КВАДРАТ НА ВРАЧАРУ ЧАК 10.450 ЕВРА: Највише цене некретнина у четвртом кварталу 2023. године забележене у Београду, објавио РГЗ

БЕОГРАД је и у четвртом кварталу 2023. године задржао прво место по вредности квадрата у Србији. Најскупља кућа у Србији у том периоду прошле године била је на Савском венцу и продата је за 1,9 милиона евра, док је најскупљи стан на Врачару коштао 1,54 милиона евра.

Фото Т. Спалевић

Како је објавио Републички геодетски завод (РГЗ), цена по квадрату најскупље продатог стана на београдском Врачару је рекордна у четвртом кварталу и износила је 10.450 евра, а његова величина је 148 метара квадратних.

И у трећем кварталу, највише цене некретнина забележене су у престоници. Стан за који је издвојено највише новца у том периоду је стан у новоградњи, вредан 2.219.888 евра, површине је 346 квадрата и налази се на Београду на води, на општини Савски венац.

Најскупљи квадрат стана у Србији у трећем кварталу 2023. године прометован је на истој локацији и коштао је 9.475 евра по метру квадратном, а ту вредност достигао је стан од 151 квадрата. Најскупља кућа продата је на Старом граду у Београду за 2.000.000 евра.

Према анализи РГЗ, цене станова у четвртом кварталу 2023. су порасле за 5,75 одсто у односу на исти период претходне године. У поређењу са трећим тромесечјем 2023. станови у Србији су забележиле незнатни раст од 0,83 одсто. Статистика РГЗ показује да су након двогодишње експанзије, цене станова у четвртом тромесечју 2023. незнатно мање порасле у односу на претходни период.

- Гледано по регионима, у односу на четврти квартал 2022. године цене станова су порасле у Београду за 5,79 одсто, у региону Војводине за 4,67 одсто, Шумадије и Западне Србије за 5,95 одсто - истиче се у извештају РГЗ. - Као и у претходних неколико квартала најснажнији раст цена забележен је у региону Јужне и Источне Србије и износио је 8,16 одсто. Цене станова у новоградњи, односно куповина од инвеститора, су на нивоу Србије порасле за 5,41 одсто, док је староградња имала већи међугодишњи раст који је износио 5,93 одсто.

Фото Shutterstock

Стручњаци за промет некретнинама истичу да када се упореди индекс цена станова у Србији са индексима у земљама Европе, наша земља је једна од ретких која је показала већу отпорност према наглим променама тренда на тржишту непокретности услед глобалних економских турбуленција. Према доступним подацима, већи број држава бележи драстичније успоравање или пад тржишта непокретности.

- Повећана инфлација, промене у монетарној политици централних банака и економске неизвесности довели су до опрезнијег приступа купаца и инвеститора на тржишту некретнина - сматрају стручњаци.

- Овај опрезан приступ резултирао је умеренијим растом цена и, у неким земљама, стагнацијом и падом. Иако је дошло до успоравања активности, тржиште некретнина у Србији показује знаке отпорности на шта указује постепена стабилизација цена непокретности. Пројекције економског раста у Србији до 2027. од стране међународних финансијских институција могу позитивно утицати на поверење инвеститора и купаца на тржишту некретнина и подржати стабилност тржишта непокретности у предстојећем периоду.

Укупна вредност мања него 2022.

УКУПНА вредност прометованих станова у трећем кварталу 2023. износила је 870 милиона евра наспрам 1.219 милиона евра у истом периоду 2022. Када се анализирају подаци за треће тромесечје 2023. године, примећен је пораст у броју купопродајних уговора за 12 одсто у последњем кварталу. Овај тренд говори да се у Србији традиционално највиша активност на тржишту непокретности региструје у последњем тромесечју године. Такође се може приметити да се активност на тржишту мерена бројем купопродаја налази на приближно истом нивоу као с краја 2019. и 2020. године, док је вредност тржишта на знатно вишем нивоу због пораста цена непокретности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације