СВЕТ ТРАЖИ И СРПСКИ БАКАР И АУТО-ДЕЛОВЕ: У првој половини године вредност извоза већа за 30,5 одсто у односу на исти период лане

СРБИЈА је за првих шест месеци ове године извезла у свет робу у вредности од 13,1 милијарду евра, што је за 30,5 одсто више него у истом периоду лане.

Производи из Бора имају добру прођу, Фото РТБ Бор

Истовремено, од јануара до краја јуна пласман на руско тржиште је остварио вредност од 464,3 милиона евра и већи ја за 5,6 процената него за исто време 2021. године. Број извозника у Русију повећао се на 680 компанија, а то је 70 фирми више него у том периоду лане. Ови добри резултати у трговини са РФ реализовани су упркос отежаним околностима које су последица ратних дејстава у Украјини, проблема са транспортом робе и западних санкција.

Наша најзначајнија извозна тржишта су Немачка, Кина, Италија, Босна и Херцеговина, Румунија, Црна Гора и Русија. Традиционално скоро две трећине производа пласирамо у ЕУ.

На регионално и руско тржиште Србија углавном извози прехрамбене производе, а у Западну Европу каблове и ауто-делове. Бакар и челик одлазе првенствено у Кину.

За наше привреднике се отварају и нова тржишта на Блиском истоку и у Африци. Стручњаци истичу да компаније у Србији треба да траже алтернативне правце, јер ће у Европи опадати тражња за нашим производима због долазеће рецесије. Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, оцењује да је укупан српски извоз добар.

- То значи да људи раде, примају плате, да је тражња за нашим производима очувана, а и снабдевеност нашег тржишта сировинама за производњу је стабилна - објашњава Станић.

- С друге стране, дефицит је 5,7 милијарди на половини ове године, а до краја године се процењује да ће бити 10 милијарди. То значи да се повећава задуженост привреде ка иностранству.

Он објашњава да су разлози за тако велики дефицит раст цене свих производа због поскупљења енергената, као и увоз већих количина самих енергената - гаса, струје, угља, нафте.

Према подацима Републичког завода за статистику, спољнотрговинска робна размена у периоду од јануара до краја јуна била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 58,8 одсто укупне размене. Наш други по важности партнер су чланице ЦЕФТА, односно земље у региону, са којима имамо суфицит у размени од 1,3 милијарде евра. То је резултат углавном извоза нафте и деривата, житарица и производа од њих, гвожђа и челика, електричних машина и апарата, као и пића.

Фото Танјуг

Поводом повећања вредности извоза на руско тржиште, Станић истиче да Русија остаје један од најзначајнијих партнера Србије. Пласман на то тржиште је, како наводи, континуирано растао последњих година. Лане у јулу је ступио на снагу Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније, али такав споразум је наша земља имала са Русијом и годинама пре тога.

- Наши привредници нису одустали од руског тржишта без обзира на санкције Запада и проблеме са транспортом - објашњава Станић.

- Они су се плашили затварања граница. Пре рата, ишли су кроз Украјину, то је био најкраћи пут. Сада возе кроз балтичке земље, заобилазном трасом. То је даљи пут, који повећава трошкове. Али, они су нашли своју рачуницу, подигли су цену производа и успевају да задрже тржиште.

Треба имати у виду да је извоз у Русију и даље ризичан, јер нико не може да предвиди како ће се ситуација даље развијати и да ли ће неког тренутка доћи до прекида у транспорту.

- С друге стране, у наредном периоду ће успоравати привредна активност у Европи и Кини, посебно у ЕУ, где је већ изгледно да ће доћи до рецесије, што значи да ће они смањити потрошњу због тога - наводи Станић.

Зато, како објашњава, наши привредници треба да траже алтернативна тржишта, а отварају се нова у многољудним земљама на Блиском истоку и у Африци.

- Очекује се да до краја године буде закључен Споразум о слобној трговини са Египтом - наводи Станић. - Ступио је на снагу споразум са Саудијском Арабијом о извозу меса и млечних производа, продубуљује се сарадња са Ираном.

Према његовим речима, наши привредници имају потенцијал и заинтересовани су за нова тржишта. Међутим, треба имати у виду да за храну која се тражи у арапским земљама треба задовољити строге стандарде. Постоји проблем и са количинама које можемо да пласирамо, јер нам опада сточни фонд.

Фото Танјуг

Јабуке и хулахоп чарапе

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ извозни производ из Србије у Русију су јабуке, а вредност њиховог пласмана у првој половини године је износила 45,4 милиона евра. На другом месту су хулахоп чарапе, које су на овом тржишту продате за 20,1 милион евра. Руси увозе и нашу храну за псе и мачке, лекове, вишње, препарате за прање и чишћење, као и производе за грађевинарство од дрвета. Тражене су и српске свеже јагоде, пнеуматици за путничка возила, хартија и картон.

Препоручујемо

Економија

0 5

СРПСКО ЖИТО ОПЕТ У ИНОСТРАНСТВУ: Држава укида забрану извоза житарица на следећој седници владе

20. 07. 2022. у 08:00

Свет

0 2

ИНДИЈА КУПУЈЕ ОНО ШТО ЕВРОПА НЕЋЕ: Москва продаје са попустом, извоз руске нафте скочио 25 пута

31. 05. 2022. у 15:58

Економија

0 2

НОВА ОДЛУКА ВЛАДЕ: Одобрене квоте за извоз житарица, брашна и уља

20. 04. 2022. у 12:25

Економија

0 2

ПРЕВОЗ СКУПЉИ ДО ПЕТ ПУТА: Од око 600 фирми које извозе у Руску Федерацију, већина је обуставила испоруке

03. 03. 2022. у 11:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације