ОНЛАЈН ШОПИНГ БЕЗ ПИНА: Савети Народне банке Србије како да се корисници платних картица заштите приликом е-куповине

АКО понуда за онлајн куповину изгледа превише добро да би била истинита, вероватно је лажна. Ово је једна од ситуација када код потрошача треба да се укључи аларм како не би насели на неку од превара на интернету.

Архива

- Приликом електронске куповине неопходно је водити рачуна о томе коме се остављају лични и поверљиви подаци, увек би требало куповати преко званичног сајта продавнице и никада не би требало уносити ПИН - каже саветник у Одсеку за технологију и развој "Динакард" система НБС, Милан Мартиновић.

- Оно што грађани морају да знају јесте да се промоције, погодности и сличне акције, код трансакција платним картицама не организују на "Фејсбуку" и другим друштвеним мрежама, већ да погодности обезбеђују банке или познати трговци у сарадњи са банкама. Такве информације корисницима платних картица доставља банка путем канала комуникације које су уговорили са њима.

Како истиче Мартиновић, у прилогу из серијала НБС "Корисно је да знате", објављеном у периоду појачане куповине у време празника пред крај године, грађани не би требало да остављају своје податке на интернет локацијама до којих се долази преко линка, јер то могу бити лажне странице које веома подсећају на праве.

- Ако веб-сајт личи на онај који сте раније користили, али су доменско име или назив продавнице другачији, највероватније је у питању лажна страница - објашњава Мартиновић.

- Уколико купци нису сигурни у исправност сајта, не би требало да остављају чак ни број телефона као контакт за доставу, јер и тај податак може да буде злоупотребљен.

Он наглашава и да приликом онлајн куповине никада не треба да се уноси ПИН. Захтев за његов унос, како додаје, директно указује на могућност злоупотребе података.

- Не шаљите фото-копију картице или другог документа мејлом у инбокс странице на друштвеним мрежама или слично - истиче Мартиновић.

- Банке вам никада неће тражити да мејлом или поруком промените своје податке, потврдите лозинку или слично.
Као важан савет наводи и да се избегава куповина са јавно доступних бежичних мрежа и дељених рачунара, јер постоји могућност да су заражени вирусом који може да преузме податке о платној картици. Он указује да корисници треба да провере и да ли адреса интернет странице на којој неко жели да обави плаћање почиње са https и да обрате пажњу на симбол катанца. Уколико је означен црвеном бојом или ако претраживач избаци упозорење да сертификат није валидан, не би требало уносити податке.

ПРОВЕРА ЛИНКА ПРЕ КЛИКА

КАКО би се корисници интернета заштитили од превара, стручњаци саветују да провере линк пре него што кликну на њега и пређу курсором да би видели УРЛ, потражили грешку.

- Не треба да отварају линкове из електронске поште, ни да уносе личне, нити податке о својој банковној картици, јер легитимни сајтови то никада не траже - упозоравају стручњаци.

- Препорука је да се никада не следе упутства попут "верификујте детаље налога" или "ажурирајте налог".

ВРЕБАЈУ НАВИЈАЧЕ ИЗ СВЕТА

СТРУЧЊАЦИ за информатичке технологије упозоравају пред почетак СП у Катару, да се на интернету налази велики број сајбер криминалаца и лажних, тзв. фишинг сајтова. Користећи ову спортску манифестацију, различитим преварама краду новац и личне и банковне податке грађана широм света. Најчешће се преваре дешавају приликом куповине карата за утакмице, јер се оне могу набавити искључиво путем интернета. Шире се и преваре у којима се нуди клађење, са наводном могућношћу освајања криптовалута.

Следећи начин крађе података и новца је преко лажних сајтова за продају авио-карата за Доху, који се могу препознати по лошем правопису, свеже регистрованом домену и ограниченој функционалности.

Препоручујемо

Економија

0 1

УПОЗОРЕЊЕ НБС ГРАЂАНИМА: Не уносити ПИН приликом куповине преко интернета

19. 11. 2022. у 20:05

Економија

0 0

ИНФЛАЦИЈА СТИГЛА ДО 15 ОДСТО: У Народној банци Србије представљен новембарски извештај о кретању цена и услуга у нашој држави

16. 11. 2022. у 06:50

Економија

0 0

СКОК ЗА 369 МИЛИОНА: НБС објавила да су бруто девизне резерве око 16,9 милијарди евра

15. 11. 2022. у 06:20

Економија

0 0

ПЉУШТЕ ЖАЛБЕ ЗБОГ КАРТИЦА: За првих девет месеци упућено 1.398 приговора на рад финансијских институција

08. 11. 2022. у 06:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације