ЗАШТО СЕ МОСКВИ ЖУРИ ДА ИЗГРАДИ "СНАГУ СИБИРА 2"? Пекинг има другу рачуницу, Русија у подређеном положају

РУСИЈА грчевито тражи нове купце за гас након што је изгубила европско тржиште, због чега Снага Сибира планира још један гасовод на истоку за извоз гаса у Кину, којој се не жури са пројектом као Москва, јер већ извесно време обезбеђене довољне залихе.

Владимир Путин и Си Ђинпинг, Фото АП

Током недавне посете кинеског председника Си Ђинпинга Москви, Русија и Кина су потписале 14 споразума, али ниједан од њих није укључивао потписивање новог гасовода Снага Сибира 2, који би повезивао највећег светског извозника и увозника природног гаса преко Монголије.

Снага Сибира 2, која би кинеско тржиште снабдевала са 50 милијарди кубних метара гаса годишње, руски председник Владимир Путин описао је као посао века. О гасном повезивању три земље прича се најмање две деценије, а Русија је од почетка рата у Украјини појачала напоре да реализује пројекат како би надокнадила губитак свог највећег тржишта у Европи.

После западних санкција које су уследиле након војне агресије Русије на Украјину, Кина је прошле године постала спас за руску привреду, посебно кроз куповину енергената, који представљају главни извор прихода Москве, услед чега се нашла у подређеном положају у односима са Пекингом који је сада у бољој позицији при склапању послова и може да поставља своје услове посебно у погледу цене.

Да је преговарачка моћ прешла на страну Кине показао је и састанак у Москви, са којег је Путин обећао конкретније обавезе за изградњу новог гасовода ка Кини. Иако је рекао да су Русија, Кина и Монголија склопиле све споразуме за изградњу гасовода, у заједничком саопштењу после састанка са Сијем се указује да не иде све по жељи Москве, јер је само наведено да ће обе стране настојати за убрзање активности у погледу анализе и одобравања цевовода. У енглеској верзији две Сијеве изјаве после састанка, гасовод уопште није помињан.

- Кина не жури да било шта потписује, осим ако предлог није повољан и формулисан под кинеским условима - прокоментарисала је резултате састанка Марија Шагина, истраживач са Међународног института за стратешке студије (ИИСС) у Берлину. Према њеним речима, Кина је из рата у Украјини изашла као победник са ојачаном позицијом у енергетским преговорима.

- Пекинг је искористио међународну изолацију Москве и повећао куповину руске нафте, гаса и угља по веома повољним ценама - објаснила је даље она.

Заменик премијера Русије Александар Новак, задужен за енергетику, објаснио је новинарима након заједничке изјаве Путина и Шија да детаљи споразума тек треба да буду финализовани и изразио уверење да ће споразум бити закључен пре краја ове године. Према Новаковим речима, руски гасни гигант Гаспром има упутства да што пре закључи споразум.

- Сада се усавршавају уговорни услови између Гаспрома и кинеске компаније ЦНПЦ. Студија изводљивости је већ у току, као и планирање трасе гасовода преко територије Монголије. Надамо се, сигурни смо, да ће наше компаније постићи договор до краја године и потписати уговор - оптимиста је потпредседница Владе.

Очекује се да ће Снага Сибира 2 ићи 2.666 километара преко руске територије од огромних гасних поља на полуострву Јамал у западном Сибиру преко Монголије до северног дела Кине, где би се повезао са гасоводом Запад-Исток.

Монголија чека Русију и Кину

Процењена траса преко Монголије у дужини од хиљаду километара још није одређена, али гасовод има подршку власти у Улан Батору, које су такође заинтересоване за изградњу нафтовода из Русије и са којима је Москва већ потписала меморандум о разумевању 2019. године. У интервјуу за Фајненшел тајмс прошлог јула, монголски премијер Ојун-Ердене Лувсаннамсраи изразио је очекивање да ће Русија започети изградњу гасовода 2024. Према његовим тврдњама, студија изводљивости је већ завршена, а разговори су у току о коначној траси гасовода, која ће бити одређена када се Русија и Кина договоре око пројекта.

Али, аналитичари упозоравају да Кинези не журе са изградњом новог гасовода, јер се не очекује да ће им требати нове испоруке гаса најмање до 2030. године, Ванг Јуанда, аналитичар консултантске куће за енергетику ИЦИС, рекао је за Ројтерс да још много детаља треба да се изглади пре него што се постигне коначни договор.

- Русија вероватно више очајнички жели да прода гас него што је Кини тренутно потребно - уверен је он.

Радови на руској страни почели су у октобру 2014., а Кина је почела да гради своју везу са гасоводом годину дана касније. Гасовод дуг 3.000 километара на руској страни иде од гасног поља Ковитка у Иркутској области преко Бајкалског језера до гасног поља Чајандин у региону Јакутије, а затим до компресорске станице у близини Благовешченска у близини границе између две земље и кроз две цевовода испод реке Амур до северне кинеске провинције Хеилонгђанг. Почетком децембра прошле године, гасовод између провинција Шандонг и Жангсу постао је оперативни део, који је кинеску финансијску престоницу Шангај повезао са руским гасом, тако да је укупна дужина заједничке гасне везе сада већа од 6.000 километара.

Снага Сибира 2 није једина планирана гасна веза Кине са Русијом, пошто је прошлог фебруара Пекинг такође пристао да снабдева гасом са острва Сахалин на далеком истоку Русије преко новог гасовода кроз Јапанско море до Хеилонгђанга, за који се очекује да почне са радом 2026. са капацитетом од око 10 милијарди кубних метара гаса годишње. Путин је током посете Сију најавио да ће Русија до 2030. године свим гасоводима испоручивати Кини најмање 98 милијарди кубних метара гаса годишње.

- Првобитни циљ је да Кина до 2025. увезе 38 милијарди кубних метара руског гаса. Сада Русија каже да ће увоз достићи 98 милијарди кубних метара до 2030. године. Ово је веома велики скок, тако да се исплати бити опрезан - упозорава аналитичар Ванг.

Русију чека изградња инфраструктуре

Тренутно је извоз руског гаса у Кину и даље знатно мањи у односу на некадашњи извоз у Европу, где је Гаспром извозио чак 80 одсто свог гаса пре рата. Русија је пре рата и санкција снабдевала европске потрошаче са чак 155 милијарди кубних метара гаса годишње (између 2018. и 2019. чак рекордних 177 милијарди кубних метара), док је прошлогодишње снабдевање Кине руским гасом достигло највиши ниво икада, али је то била само десетина од чега на 15,5 милијарди кубних метара гаса преко гасовода Снага Сибира 1.

Како је за АФП рекао експерт Џејми Конча из аналитичарске компаније Енерги Интеллигенце, гасовод Снага Сибира 2 би консолидовао Кину као дугорочно тржиште Русије, али он указује на још једну препреку коју ће Москва морати да превазиђе. Постојећа руска гасоводна инфраструктура је углавном изграђена за потребе европског тржишта, док ће изградња еквивалентне мреже у Азији бити скупа и дуготрајна. Према његовом мишљењу, ово наглашава колико мало алтернатива Русија има да скрене са европских тржишта на друга тржишта.

Александер Новак је у фебруару у чланку за часопис Енерги Полици написао да ће за изградњу гасовода Снага Сибира 2 и далекоисточне везе, која се назива и Снага Сибира 3, бити потребно најмање 67 милијарди долара директне инвестиције и још 27 милијарди долара улагања у сродне индустрије, као што су металуршка, цементна и хемијска.

Још један гасовод из Туркменистана

Кина такође не жели да понови европску грешку и да постане зависна од само једног добављача гаса, па је у преговорима и о новом централноазијском гасоводу, којим би добијала 25 милијарди кубних метара гаса из Туркменистана преко Таџикистана и Киргизије сваке године у наредних 30 година. Туркменистан је тренутно највећи снабдевач Кином гасом кроз три постојећа гасовода који пролазе кроз Узбекистан и Казахстан (линије А, Б и Ц). Према Ројтерсу, који се позива на податке аналитичке компаније Ристад Енерги, туркменистански гас је прошле године чинио више од половине кинеског увоза гаса путем гасовода.

Са четвртим гасоводом, линијом Д, укупна количина увезеног гаса из централне Азије могла би да се повећа са садашњих 55 милијарди на чак 85 милијарди кубних метара. Само увоз Туркменистана могао би да нарасте на 70 милијарди кубних метара до 2030 са могућом изградњом новог гасовода. Током посете председника Туркменистана Сердара Бердимухамедова Пекингу у јануару ове године, кинески председник је рекао да жели да ојача сарадњу у области енергетике са земљом на Каспијском мору.

- Сарадња у области природног гаса је темељ односа Кине и Туркменистана - рекао је Ши председнику Туркменистана.

Осим гасовода, Кина је дугорочним уговорима обезбедила и испоруке течног природног гаса (ЛНГ) са Катаром, САД и другим светским добављачима, који су прошле године на кинеско тржиште извезли укупно 63,4 милиона тона. Кинеска енергетска компанија Синопец и катарска компанија КатарЕнерги потписале су у новембру прошле године 27-годишњи уговор о снабдевању вредан 60 милијарди долара, према којем ће Катар испоручивати четири милиона тона течног природног гаса годишње.

Очекује се смањење потражње за гасом

Међутим, према Јану Чину из аналитичарске компаније Рефинитив, Снага Сибира 2 би могла у великој мери да повећа капацитет Кине да увози гас гасоводима и потенцијално да смањи потражњу за увозом много скупљег течног гаса. Како је рекао за АФП, расту цене ЛНГ гаса.

Према подацима финансијске консултантске компаније С&П Глобал, прошле године је потрошња гаса у Кини износила 364 милијарде кубних метара гаса, а ове године, након укидања антиковид мера, очекује се да ће порасти за шест одсто и достићи 386 милијарди. кубни метри.

Велика потражња Кине за гасом у последњој деценији, поред привредног раста, у великој мери је резултат напуштања угља и његове замене мало еколошки прихватљивијим гасом за производњу електричне енергије и грејање. Али када гасовод Снага Сибира 1 достигне пуни капацитет, према Међународној агенцији за енергију (ИЕА), мало је вероватно да ће Кини бити потребна нова гасна веза великих размера са Русијом. Ако је од 2010. године потреба за гасом расла у просеку за 12 одсто годишње, према извештају Ворлд Енерги Оутлоок 2022, потражња ће се смањити на просечно само два процента између 2021. и 2030. године због коришћења обновљивих извора. 

Извештај ИЕА закључује да су садашњи увоз и пројектоване будуће испоруке, на основу потписаних дугорочних уговора које кинески увозници у последње време активно склапају, довољни да задовоље потребе чак и у наредној деценији.

БОНУС ВИДЕО: ИЗГРАДЊА ГАСОВОДА СРБИЈА-БУГАРСКА - Премијерка Брнабић присуствовала почетку радова

(РТВ СЛО)

Препоручујемо

Панорама

0 0

Три знака у априлу очекује прилив НОВЦА са свих страна

07. 04. 2023. у 18:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације