БЛУМБЕРГ О РУСКОЈ ЕКОНОМИЈИ: Санкције је нису угрозиле, али је рубља у паду

Танјуг

17. 08. 2023. у 20:11

ЗА 18 месеци колико Русија води рат против Украјине, западне земље су Русији увеле више од 13.000 санкција, али руска економија не показује знаке колапса.

БЛУМБЕРГ О РУСКОЈ ЕКОНОМИЈИ: Санкције је нису угрозиле, али је рубља у паду

Фото Танјуг

Прогноза Међународног монетарног фонда за ову земљу је раст од 1,5 одсто ове године, што је више од економија Немачке или Велике Британије. Ипак, рубља која брзо депресира и у августу је постала валута са најлошијим учинком међу земљама у развоју, указује на супротно, пише Блумберг.

Банка Русије је била принуђена да повећа кључну стопу на 12 одсто са 8,5 одсто у једном дану на хитном састанку 15. августа. Овај потез вероватно има за циљ да укроти инфлацију која ће бити подстакнута слабљењем рубље.

Кремљ често указује на то да санкције не функционишу, а сличне резерве изражавају и западни званичници.

Иако не треба очекивати да ће ово натерати Владимира Путина да заустави свој катастрофални рат, притисак санкција се показао ефикасним бар за један циљ: смањење прилива средстава руској економији, наводи америчка агенција.

Кремљ нема другу опцију осим да преусмери новац на ратну машину, стављајући привреду на све неодрживије основе. Стога би Запад требало да настави да прати изворе прихода Кремља, укључујући смањење горње границе цене нафте, увођење сличних мера за други руски извоз и затварање рупа у санкцијама.

Флуктуирајући курс рубље (са 53 на долар у јуну 2022. на 100 долара годину дана касније) је показатељ дубљих проблема.

Непосредни окидач за пад рубље у јулу је скоро сигурно била кратка побуна коју су крајем јуна организовали Јевгениј Пригожин и његова плаћеничка војска Вагнер, што је подстакло унутрашњу нестабилност и утицало на стопу домаће валуте.

Ипак, како пише Блумберг, основни разлози за флуктуацију курса рубље повезани су са променама у структури тржишне тражње, пре свега смањеним приходима од извоза нафте и гаса због ембарга ЕУ на увоз руске нафте и нафтних деривата, горње границе цена коју је наметнула Г7 и накнадно преусмеравање те робе на различите дестинације.

Иако је Русија успела да преусмери значајне количине своје нафте из Европе на азијска тржишта, трансакциони трошкови су порасли и нема замене за европско тржиште гаса.

Вероватноћа да се горња граница цена још више снизи и строжа примена поштовања санкција значи да су изгледи за руски извоз лоши.

Чак и ако руска економија тренутно делује самоуверено, на средњи рок, пад извозних прихода ће довести до још већег слабљења рубље и, као последица тога, инфлације.

Рубља замењује девизе у приходима од извоза и сада чини 39 одсто, смањујући нето прилив девиза у земљу.

Постоји и неравнотежа у тражњи за валутама: извозницима су потребни кинески јуани, а увозницима долари и еври.

Претходних година, када је рубља значајно пала у вредности, страни фондови и глобалне инвестиционе банке покушали су да профитирају од ситуације, а њихово присуство је такође уравнотежило тржишне флуктуације.

Сада их више нема, а то значи да су будуће промене курса загарантоване. Ова повећана волатилност слаби функције плаћања и штедње валуте, а људи и предузећа ће смањити трошкове и одложити инвестиције.

Према писању Блумберга, Путин увек може да прибегне својој претходној тактици и да од главног извршног директора Росњефта Игора Сечина и других извозника захтева да врате чврсту валуту, али, како се наводи, управљање курсом рубље неће суштински решити ситуацију.

Главни противник рубље је сама руска држава, која активно троши буџетска средства. Њена висока волатилност и чињеница да је преполовила вредност за мање од годину дана последице су нове економске политике обликоване ратом и санкцијама.

Оно што Кремљ назива „структуралном трансформацијом економије“ је познатије као војни кејнзијанизам: подстицање економског раста кроз повећану војну потрошњу.

„Структурна трансформација“ привреде ефективно доводи до огромног повећања потрошње на одбрану. Као и у совјетско време, рат је изнедрио читаве групе корисника: војно-индустријски комплекс и сродну производњу, као и војно особље и њихове породице, који су део државног сектора.

Потрошња на одбрану порасла је 9,2 одсто у 2022. на 86,9 милијарди долара, према проценама стокхолмског института СИПРИ. У првој половини ове године, већ је био далеко изнад буџета, који је износио више од 72,2 милијарде долара.

У комбинацији са социјалном потрошњом (за коју је ове године предвиђено преко 75 милијарди долара), то чини више од једне трећине укупне државне потрошње, што је двоструко више него пре рата.

Одбрамбена индустрија вуче са собом и друге индустрије, подстичући потражњу за увозом, одржавајући БДП и стављајући новац у џепове обичних Руса. Реални приходи су порасли у регионима који су центри војне производње и где је лоциран велики број професионалних војника, као што је Чеченија, показују подаци Националне службе за статистику.

Значајан део државне и појединачне потрошње је на увоз, а враћање руског увоза на предратни ниво стимулише потражњу за чврстом валутом. Док влада не смањи или не успори потрошњу која стимулише увоз, курс рубље ће остати слаб, оцењује Блумберг.

Поверење у руски финансијски систем брзо опада о чему сведочи стални одлив капитала. Депозити у тврдој валути у руским банкама су у јуну пали за 9,1 милијарду долара на 152,4 милијарде долара, док је од почетка 2022. до маја 2023. обим депозита Руса у иностранству (углавном у Јерменији, Грузији и Казахстану) порастао за 43,5 милијарди долара.

Путинов катастрофални рат против Украјине и санкције које су уследиле нису пробили руску економску тврђаву, али су под њене темеље ставили темпирану бомбу. Било какво смањење потражње на тржишту изгледа мало вероватно док рат бесни и земља се спрема за председничке изборе.

Захваљујући санкцијама, земља није у стању да сама производи одређену сложену високотехнолошку робу, што значи да ће зависност Русије од увоза само расти.

Када се рат заврши, изненадни прелазак потражње са надуваног одбрамбеног сектора назад у цивилни сектор биће снажан шок који ће бити немогуће апсорбовати безболно. Историја је показала да се то показало немогућим и за руског претходника, Совјетски Савез, закључује се у коментару Блумберга.

БОНУС ВИДЕО - ОВАКО СЕ БРАНИ КРИМСКИ МОСТ: Свуда је магла и дим

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

ЕЈМИ Аптон (38), оснивачица удружења Florrie’s Army у Лидсу у Енглеској, нашла се у центру велике афере након што су родитељи преминуле деце открили да су тела њихових беба држана у њеној кући уместо у мртвачници.

27. 08. 2025. у 17:50

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.

25. 08. 2025. у 13:15

НЕОБЈАШЊЕН ФЕНОМЕН: Мноштво змија долази у цркву сваке године на Велику госпојину - поштују стари календар (ФОТО/ВИДЕО)

НЕОБЈАШЊЕН ФЕНОМЕН: Мноштво змија долази у цркву сваке године на Велику госпојину - "поштују" стари календар (ФОТО/ВИДЕО)

ПРАВОСЛАВНИ верници 28. августа славе Велику госпојину, а занимљив феномен, који наука још није објаснила, везује се за овај празник на грчком острву Кефалонија. Додуше - не за 28. август, већ за 15. када се Велика госпојина славила по старом календару. У то време, сваке године, у једну цркву долази велики број змија, што је навело маштовите локалце да исконструишу бројне легенде.

28. 08. 2025. у 11:02

Коментари (0)

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА - ПАРАДИГМА МОДЕРНОГ ПОСЛОВАЊА