СЛОБОДНА ЗОНА СУБОТИЦА: Нова парадигма привредног развоја града

СУБОТИЧКА Слободна зона је годинама уназад синоним за успех. О томе сведоче како бројке, тако и река људи која свакодневно долази на посао у неку од великих инстраних компанија које послују под њеним окриљем.

Фото: Промо

Током прошле године, Слободна зона „Суботица“ је остварила укупан промет који премашује милијарду евра, а по вредности пружених услуга најуспешнија је међу слободним зонама Србије. Али то нису само бројке, већ и јасан показатељ да је Слободна зона Суботица мотор привредног развоја не само града, него овог дела Војводине.

-Резултати које смо остварили током 2022. године су најбољи до сада. У прошлој години наша слободна зона је остварила укупан промет од 1.086.301.769 евра, а ако знамо да укупан промет свих 15 слободних зона у Србији износио 6.3 милијарде евра, то говори да је учествовала са 17,22 одсто у укупном промету свих слободних зона које своју делатност обављају на подручју  Републике Србије – образлаже Саша Граворац, директор Слободне зоне Суботице.

Како се наводи у Извештају о пословању слободних зона у РепублициСрбији, усвојеном од стране Владе Републике Србије, Слободна зона Суботица остварила је значајан утицај на привреду Републике Србије.  

-Наша слободна зона је подигла ниво производње за 38,38 одсто, док је вредност извоза произведене робе порасла за 39,70 одсто. Компаније које послују у слободној зони су пореклом из Европске уније и Сједињених Америчких Држава, које највећим делом робу пласирају на инострано тржиште – додаје директор. - Пословни резултати у 2023. години показују тренд раста, тако да очекујемо и већи укупни промет у 2023. години у односу на 2022. за око 10 одсто, при чему ћемо коначне податке о оствареном промету у овој години имати средином наредне године када Влада Републике Србије усвоји годишњи извештај о пословању слободних зона.

Према речима директора Граворца,  посебно се поносе пројектом „Заједно до успеха“ путем кога је Слободна зона „Суботица“ до сада потписала споразуме о пословно – техничкој сарадњи са 70 субјеката - средњим школама, виском школама и факултетима, јавним предузећима, другим слободним зонама…

- Кроз овај пројекат тежимо креирању једног интелектуалног инкубатора у оквиру којег ће се успоставити чврста сарадња између потписника споразума у функцији размене знања, искустава, непосредној примени научних достигнућа у пракси, као и заједничког учешћа у домаћим и међународним пројектима – наводи Граворац.

- Ми смо поносни јер су тих 70 пословних субјеката из различитих области, почев од високошколских установа, установа средњег образовања, јавних и јавно комуналних предузећа, Развојне агенције Војводине, Привредне коморе Србије, што је заиста је широк спектар потписиника. Основна интенција која нас води јесте да се повежемо и да размењујемо информације, имајући у виду да је данас информација најважнији ресурс којим привреда функционише, да заједно радимо на покретању бројних пројеката.  Тиме ћемо обезбедити и нови имиџ Слободне зоне који ће ићи ка развоју интелектуалних ресурса и свакако њену већу улогу у друштвеном животу града, покрајине и републике , а не само у привредном животу, где смо  присутни и имамо активну улогу.

Под слоганом “Будућност се не чека, будућност се ствара”  родила се и идеја о изградњи научно-технолошког парка у оквиру Слободне зоне.

Фото: Промо

– У сарадњи са Градом разрађујемо стратегију за формирање научно-технолошког  парка. У плану је да се подигне и културно-едукативни центар са спортским теренима, библиотеком и простором за одржавање курсева и програма неформалног образовања. Он би био врло специфичан зато што би, поред директне интеграције и сарадње науке и привреде, био обогаћен спортским и културним садржајима, који би били намењени за кориснике Слободне зоне, али и за све кориснике научно-технолошког парка – додаје наш саговорник.

Такође, ради се на изради пројектне документације за постављање соларних панела на зграду у власништу овог привредног друштва, а израђена је и пројектна документација везана за изградњу производно – складишних капацитета површине од 900  квадрата.

-Ове године, поред планиране изградње новог пословно-складишног простора, на подручју царинског терминала реализовано је неколико инвестиција. Изграђена је нова надстрешница за паркинг аутомобила испред царинске испоставе за потребе царинских службеника као и запослених шпедитера. На истом простору урађено је и бушење бунара за потребе заливања зелених површина и травњака, а истовремено је урађено и развођење инсталација за заливни систем као и прскалица заливног система. На простору хигијенског и санитарног чвора на царинском терминалу, постављена је и нова сигурносно-контролна баријера са ротирајућим вратима. На овај начин спречавамо наовлашћени приступ и крађу опреме а возачи чији су камиони паркирани на нашем терминалу имаће хигијенске услове високог стандарда – објашњва директор.

- Осим побољшања саобраћајне сигнализације на јавним саобраћајницама, које смо урадили претходних година (у сарадњи са ЈП за управљање путевима и урбанизам), ове године смо брендирали и обележили објекат Царинског терминала. На тај начин је свим возачима олакшано проналажење објекта и смањене су гужве и непотребно оптерећење саобраћајница камионским саобраћајем које смо раније имали. Ово је била и година значајних улагања у објекат Слободне зоне који рентира „Аметек – Дункермоторен“ и где се налази наше седиште. Урађена је комплетна реконструкција кровних површина чиме смо побољшали квалитет објекта у време обилних падавина. За потребе нашег корисника и закупца објекта, „Аметека“, урађена је нова надстрешница за паркинг бицикли интегрисано са заштићеним одмориштем за раднике на паузи. У складу са Законом о архивској грађи, уређена је и опремљена просторија за смештај архиве по највишим стандардима и сугестијама стручних лица Историјског архива у Суботици. Са становишта противпожарне безбедности објекта који закупљује „Аметек – Дункермоторен“, урађен је веома важан посао одржавања објекта и спроведена је замена трополних кондензаторских батерија, трополних контактора и осигурача за компензацију реактивне енергије. На објекту у нашем власништву који рентира компанија „Флендер“, урађена је замена фасадне расвете и уместо старих и дотрајалих светиљки инсталирана је нова ЛЕД расвета. Осим ефекта штедње, побољшали смо и осветљеност објекта и круга фабрике што је по Закону о Слободним зонама обавезан садржај сваког простора који има дозволу за рад у режиму Слободне зоне.

Фото: Промо

Такође, привредно друштво ради на увођењу три ИСО стандарда у циљу унапређења квалитета услуга које пружа корисницима, а планира и објављивање монографије у оквиру које ће обухватити 28 година нашег пословања и представити сегмент историјског развоја привреде Суботице у којем Слободна зона „Суботица“ има значајно место.

-У наредној години наши планови су још амбициознији а реализација ће се спроводити у договору са нашим корисницима и приоритетима које сваке године дефинишемо на годишњем састанку са нашим корисницима – поручује Граворац.

Слободна зона смештена је у Привредној зони “Мали Бајмок”, а послује и на територији Кикинде, те ову велику породицу чини једанаест компанија – „Зопас“, „Аметек“, „Флендер“, „Сваровски“, „Контитехфлуид“, „Нормагрупа ЈИ Европа“, „Бојсен“, „Б+Б Сензорс“, „Пластикам“, „Нифко“ и „Фелер“. У Слободној зони Суботица запослено је између 6.300 и 6.500 радника, 600 је у Кикинди, што је значајно утицало на смањење незапослености.

Одлуком Владе Србије у јулу ове године одобрено је њено проширење на Општину Сента, док је у децембру Слободна зона „Суботица“ проширена на подручје општине Кањижа, тако да обухвата укупну површину од око 100 хектара земљишта.

(Ј.Лемајић)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације