ИСТОЧНА СРБИЈА КАО ЕЛДОРАДО: Где је пронађено једно од највећих налазишта руде злата на планети
У СРБИЈИ је пронађено налазиште злата које, према прелиминарним истраживањима, спада у сто највећих на свету.
Ова изјава председника Србије Александра Вучић покренула је нагађања где се налази то место. Вучић је у понедељак рекао да још не може да открива тачну локацију, коју за сада знају само он и премијерка Ана Брнабић. Стручној јавности је познато да се највеће количине злата налазе у источној Србији и да су у том делу наше земље тренутно најинтензивнија истраживања.
- Ту се злато налази као пратећа сировина у лежиштима бакра - каже заменик директора Геолошког завода Србије Предраг Мијатовић.
- То је у оквиру Тимочко-магматског комплекса и најинтензивнија истраживања су на потезу Мајданпек-Бор и југоисточно од Бора ка зони Доње Невље, на граници са Бугарском.
Почетком јануара Вучић је казао да су у две најсиромашније општине на југоистоку Србије откривена налазишта злата и калцијум-карбоната и обелоданио да је калцит нађен у Гаџином Хану. У међувремену је мултинационална компанија Dundee Precious Metals INC са седиштем у Канади саопштила да је на локалитету Чока Ракита, у општини Жагубица, пронађено богато лежиште злата, чија је запремина прелиминарно одређена на 10 милиона кубних метара.
С обзиром на то да се Жагубица налази на истоку Србије, могло би се претпоставити да то није налазиште о којем је почетком месеца говорио председник истичући да је локација на југоистоку Србије. У геолошким круговима није познато која компанија је пронашла тако богато будуће лежиште злата. Како Мијатовић наводи, уколико елаборат о резервама ради сама фирма, а не ангажује неког са стране, онда је мало људи упознато са резултатима истраживања. Он указује да на југоистоку наше земље има око 30 локација на којима стране компаније истражују злато.
- Око 90 одсто истражних права у том делу Србије укључује злато у комбинацији са бакром, сребром, оловом или цинком - наводи за "Новости" Мијатовић. - То је углавном на подручју општина Босилеград, Трговиште, Сурдулица, источних делова општине Врање, Црна Трава, а јужно у Медвеђи и Лебану.
Према његовим речима, Србија има значајне резерве злата, а према последњим проценама Геолошког завода, на постојећим налазиштима има 250 тона, а на потенцијалним 150 тона. После најновијих открића, као што је Чукару Пеки, како додаје, грубо се може проценити да наша земља има резрве од око 500 тона.
- Од тог злата у руди, после прераде праве се златне полуге или инвестиционо злато - указује Мијатовић.
- Уколико се настави овим темпом експлоатације, биће потребно неколико векова да сво то злато буде прерађено.
Према подацима Министарства и енергетике злато се тренутно истражује на више од 80 локација у Србији и то углавном раде стране компаније. Проналазак нових количина рудних резерви злата, бакра и других минералних сировина има велики значај за нашу земљу.
- Нови рударски објекат доприноси запошљавању одређеног броја рудара, инжењера, геолога, технолога - наводи Мијатовић.
- Ту је увек ангажовано од 100 људи па навише, у зависности о коликом лежишту се ради.
Држава има вишеструке користи од истраживања до саме експлоатације, јер за сваки од тих процеса одређена накнада иде у буџет. Затим, производи се сировина и она се наплаћује, а свеж новац улази у државну касу и преко пореза.
Буџет приходује, како додаје, и од рудне ренте која се убира на сировину која се експлоатише. Такође, у фази истраживања, све фирме које истражују плаћају накнаду по квадратном километру за простор на коме то обављају.
ЕКСПАНЗИЈА РУДАРСТВА У СВЕТУ
РУДАРСТВО је у експанзији не само у Србији, него и у свету - истиче заменик директора Геолошког завода Предраг Мијатовић.
- На недавном састанку свих европских геолошких институција у Бриселу изнети су подаци да се у свету тренутно улаже 1,8 трилиона долара у рударство. У Европи се инвестира 73,7 милијарди евра за око 100 пројеката у различитим фазама. Предлаже се да се у наредном периоду та цифра повећа на 100 милијарди евра.
Он наводи да се најпознатији рудник злата налази у Јужној Африци и то због величине лежиште и најдубље експлоатације, веће од три километра.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (10)