МАЛИ ОДГОВОРИО ЋУЛИБРКУ: На време смо се заштитили од последица јачања долара - одлично знамо шта радимо

МИНИСТАР финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали реаговао је на изјаву новинара Милана Ћулибрка. Одговор преносимо у целости.

Фото: Принтскрин

-Јавни дуг Републике Србије у октобру износи 32,4 милијарде евра и чини 53,7 одсто БДП-а. Србија је финансијски стабилна земља са капацитетом да апсорбује економске турбуленције које стижу из света, укључујући и валутне скокове на које ниједна економија није имуна, објашњава Мали и додаје: 

-Критика је основ сваког демократског друштва па не замерам што су српске финансије под сталном лупом оних који мисле да би умели, знали боље, али бих волео да на српској политичкој сцени чујемо мало конструктивније критике од тога „Србија трпи последице кризе“.

Да, Србија несумњиво трпи последице кризе али је прави угао, угао који би свака одговорна влада морала заузети по овим питањима – како се боримо са тим?
А Србија се са кризом бори тако што не губи из фокуса најважнији циљ државе – заштиту грађана и стабилност.

Бројни параметри показују да су конци у нашим рукама – константан раст плата у годинама које нису биле лаке па грађани Србије данас зарађују просечно око 630 евра у односу на некадашњих око 300, смањење незапослености са скоро 26 одсто на испод девет процената, раст БДП-а у годинама када су и европске економије уписивале минусе.

Изазова, наравно, има. Долазимо тако до јачања долара, највећег од осамдесетих година прошлог века илити чињенице да је курс евра према долару на историјски најнижем нивоу од 2002. године. Они који истргну један податак из читаве економске слике, заврше говор на телевизији и наставе да ништа не раде за нашу државу морали би знати да су на другој страни, на местима где се доносе одлуке, људи који и када се угасе камере брину даље како те изазове пребродити.

Погоршање енергетске ситуације у Европи, сукоб у Украјини као и успоравање раста Кине због спорог отварања после ковид кризе фактори су који директно утичу на наставак јачања долара у односу на евро. Осим тога, врхунац инфлације у Сједињеним Америчким Државама још није забележен.

Али Србија се бавила тим проблемом па је тако у односу на 2016. годину учешће доларског дуга у укупном јавном дугу са 33,9 одсто смањен на 12,1 одсто што нам даје маневарског простора да ублажимо утицај ових осцилација на наше грађане. Да нисмо предузели економске мере и хеџовали значајан део дуга деноминованог у доларима у евро, као и да је задржано учешће доларског дуга као на крају 2016. године, дуг уговорен у америчким доларима би од почетка године до краја августа порастао за чак 142,1 милијарду динара, тј. 2,0 одсто БДП-а. То нисмо ни помишљали да дозволимо.

Што се тиче кредита добијеног од Уједињених Арапских Емирата, тумачи овог зајма морали би знати да је за Србију, у тренутку када је долар јак, добро да има ту јаку валуту, да је обезбедила доларе на рачуну како би њима измиривала обавезе у доларима уместо да доларе купује сада по високој цени. С обзиром на добру камату коју смо обезбедили, а подсећам принос на десетогодишње америчке трезорске обвезнице износи 3,77 одсто, то је више него добра одлука.

Осим тога, размишљамо и неколико корака унапред. Хеџовањем овог кредита путем своп трансакције, односно заменом обавезе из долара у евре, данас бисмо обезбедили стопу око 1,2 одсто на евре што би резултирало уштедом на каматама и до 36 милиона евра. Док смо преговарали о овом кредиту узели смо у обзир све могуће инструменте да исконтролишемо све потенцијалне ризике о обезбедимо најбоље могуће услове за Србију.

Дакле, одлично знамо шта радимо. На време смо се заштитили од последица јачања долара па је моја главна порука истраживачима српског јавног дуга да могу мирно да спавају, и у доларима, и у еврима, јер је узимајући у обзир садашњу историјску вредност долара у односу на евро, Министарство финансија захваљујући трансакцијама заштите од ризика у суфициту у износу од око пола милијарде динара. Србија је стабилна и спремно дочекује нову кризу. Нисмо баш пуно пута у историји могли тиме да се похвалимо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације