Економија

ИНФЛАЦИЈА СТИГЛА ДО 15 ОДСТО: У Народној банци Србије представљен новембарски извештај о кретању цена и услуга у нашој држави

Б. Царановић

16. 11. 2022. у 06:50

ИНФЛАЦИЈА која је догурала до 15 одсто у октобру изнад је претходних очекивања. Како је рекла Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије, на јучерашњем представљању новембарског извештаја, таква инфлација последица је раста цена енергената и хране на светском нивоу.

ИНФЛАЦИЈА СТИГЛА ДО 15 ОДСТО: У Народној банци Србије представљен новембарски извештај о кретању цена и услуга у нашој држави

Према гувернеркиним речима, не може да се тврди ни да је достигнут пик инфлације, јер је ситуација у свету непредвидива и очекује се да главни спољнотрговински партнери Србије уђу у рецесију. Новембарске пројекције су да се знатнији пад инфлације очекује 2023. године, а враћање у границе циља 2024. године.

- Очекивали смо у августу да ће у септембру ове године инфлација бити највиша, али знатан раст цена енергената у свету, уз ефекте суше у Европи, подигао је инфлацију на 15 одсто међугодишње, што је изнад ранијих очекивања - рекла је гувернерка Табаковић.

- Увезена инфлација утицала је двотрећински на домаћу инфлацију и одразила се на базну инфлацију. Она је у октобру била 9,5 одсто међугодишње, али је и даље знатно нижа од укупне инфлације и од инфлације земаља региона које имају исти режим монетарне политике.

Табаковићева је додала да су неповољни међународни услови и криза утицали на пројекцију раста БДП Србије, који је до краја године процењен на два до три процента, док се наредне године очекује око 3,5 одсто раста БДП, а тек од 2024. повратак на око четири процента.

- Наставићемо да пооштравамо услове на домаћем монетарном тржишту, али мањим темпом, због тога што је инфлација била погурана споља - рекла је Табаковићева.

- Референтна каматна стопа повећана је на 4,5 одсто и даљим повећањем камата НБС настоји да ограничи секундарне ефекте раста цена у свету и на домаћем тржишту преко инфлаторних очекивања, чиме би требало осигурати да се заустави даљи раст инфлације.

Она је додала да је НБС наставила да повећава девизне резерве и да оне тренутно износе 16,9 милијарди евра. Истакла је и да је Србија ове године остварила висок прилив девиза захваљујући туризму кроз који је зарађено више од 700 милиона евра, јачању извоза и директним страним инвестицијама. Оне су за првих десет месеци износиле 3,5 милијарди евра, а до краја године се пројектују на 3,8 милијарди евра.

Заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке Србије Милан Трајковић рекао је данас да су цене хране у целини међугодишње повећане за 23 одсто, а да је дуготрајно млеко поскупело за 42,8 одсто на међугодишњем нивоу. Фактори који су утицали на поскупљење су раст трошкова примарне пољопривредне производње, раст цена ђубрива, пшенице, кукуруза и друге хране за стоку.

КРЕДИТ ОД ММФ

ГУВЕРНЕРКА Табаковић је рекла да је Србија са ММФ привела крају договоре о кредиту од 2,4 милијарде евра по каматној стопи од три одсто и да се очекује да он у децембру буде одобрен. Навела је да ће та средства бити коришћена као директна подршка буџету за ублажавање утицаја светских шокова на Србију.

БЕЗ НОВИХ МОРАТОРИЈУМА

ПОСЛЕДЊИХ дана се у јавности доста спекулисало о могућем увођењу нових мораторијума на отплату кредита. Гувернерка је одговорила да период пандемије и садашња ситуација не могу да се пореде, као и да би то било противно заоштравању монетарне политике, коју НБС тренутно спроводи. Сматра да клијенти који имају проблем са отплатом обавеза треба да покушају да са својим банкама пронађу појединачна решења.