УСВОЈЕН ПРАВИЛНИК О СКЛАДИШТИМА, АЛИ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА ФАЛИ ЈОШ ЈАВНИХ СИЛОСА: Без складишнице тешко до купаца
ШТА ће бити са робом после нове жетве, и како приволети приватне складиштаре да се упусте у партнерство са државом и њихови силоси постану јавни, питања су на која ће морати да се нађе решење у наредним месецима. Иако је на састанку владине Радне групе за координацију активности унапређења робног - тржишног пословања пољопривредним производима усвојен Правилник о складиштима, оних у систему за јавну намену је мало. Ратари не могу да добију "складишницу", својеврсну хартију од вредности са којом би били у могућности да подижу кредите и уз терминске уговоре самостално проналазе купце, и то је један од главних проблема, кажу произвођачи.
Фото Танјуг
Новим Правилником прописано је да пољопривредни произвођач, ако није задовољан како је складиштар утврдио количину, квалитет, односно класу предатих пољопривредних производа, може да се обрати надлежном инспектору Министарства пољопривреде. Он би проверио начин одређивања параметра квалитета од стране ангажованих контролних организација, односно самих откупљивача. Како каже за "Новости" Даниел Ковачић из Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије, ову новину поздравља, али тек ће се показати како ће то изгледати у пракси.
- Складиштари нису довољно мотивисани и нема законског оквира да раде послове за државу. Банкарске гаранције су им скупе, али оне су једини начин да складиште буде препознато као сигурна локација за робне резерве. Она која су у систему, послују за себе, откупљују производе на тржишту и кроз берзу их продају даље. Нама је то онемогућено - објашњава Ковачић.
Према његовим речима, у Србији постоји складиштеног простора за више од седам милиона тона житарица, што је довољно за производњу. Међутим, систем заобилазе, јер им представља оптерећење, те раде као приватници. Захтев пољопривредника је да се и њима омогући да приликом предаје робе у жетви, уместо вагарске потврде, добију "складишницу", која би била гаранција уколико роба нестане из силоса. Уз њу би имали право да склапају уговоре и даље тргују или траже кредите.
- Цео посао зависи да ли ћемо добити ту хартију од вредности или не - каже наш саговорник. - Да би неко изадао складишницу, он мора да има неку врсту гаранције код државе да ће и у случају да та роба нестане све бити исплаћено. Уколико, на пример, пољопривредник као произвођач не врати банци кредит, она то наплаћује из робе, ако нема ни робе ко онда плаћа? Држава у овом тренутку нема инструмент да то обезбеди чак и ако складиштар прода робу. Зато мора да се пронађе механизам како приволети складиштаре да уђу у систем.
Како наводи Ковачић, ресорно министарство потегло је питање да се у року од три године подна складишта доведу до нивоа да буду ћелијска, односно да буду бољег квалитета. Ипак, то ратарима није важно, већ да добију доказ о постојању правног посла.
Технички услови
ПРАВИЛНИКОМ о складиштима ближе се прописују минимални технички услови за трговину на откупним местима где се врши откуп пољопривредних производа и домаћих животиња од пољопривредних произвођача, а тичу се простора, уређења и опреме, као и начина продаје. Детаљно је побројана опрема, коју мора имати откупно место, а која омогућава одређивање параметара квалитета при пријему.
- Не желимо да се при предаји робе туђем силосу опростимо од ње и да радимо под њиховим условима. Мали произвођач нема шансу да прода робу по цени по којој и вреди. Слободно тржиште нама гарантује бољи просперитет. Тек сада можемо да се надамо субвенцијама попут оних у региону. Са робном берзом било би извесније и исплативије него сад - каже Даниел Ковачић.
Наш саговорник подсећа и на велики проблем са забраном извоза од пре две године. Пољопривредници су у ситуацији да имају вишак од три милиона тона житарица. Због поремећаја на тржишту, изгубљени су стални купци и сада је тешко вратити се на позицију на којој су били.
Дуговања према ПИО фонду
РАЗГОВАРАЛО се и о случајевима пољопривредника који имају дуговања према Фонду за пензијско и инвалидско осигурање, укупно у износу од око 300 милијарди динара.
- Од тога је 130 милијарди дуга активних пољопирвредника, а оних 200 и нешто милијарди дуга су у оставинским расправама. Дали су предлог да се половина дуга камате отпише и да се главница од око 50 милијарди плус половина камате од 36 милијарди подели на пет година, репрограмом на месечно плаћање, а према њиховим речима просек рате је 13.000 динара. Мислимо да је и то много, јер су неке пољопривредне пензије 15.000 динара - рекао је Ковачић.
Састанку је председавала министарка пољопривреде Јелена Танасковић, а присуствовали су и представници удружења пољопривредника, као и свих релевантних институција - Министарства унутрашње и спољне трговине, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства за бригу о селу, Народне банке Србије, Републичке дирекције за робне резерве, Привредне коморе Србије, Продуктне берзе Нови Сад, Комисије за хартије од вредности.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СЕЛЕКТОР ДОНЕО ОДЛУКУ: Пешић саопштио списак играча за мечеве против Данске
Селектор кошаркашке репрезентације Србије Светислав Пешић саопштио је списак играча за мечеве против Данске у квалификацијама за Европско првенство, које ће бити одржано наредне године.
18. 11. 2024. у 19:40
ГРЧКА У ШОКУ: Никола Милутинов би могао да напусти Олимпијакос, ево за који би клуб заиграо
Српски репрезентативац Никола Милутинов у центру великог трансфера.
18. 11. 2024. у 15:25
САДА ЈЕ СВЕ ЈАСНО: Прва фотографија Дее Ђурђевић након раскида са Младеном (ФОТО)
ОНО што прво упада у очи је то да је водитељка насмејана.
18. 11. 2024. у 17:34
ТРАМП ПРОГЛАШАВА ВАНРЕДНО СТАЊЕ У САД? Амерички медији најављују оштре мере новоизабраног председника САД
ДОНАЛД Трамп, након што званично преузме дужност председника Сједињених Држава, могао би да прогласи ванредно стање у земљи ради борбе против миграната.
18. 11. 2024. у 16:56
Ласерска хирургија простате гарантује прецизност, бескрвност и комфор
УРОЛОЗИ наглашавају како је простата орган који најчешће страда.
18. 11. 2024. у 10:00
ТЕНИС У ШОКУ! Јаник Синер представио свету рођеног брата - Руса из Русије!
Јаник Синер, италијански тенисер, званично најбољи играч на свету у 2024, лидер АТП листе (чији је рекордер по броју недеља на првој позицији Новак Ђоковић), има рођеног брата. Руса из Русије.
18. 11. 2024. у 20:03
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
ДА ЧОВЕК НЕ ПОВЕРУЈЕ: Погребни бизнис - ево чиме се Легија бави у затвору
ТАЈ посао му је плаћен.
18. 11. 2024. у 15:42
Најновије из рубрике
ГОЛДМАН САКС ПРЕДВИЂА: Долар ће дуго бити јак пре свега због Трампових најава високих царина
ДОЛАР ће бити јак у дужем периоду пре свега због планова новоизабраног америчког председника Доналда Трампа да уведе високе царине, рекли су данас стратези америчке банкарске корпорације Голдман Сакс.
18. 11. 2024. у 21:00
Отворен десети конкурс ПКС за доделу „Националне награде за друштвено одговорно пословање Ђорђе Вајферт 2024“
ДЕСЕТИ конкурс Привредне коморе Србије (ПКС) за доделу „Националне награде за друштвено одговорно пословање Ђорђе Вајферт 2024“ отворен је данас и траје до 30. децембра ове године, речено је данас на конференцији за медије у ПКС.
18. 11. 2024. у 15:53
"МЕКА ГРАНИЦА" ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И МАЂАРСКЕ: У Новом Саду започет регионални пројекат прекограничне сарадње
РЕГИОНАЛНИМ пројектом "Меке границе у ДКМТ (Дунав-Криш-Мориш-Тиса)", у оквиру вишегодишњег програма прекограничне сарадње Мађарске и Србије, биће дата техничка решења и предложене мере за знатно бржи и лакши прелаз путника и робе преко границе, поготово лети и у време празника.
18. 11. 2024. у 15:00
ОКО КРАГУЈЕВЦА НЕЋЕ КРУЖИТИ КИША, ВЕЋ ПУТ КОЈИ ДОВОДИ УЛАГАЧЕ: Изградња обилазнице у срцу Шумадије најзначајнији пројекат у овом делу Србије
БАШ као и позната изрека у којој киша кружи око Крагујевца, тако и прича о изградњи северне и јужне обилазнице око овог града у срцу Шумадије, најављује се - деценијама. За тако велике инфраструктурне пројекте које би га растеретиле од камиона и теретњака и тиме смањиле и загађење ваздуха, град никада није имао довољно новца, а ни држава није била нарочито заинтересована да помогне. Данас се једна од њих, Северна обилазница, гради као значајан државни стратешки пројекат, јер је развијена инфраструктура та која покреће развој Шумадијског региона, а самим тим и Србије.
18. 11. 2024. у 11:58
КИНЕСКА ПРИВРЕДНА ДЕЛЕГАЦИЈА У ВРАЊУ: Крајњи југ чека инвеститоре
ТОКОМ пријема за високу делегацију из НР Кине, коју су чинили економско-трговински саветник амбасаде у Србији, Бао Сунђинг, те генерални секретар њихове привредне коморе у нашој земљи, Лиу Веи, и представници компанија које се баве производњом намештаја, душека и делова за аутомобилску индустрију, градоначелник Врања, др Слободан Миленковић изразио је наду да ће подизање стратешког партнерства између две државе на још виши ниво довести нове инвеститоре и на крајњи југ.
17. 11. 2024. у 20:00
Коментари (0)