хемијског гиганта BASF је недавно рекао да Немачка никада неће моћи да надомести 12,5 одсто руске нафте.

Он указује да је питање како ће примена споразума да изгледа у пракси и истиче да има много начина да се заобиђе. Порекло нафте је, како наводи, тешко утврдити анализама, а лако се претаче на пучини.

МОЖЕ ЛИ ХРВАТСКА ДА ШАЉЕ НАФТУ МАЂАРИМА?

ДОК део хрватских медија одушевљено најављује да је Хрватска уверила мађарског премијера Виктора Орбана, на самиту у Бриселу, да се прикључи европским санкцијама на увоз руске нафте, аналитичари тврде да је права истина друкчија. Орбан је успео да увери своје европске колеге како хрватски Јанаф нема могућности да у довољним количинама шаље нафту за Мађарску, па се Орбан ипак изборио за потпуно друкчији третман од других држава чланица ЕУ.

Хитно су се у Загребу састали и мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто и хрватски министар привреде Давор Филиповић, а разговарало се о снабдевању нафтом и гасом који би из Хрватске требало да иде за Мађарску. "ЛНГ терминал на Крку, рафинерија, гасовод и Јадрански нафтовод могу да обезбеде решење преласка на нове набавне правце", тврде у Загребу. У Бриселу је Пленковић најавио да у најкраћем року, од 45 до 60 дана Хрватска може да омогући транспорт нафте из ЛНГ терминала до других европских држава, пре свега Мађарске и можда Словеније, која је такође заинтересована.

Да пакет европских санкција не делује и није постигао резултат, тврди хрватски председник Зоран Милановић. "Нажалост, санкције не функционишу, можда ће једног дана. Нити је рубља пала, нити Русија то осећа. Цену ће да плате европски грађани, а Путин ће се задовољно смешкати. Нафта и гас ће отићи другде, то је реалност." Милановић каже и да неки потези Европске комисије вређају здрав разум. (Ј. К.)

Препоручујемо

Свет

0 7

"МАЂАРИ, МИРНО СПАВАЈТЕ" Орбан: Поражен предлог Европске комисије о забрани коришћења руске нафте

31. 05. 2022. у 16:06

Свет

0 2

ИНДИЈА КУПУЈЕ ОНО ШТО ЕВРОПА НЕЋЕ: Москва продаје са попустом, извоз руске нафте скочио 25 пута

31. 05. 2022. у 15:58

Свет

3 4

НОВИ ПАКЕТ САНКЦИЈА РУСИЈИ: Окончани преговори лидера ЕУ у Бриселу, ево какав договор су постигли

31. 05. 2022. у 00:19

Свет

0 7

НИШТА ОД ЕВРОПСКОГ КОНСЕНЗУСА ОКО ЕМБАРГА НА РУСКУ НАФТУ: Многа питања отворена - ''постоји спремност" да се наставе разговори

29. 05. 2022. у 21:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације