"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Америци од рата профит, Европи слом

СУТРА ступа на снагу забрана Европске уније на увоз руске нафте морским путем. Осим тога, ЕУ, земље Г7, односно САД, Канада, Велика Британија, Јапан и Аустралија, договориле су се у петак да ограниче цену црног злата из Русије на 60 долара по барелу. И тај лимит би требало да се примењује од 5. децембра или, како су саопштили, врло брзо након тога.

Фото Shutterstock

Русија остварује велики профит од извоза енергената, а Запад путем ових мера покушава да је сломи смањујући јој те приходе. Са истом намером од 5. фебруара уследиће наредни корак ЕУ, а то је забрана увоза руских нафтних деривата.

Међутим, насупрот прокламованим циљевима Запада, финансије Русије су и даље стабилне, они не стрепе од хладне зиме, док у европским земљама цене енергената дивљају гурајући инфлацију, а владе припремају становништво на могуће несташице струје и поручују им да у становима носе дебеле џемпере и смање потрошњу. Поставља се питање ко у том енергетском и економском рату добија, а ко губи?

Фото Shutterstock

Светски аналитичари сматрају да ће и нафтни ембарго и лимит цене довести до поскупљења црног злата на берзама. Виша цена омогућава Русији да и са мање продатих количина остварује профит. Она се сада окреће азијском тржишту и тамо пласира јефтинију сировину. Кина је сада први купац руске нафте, а Индија трећи. Од фебруара је Брисел, под притиском САД, донео осам пакета санкција, а ускоро се очекује и усвајање деветог.

Ипак, уместо жељеног кажњавања Русије, бумеранг се враћа Европи урушавајући њену економију. Тако је Стари континент постао највећа жртва политике санкција, док, с друге стране, САД увећавају профит.

Бриселски портал "Политико" оцењује да девет месеци од почетка рата у Украјини, Владимир Путин почиње да ломи Запад. Европски званичници, како наводи портал, бесни су на администрацију Џоа Бајдена због високих цена гаса, продаје оружја и трговине. Оптужују Американце да су зарадили богатство од рата, док земље ЕУ трпе. Европске економије клизе у рецесију, уз растућу инфлацију и разарајући притисак на снабдевање енергијом.

Док покушавају да смање своје ослањање на руску енергију, земље ЕУ се окрећу гасу из САД, али га плаћају четири пута скупље од његове цене у Америци.

Фото З. Јовановић

Јефтинија енергија је брзо постала огромна конкурентска предност за америчке компаније.

Предузећа планирају нове инвестиције у САД или чак премештају своја постојећа предузећа из Европе у Америку. Јефтинији енергенти и Кину чине привлачнијом за улагања.

Међународна агенција за енергетику (ИЕА) сматра да ће након ступања на снагу нафтног ембарга против Русије, ЕУ морати да надомести око милион барела нафте дневно и око 1,1 милиона тона нафтних деривата. Како аналитичари немачке Комерцбанке процењују, те количине ће ускоро морати да набављају негде другде, при чему се понуда нафте која није руска неће повећати. Забрана увоза и лимит на цену, сматрају немачки експерти, поново ће подићи цену "брента" у наредним недељама на 95 долара по барелу. Многи аналитичари предвиђају веће цене нафте у 2023. години, а највиши ниво је прогнозирао "Голдман Сакс" од 110 долара по барелу. У петак се америчком нафтом WTI трговало по цени од око 80 долара по барелу, док се европски "брент" продавао за око 86 долара, а руски "урал" за око 64 долара.

Руска амабасада у САД саопштила је да ограничавање цене руске нафте у пракси значи да се основни принципи слободног тржишта мењају и да ће то неизбежно довести до повећања неизвесности и наметања већих трошкова за потрошаче ове сировине. Претходно су њихови званичници рекли да неће поштовати ограничење и да ће зауставити испоруке земљама које буду увеле лимит. Америчка агенција Асошијетед прес наводи да би Русија могла да продаје нафту и коришћењем танкера са нејасним власништвом, као што то чине Венецуела и Иран. Црно злато би могло да се пребацује са једног брода на други, да се меша са нафтом сличног квалитета да би се прикрило порекло. Стручњак за енергетику Милош Здравковић сматра да ће излазак Русије са европског тржишта довести до поскупљења нафте.

- Европски континет и ЕУ су највећа жртва политике санкција, доба јефтиних енергената је завршено - оцењује Здравковић.

- У петак је цена гаса на америчком тржишту била око 219 долара за 1.000 кубних метара, а у ЕУ 1.300 долара. Када скаче цена гаса, поскупљује и струја, плаво гориво је и покретач индустрије.

Он указује и да је разлика у цени америчке WTI нафте и европског "брента" увек била око 1,5 до 1,7 долара по барелу. У петак је та разлика била око шест, а дан пре тога 7,5 долара. Према његовим речима, у доба Хладног рата нико никада није покушао да ограничи цену енергената, а сада се то дешава. Последице досадашње политике санкција, како оцењује, већ су видљиве на основу успоравања раста европске економије. Он истиче да америчка економија добија у старту предност, јер има повољније улазне цене енергената, а европска привреда губи конкурентност. И помоћник директора Сектора за стратешке анализе ПКС, Бојан Станић, слично оцењује актуелну ситуацију.

- Европа губи конкурентност, јер су њене цене веће него у Америци и Азији - каже Станић. - ЕУ смањује своју зависност од Русије, али повећава зависност од САД. Америка је имала велике приходе од извоза скупог течног природног гаса (ЛНГ) у Европу. Цене енергената ће остати високе и убудуће и биће јагма за течним гасом.

Он указује и да су енергенти највећи генератор инфлације, те да са њиховим поскупљењем расту трошкови производње, а то доводи до успоравања привреде. С друге стране, како додаје, због неизвесности се смањују инвестиције, а то додатно успорава привредне активности. Зато ЕУ у овом и првом кварталу наредне године очекује улазак у рецесију.

Према његовим речима, на нивоу целе Европе у 2023. години раст ће бити свега 0,5 одсто.

Америчка агенција Асошијетед прес оцењује да највећи утицај ембарга за ЕУ неће доћи у понедељак, већ 5. фебруара, када на снагу ступи забрана увоза нафтних деривата.

Стручњаци већ извесно време упозоравају да ће то довести до мањка дизела на европском тржишту и поскупљења. АП наводи да ЕУ и даље има много аутомобила на дизел, а гориво се такође користи и за транспорт робе, као и за покретање пољопривредних машина.

Фото Shutterstock

БРИСЕЛ КАЗНИО И СРБИЈУ

БРИСЕЛ је ембарго на увоз руске нафте морским путем, који ступа на снагу сутра, наметнуо и Србији. Тиме је практично и нашој земљи увео санкције и задао ударац, јер нас је приморао да купујемо скупље црно злато на тржишту. НИС ће куповати нафту из других извора, али неће моћи више да увози руски "урал" који је јефтинији. Мађарској, Словачкој, Чешкој и Бугарској је дозвољено да купују руску нафту, а Хрватска је, такође, изузета из пакета санкција и може да увози вакуумско гасно уље из Русије које јој је неопходно за производњу дизела.

Наша земља неће моћи да увози ни дизел из Мађарске, јер се добија прерадом руске нафте, засад није познато да ли од 5. децембра или од 5. фебруара.

ТУРСКА - НОВА РУТА ЗА ЦРНО ЗЛАТО

ТУРСКА је постала нова рута за испоруку руске нафте у Европску унију, саопштио је Центар за истраживање енергије и чистог ваздуха са седиштем у Финској. Анкара је повећала увоз руског црног злата од почетка сукоба у Украјини. Нафта се затим прерађује у Турској, чији је извоз деривата у ЕУ и САД скочио за 85 одсто у септембру и октобру у односу на јул и август.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације