СУША КОСИ КУКУРУЗ: Стручњации упозоравају да ће тропски талас знатно умањити приносе
ВЕЛИКИ део хектара под кукурузом неће прегурати тропски талас који већ недељама пржи, сматрају пољопривредни стручњаци.
Пшеница је, кажу, "побегла", сунцокрет је најотпорнији, а кукуруз, соја и многе воћарске културе најгоре ће проћи. Анализа показује да ће од 10 до 15 одсто бити мањи принос воћа, а најмање 1,5 тона по хектару биће смањен принос кукуруза.
Чак је и киша, која је недавно пала, закаснила. Нарочито што су Војводина и делови Мачве мало воде добили. Стручњаци сматрају да кукурузу више ништа не може да помогне. Клип кукуруза је завршио формирање, број зрна и тежину. Све је издефинисано. Можда ће бити од неке минималне користи касним сортама, али не нешто значајно.
Сасушене житнице у Срему уобичајена су слика ових дана. Штета је, како кажу узгајивачи огромна, па чак и тамо где је коришћена агротехничка заштита. Уз то, упркос сушама деценију уназад, први пут су уочене ожеготине на стаблима воћа, и то не само на плоду већ и на листу и младарима.
Према речима агроекономисте Жарка Галетина, велике суше нису утицале на принос пшенице у Србији, али ће зато производни резултати кукуруза, соје и сунцокрета извесно много подбацити услед високих температура и недостатка влаге.
- Овогодишњи принос ће бити далеко испод потенцијала, јер широм Србије има хектара под житом који ће потпуно остати без приноса. Све је изгорело. У ово доба је требало да се догађа попуњавање зрна - каже Галетин.
ПРИЛАГОЂАВАЊЕ И ЛОКАЦИЈА
ОСИМ наводњавања, важан је фактор заштите и кроз избор сорте и правилног одабира култура према месту узгајања - каже проф. Кесеровић. - Моја препорука је да се приликом подизања засада води рачуна о условима, као и о воћним сортама које су прилагодљиве тим условима. Војводина није погодна за гајење малина и у то су се нажалост на свом примеру уверили неки произвођачи.
- Од житарица које извозимо сунцокрет је најотпорнији на сушу и вероварно ће имати солидан род и ове године - око три тоне по хектару и укупан принос од око 700.000 тона.
Зато од кукуруза код ког смо прошле године имали 5,9 тона по хектару, не можемо да очекујемо више од око 4,5 тоне. Прошле године је са око милион хектара колико је под кукурузом, принос био око шест милиона тона. Наше потребе су око 4,2 милиона тона, а остало ће бити за врло скроман извоз, са прелазним прошлогодишњим залихама.
Чак и да падне киша за коју су се ратари молили недељама, спаса нема. Како наш саговорник каже, наводњавање, прехрана минералним ђубривима, али и остале агротехничке мере су на појединим парцелама спасле макар део приноса.
Сличне муке и стрепње ових дана муче и воћаре. Екстремне суше нису поштеделе ни стабла многих култура, а укупна површина под воћем у Србији је 188.000 хектара.
- Очекује се за најмање 10 до 15 одсто мањи принос - каже професор Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
- Од 2010. године указујемо на климатске промене и многи воћари су озбиљно схватили и штите стабла. Проблем почиње већ у јануару и фебруару, који бећ уобичајено буду топли и крену пупољци које сатре априлски мраз. Затим их дочекају суше у лето. Први пут, међутим, ове године видим ожеготине на воћу, и то на листу и младарима.
Проблем је, како наш саговорник објашњава, много већи, јер осим овогодишње лоше бербе, крајем јуна и почетком августа дешава се образовање пупољака за следећу годину.
Тако овогодишња суша утиче и на принос наредне године. Како наш саговорник каже, постављање противградне мреже не штити само од града већ и од суше и све више пољопривредника има свест о важности тога, а користе и субвенције државе када је ова мера у питању.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)