СИНИША МАЛИ ПОРУЧИО ДУШАНУ НИКЕЗИЋУ: До 2012. сте о оваквим бројкама могли само да читате у уџбеницима

МИНИСТАР финансија Синиша Мали огласио се поводом изјава потпредседника ССП-а Душана Никезића.

Фото: Танјуг

Он је подсетио Никезића на ниво просечне плате и пензије у Србији, као и на улагања, и вредност јавног дуга. Саопштење преносимо у целости:

„Лепо је што опозиција тако помно прати параметре српске економије и моје изјаве, али било би нам још боље да су ту посвећеност показивали када су били у позицији да ураде нешто за грађане наше земље. Овако, не можете се отети утиску да су године у којма су били на власти користили за лично богаћење, док им српска економија, ниво плата и пензија, развој Србије, инфаструктура нису били у фокусу.

Да ли се ико може сетити макар једног иоле значајнијег капиталног инфраструктурног пројекта претходне власти? Било које болнице коју су изградили? Да ли се ико може сетити нивоа плата грађана Србије? Рећи ћу вам ко се сећа. Грађани, јер данашња опозиција која је тада била на власти није била заинтересована за животни стандард оних због којих су били ту. Зато су кажњени на изборима те важне 2012. за Србију. Ако се они не сећају, грађани се сећају. Знају одлично да су просечно зарађивали нешто мало више од 300 евра а данас више од 630.

Подсетићу дежурне економске аналитичаре, тумаче јавног дуга, међу којима предњачи потпредседник ССП-а Душан Никезић, да је бруто друштвени производ Србије у 2012. години износио око 33 милијарде евра, нешто мање од 4.700 евра по глави становника. Толико је износила вредност свега што је Србија производила у једној години. Десет година после вас, српски БДП износиће 60,2 милијарди евра на крају ове године, односно око 8.000 евра по глави становника. Да се не мучите да рачунате, то је раст наше економске моћи од око 70 одсто.

Када помињете ново задуживање које вам смета, морате узети у обзир и однос тог дуга и БДП-а у годинама са којима га поредите. Јер, 17,7 милијарди евра српског јавног дуга на крају 2012. године је било 52,9 одсто БДП-а, да будемо сасвим прецизни. Данашња задуженост Србије је на том нивоу, уз неупоредив свеукупни развој земље, који је итекако коштао. Питаћу само, да ли постоји економија на свету која не користи кредите? Знате ви то одлично, али смета што је Србија данас на светској дипломатској сцени позиционирана тако да не мора да узима кредите по камати од 7-8 одсто које помињете, већ успева да додатну стабилност и сигурност обезбеди по знатно нижој цени. Новац је данас најскупља роба, а Србија успева да обезбеди предкризне камате. Мени то говори о земљи, а и о онима којима то смета.

Знају грађани и одлично се сећају и шта значи живот у презадуженој земљи. Од 2012. до данас Србија је отплатила 38 милијарди евра дуга. Паралелно са тим смо развијали Србију, завршавали ауто-путеве, отпочели изградњу нових деоница, изградили болнице када нам је било најпотребније медицинско збрињавање наших грађана, обезбедили лекове и вакцине, подигли грађевинарство на ноге кроз развој пројеката којима се данас поносимо и показујемо их странцима, какав је Београд на води и слично. То нам је донело експанзију нових радних места и спуштање незапослености са 25,9 на 8,9 одсто.

Помињете и инфлацију која је у августу у Србији износила 13,2 одсто и чији ћемо утицај на живот грађана ублажити повећањем плата и пензија. Примери из окружења говоре вам да се све земље у овом тренутку боре са истим проблемима. Тако је у августу инфлација у суседној Бугарској износила 15 одсто, Мађарској 18,6, Словенији 11,5, док је просечна инфлација у земљама Европске уније 10,1 одсто. Свако ко није злонамеран из овога може закључити само да се инфлација у Србији креће у границама притисака на тржиште у земљама са којима се најчешће и поредимо.

Што се тиче државних хартија од вредности, па, оне су вам огледало свега поменутог. Реализација продаје државних обвезница на домаћем тржишту за девет месеци износи чак 82 одсто и чак 92 одсто на динарске обвезнице. То вам је реакција инвеститора на све учињено и мерило атрактивности земље за сигурност улагања. Да је Никезић хтео - могао је да научи како се организују аукције на домаћем тржишту. Ако чита календар планираних аукција, јасно се објављује намера државе и план продаје по свакој аукцији која није исто што и обим емисије. Објаснићемо поново, ако баш не разуме. Држава почетком године емитује обвезнице у одређеном износу и под одређеним условима, у зависности од кретања стопа приноса и камата на тржишту. Иста та емисија се током године релизује у зависности од потреба џаве, динамике, опет кретања стопа и слично. Зато се и објављује календар аукција у којој се саопшти и планирани обим продаје како би се тржишту и инвеститорима јасно ставило до знања шта могу и у ком обиму се и шта може реализовати по аукцији. И на скоро свим аукцијама успуњен је планирани обим продаје.

Допуна емисије која доспева 2028. године, а која је уједно укључена и у ЈПМорган индеx државних обвезница земаља у развоју (ГБИ-ЕМ Глобал Диверсифиед Индеx) који укључује државне обвезнице деноминоване у локалној валути којима се редовно тргује, са фиксним купонским стопама, а којима страни инвеститори могу лако да приступе, у износу од 25 милијарди је више него задовољавајуће прихваћена и од јуна на три аукције је реализовано 72 одсто допуњеног износа емисије.

То су вам, укратко, Никезићу, најбитније и довољне економске лекције за данас. Имате доста да учите. До 2012. сте о оваквим бројкама и о томе како изгледа економски раст једне земље могли само да читате у уџбеницима.

Препоручујемо

Остали спортови

0 3

НАЈБРЖЕ РАСТУЋИ СПОРТ НА СВЕТУ: Падел опчинио и Београд, отворен Рекет центар Кошутњак уз сјајан хуманитарни турнир (ФОТО/ВИДЕО)

25. 09. 2022. у 19:48

Економија

2 3

УСКОРО ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА И ПЕНЗИЈА: Министар Синиша Мали саопштио сјајне вести

25. 09. 2022. у 09:54

Друштво

0 0

МАЛИ СЕ САСТАО СА БЕЛИЈЕОМ: "Захвални смо овој агенцији на подршци коју пружају Србији у последњих неколико година"

23. 09. 2022. у 09:56

Економија

0 0

"СРБИЈА ИМА НАЈНИЖИ ЈАВНИ ДУГ У РЕГИОНУ": Мали реаговао на натписе у појединим медијима

20. 09. 2022. у 11:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације