ПОГРЕШАН КЛИК ИСПРАЗНИ РАЧУН: Београђанину преваранти "скинули" са картице више од 1.600 евра

ЈЕДАН погрешан клик корисника картица може да омогући сајбер криминалцима да неовлашћено приступе његовом банковном рачуну и украду сав новац. У сезони одмора на мети превараната су и туристи који користе интернет за резервацију или плаћање смештаја. Тзв. фишинг је врста интернет преваре чији је циљ да дође до поверљивих података неке особе који служе за потврду идентитета, а то укључује крађу лозинки, бројева кредитних картица, података о банковном налогу и слично.

Фото Shutterstock

Грађани који самостално организују своје путовање преко специјализованих сајтова за изнајмљивање смештаја треба да буду веома опрезни.

Стручањаци саветују кориснике да не отварају линкове које су добили путем електронске поште или СМС поруке, посебно да не остављају податке на интернет локацијама до којих долазе преко линка, јер то могу да буду лажне странице, које је тешко разликовати од оригиналних.

Читалац "Новости", Синиша Стојаковић из Београда, био је жртва фишинга, а хакери су му испразнили рачун на којем је било више од 1.600 евра. Он је преко једног познатог сајта за изнајмљивање смештаја резервисао смештај у хотелу Catalina suites у Валенсији. Определио се за опцију да плати у месту боравка.

- Из хотела су ми потврдили да је резервисано, међутим, касније ми стиже мејл са те исте електронске адресе да у року од 24 сата потврдим аранжман иначе ће бити отказан - објашњава Стојаковић. - Тражили су да то учиним кликом на линк. Када сам кликнуо све је изгледало као страница сајта преко које сам резервисао смештај и моје име је било наведено. Онда су кренули да траже личне податке, број картице, CVV код који се налази на полеђини картице. Чим сам га укуцао, креће низ од осам трансакција, једна за другом и за пола сата су ми очистили сва средства, више од 1.600 евра. Прво по 450, па по 90 евра и на крају један евро.

Сав новац су, како додаје, употребили за куповину у некој софтверској компанији у Великој Британији. Али, ту није био крај. И после тога су покушали да му извуку још пара.

- Онда ми се преко чета јавила особа, која се представила да је из хотела у Валенсији - каже Стојаковић. - Рекла је да је њихов радник извео превару и скинуо ми сав новац, а да су га они наводно ухватили. Тражили су ми да, ипак, уплатим аранжман, а да ће ми они касније надокнадити средства која су ми узета. То је, очигледно, био нови покушај хакера да ми узму још новца.

Касније су га, како додаје, из хотела обавестили путем мејла на шпанском језику да су имали сајбер напад и да се извињивају. Стојановић истиче да је одмах отишао у банку и пријавио шта се десило.

- Заиста је невероватно да ми је из те познате банке, која се хвали да има најбољу заштиту, обавештење да имам сумњиве трансакције на картици стигло тек 24 сата касније, а ја сам све одмах пријавио - каже наш саговорник. - Такође сам крађу пријавио и британској компанији код које су преваранти потрошили мој новац. Из банке су ме обавестили да раде да "Мастером", чија је картица хакована, да ми врате средства. Касније ми је са рачуна те британске фирме враћено 80 одсто новца који ми је скинут.

Према Стојаковићевим речима, сваки његов покушај да ступи у директан контакт са агентима специјализованог сајта за путовања био је безуспешан.

- Иако нуде услугу сервиса за помоћ где наводе да су 24 сата доступни, нисам успео са њима да ступим у директан контакт ни путем чета, нити мејлом, нити телефоном - истиче наш саговорник. - Сат и по сам изгубио на то, а добијао сам само неке унапред припремљене, генеричке одговоре.

Правни саветник у Националној организацији потрошача Србије (НОПС), Марко Драгић, истиче да, иако је хакован мејл хотела, постоји одговорност и посредника, односно специјализованог сајта путем којег је резервисан смештај.

- Они спајају са власницима смештаја и ту услугу наплаћају - каже Драгић. - То значи да треба да прате све што је везано за безбедност корисника и да спрече евентуалне преваре, односно злоупотребе било које врсте.

Он истиче да преваранти често "пецају" кориснике користећи изглед сајтова познатих брендова који изгледају уверљиво, попут банке, поште, или неке друге институције или компаније. Тако је било и у случају читаоца "Новости". Зато грађани треба да буду веома опрезни.

- Као и у овом случају, хакери често користе мамац хитности - наводи Драгић. - Пошаљу вам мејл или СМС и инсистирају да нешто мора хитно да се уради. Порука те врсте увек треба да изазове сумњу. Грађани не треба да остављају податке на интернет локацијама до којих долазе преко линка, јер то могу да буду лажне странице, које је тешко разликовати од оригиналних.

Стручњаци препоручују и да се никада не следе упутства попут "верификујте детаље налога" или "ажурирајте налог".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације