АКО НАШ ЛИТИЈУМ УГРОЗИ ЕКОЛОГИЈУ, НЕЋЕМО МОЋИ НИ ДА ГА ПРОДАМО! Интервју - Маријанти Бабић, главна заступница компаније "Рио Тинто" у Србији

Д. Стојаковић

22. 03. 2024. у 10:00

ПРОЈЕКАТ "Јадар" је један од најперспективнијих и најбоље истражених лежишта литијума у Европи, са великим потенцијалом да Србију сврста међу државе које ће на светском нивоу одиграти кључну улогу у зеленој транзицији. Ми верујемо у овај пројекат и верујемо да га је могуће реализовати у складу са највишим стандардима заштите животне средине. Ово у ексклузивном интервјуу за "Новости" каже главна заступница компаније "Рио Тинто" у Србији Маријанти Бабић.

АКО НАШ ЛИТИЈУМ УГРОЗИ ЕКОЛОГИЈУ, НЕЋЕМО МОЋИ НИ ДА ГА ПРОДАМО! Интервју - Маријанти Бабић, главна заступница компаније Рио Тинто у Србији

Фото Aлександар Анђић

Ко нам гарантује да је тај пројекат еколошки прихватљив?

- Разумемо да су људи забринути, нарочито за утицај пројекта на животну средину. Веома је важно имати на уму да Пројекат "Јадар" може бити реализован једино уз апсолутно поштовање закона Републике Србије и прописа ЕУ. Поред тога, ако наш литијум не буде произведен уз поштовање највиших еколошких стандарда, нећемо моћи ни да га продамо. Европа уводи батеријски пасош, што је дигитални сертификат који ће садржати податке о пореклу и одрживости материјала  који се користе у процесу производње батерија за електрична возила. Сви водећи произвођачи аутомобила прихватили су овакав приступ и рударске компаније неће бити у могућности да продају сировине уколико не испуњавају највише еколошке стандарде. Такође, у току развоја Пројекта "Јадар", више од 40 светских и домаћих независних стручњака је годинама радило на великом броју студија којима се процењује утицај на животну средину и планирају мере превенције и заштите. Планирали смо и Програм праћења утицаја на животну средину уз учешће локалне заједнице, што је пракса коју спроводимо и на нашим другим локацијама.

Критичари пројекта и ваше компаније тврде да ћете нам загадити воде.

- Управљање водама на Пројекту "Јадар" је планирано тако да не утиче на изворе пијаће воде, нити на изворе подземних вода који се користе за потребе пољопривреде и локалне индустрије. За нашу компанију одговорно управљање водама је приоритет. Ми смо прва рударска компанија на свету која је на свом сајту јавно објавила извештаје о коришћењу вода у свим својим операцијама.

Зашто не узгајате орахе?

У јавности се појављују тврдње да се више исплати узгајати орахе, јер је тона ових плодова 14.000 долара за разлику од литијума који кошта 13.000? Зашто не узгајате орахе?

- Дилема пољопривреда или рударство је вештачки наметнута. Производња хране је кључни ресурс, али као ни било која друга људска делатност, ни пољопривреда није могућа без рударства. Свесни смо значаја који пољопривреда има у долини реке Јадар и верујемо да је суживот подземног рударства и пољопривреде могућ. Пољопривредне активности би несметано могле да се одвијају на површини истовремено са активностима на подземној експлоатацији "Јадар". Ми у свету имамо бројне примере партнерстава са локалним пољопривредницима, којима се унапређују њихови приноси и приходи. На пример, у провинцији Сагнеј - Лак Сен Жан у Квебеку, у Канади, заједно са узгајивачима боровница радимо на побољшању приноса и квалитета воћа које они производе

Како одговарате на тврдње да за прераду једне тоне литијум-карбоната треба утрошити 500 тона воде? Чак и да не загадите наше токове, постоји ли опасност да нам исушите реке и потоке?

- Тај податак није тачан. За производњу једне тоне литијум-карбоната би се користило 8.300 литара воде, односно 8,3 тоне свеже воде. Вода би се добијала из три извора: најпре подземних вода које прикупљамо приликом самог отварања рудника, потом кишнице коју скупљамо у такозваним сабирним базенима, па тек онда, уколико и само у периодима када прва два извора нису довољна за процес производње, из алувиона, односно обалног дела реке Дрине, што није исто што и речни ток Дрине. У питању је приобални слој реке који је већ деградиран људским активностима и који никако не може постати извор воде за пиће. У самом процесу производње иста вода ће се користити више пута. Пројекат "Јадар" ни на који начин неби смањивао доступност, нити утицао на квалитет постојећих резерви и извора воде.

Уопште нећемо користити цијанид

Осим сумпорне киселине за прераду руде, како се тврди, потребно је и 15.000 цистерни са цијанидом. Шта ако се само једна излије? Значи ли то еколошку катастрофу?

- То је још једна нетачна информација. Цијанид уопште не би био коришћен у оквиру Пројекта "Јадар", нити је то икада било планирано или разматрано. Употреба цијанида нема никакве везе са процесом прераде јадарита. У питању је још једна у низу неистина које прате овај пројекат, тенденциозно пласираних у циљу ширења панике међу грађанима.

Противници вашег пројекта забринути су због употребе сумпорне киселине, што, према њиховим речима, угрожава ваздух у кругу од 200 километара.

- То није тачно. Ради се о још једној у низу неистина које се пласирају о пројекту. Нити би било испаравања и угрожавања ваздуха, нити натапања тла сумпорном киселином. На Пројекту "Јадар" је планирано да се сумпорна киселина користи на 90 степени Целзијусових, што је испод тачке кључања и воде и сумпорне киселине, због чега не би долазило до испаравања сумпорних гасова. Сумпорна киселина једна је од најчешће употребљаваних хемикалија у најразличитијим индустријама, укључујући фармацеутску и прехрамбену. Користи се у бројним производним процесима широм света и то у много већим количинама него што је то планирано у оквиру Пројекта "Јадар".

Фото Aлександар Анђић

Нашу јавност забрињавају катаклизмичне слике из света о еколошким инцидентима који се приписују вашој компанији. Хоће ли такве слике долазити и из Србије?

- У протеклих 150 година пословања у 35 земаља света дешавале су се поједине неповољне ситуације, за које смо увек преузимали пуну одговорност, уз максимално улагање напора да унапредимо процесе тако да се исте ситуације никада не понове. О Пројекту "Јадар" треба да разговарамо, пре свега, на основу чињеница. Спровођење пројекта је планирано уз поштовање ригорозних мера заштите животне средине. Истакнути домаћи и међународни стручњаци годинама су радили на студијама којима се процењује могући утицај пројекта на животну средину, као и планиране мере спречавања и заштите од таквих утицаја.

Да ли још негде у Европи вадите или планирате експлоатацију литијума?

- Када је у питању литијум, фокусирани смо на пројекте "Јадар" у Србији и "Ринкон" у Аргентини. Литијум и друге критичне сировине које обезбеђује рударство кључне су за борбу против климатских промена на које је читав свет усмерен. Нама је циљ да свету обезбедимо материјале потребне за зелену транзицију. Видимо да и друге рударске компаније убрзано развијају своје пројекте у САД и земљама ЕУ. Само на подручју ЕУ тренутно је активно преко двадесет пројеката за истраживање литијума.

Чему журба за литијумом када су се натријум-јонске батерије показале као мање шкодљива алтернатива?

- Натријум-јонске батерије нису алтернатива литијум-јонским батеријама. То је замена теза коју често чујемо. Најкраће речено, натријум-јонске батерије неће у скорије време заменити литијум-јонске батерије. Мишљење које преовладава у индустрији је да су ове две врсте батерија пре свега комплементарне и да свака има своје место на тржишту. Због знатно ниске енергетске густине у односу на литијумске батерије, примена натријум-јонских батерија далеко је мањег домета од литијумских и могућа је само у електричним возилима мањих брзина као што су мала градска возила или скутери, а основна намена ових батерија је стационарно складиштење енергије. Поред тога, најновија технологија такозваних solid state батерија такође се ослања на литијум. Ова нова генерација батерија би имала за циљ да осигура дужи животни век, већи домет и брже пуњење батерија. С друге стране, потражња за литијумским батеријама наставља да расте. Само у Европи у периоду између 2023. и 2030. очекује се да ће потражња за литијумом за батерије порасти 300 одсто. Литијум-јонске батерије су основ зелене енергетске транзиције и биће то још деценијама.

Фото Aлександар Анђић

Ако реализујете пројекат, колико ћете људи запослити?

- Уколико би се Пројекат "Јадар" реализовао, планирана инвестиција износила би 2,55 милијарди евра (на основу података из 2021. године), што би уједно била и једна од највећих индустријских гринфилд инвестиција у историји Србије. У фази изградње пројекта "Јадар" било би отворено 3.500 радних места, а 1.300 запослених би радило на експлоатацији и преради у наредних неколико деценија. У пуном капацитету пословања, "Јадар" би био један од највећих пореских обвезника у Србији. Од пореза и рудне ренте процењује се да ће држава приходовати преко 180 милиона евра годишње, што је око један проценат прихода државног буџета Србије. Очекује се да на основу ових дажбина буџет Лознице буде дуплиран. Ако се гледа и шире, на могући утицај овог пројекта кроз додатне директне стране инвестиције које би реализација Пројекта "Јадар" привукла, говоримо о отварању преко 20.000 висококвалификованих, високо плаћених радних места.

Ако вам не дозволе да градите хоћете ли тужити државу? Шта ћете тражити?

- Ми верујемо у овај пројекат и тренутно смо фокусирани на сарадњу са свим заинтересованим странама како бисмо сагледали све опције за будућност пројекта. Посебну пажњу посвећујемо томе да јавности пружимо све чињенице о пројекту. Важно нам је да локална, а и шира заједница разуме све аспекте пројекта, како потенцијалне утицаје тако и потенцијалне користи, и да након тога на основу чињеница донесе свој суд о пројекту. У протеклим месецима смо се, лице у лице, састали са више од 3.000 представника локалне заједнице, у Лозници и околини. Веома је важно да се о Пројекту "Јадар" разговара на основу чињеница и анализа експерата који су стручни за област рударства.

Имате ли неки уговор са државом Србијом? Шта је обавеза Србије, а шта ваша?

- Већ смо истицали да не постоји уговор о реализацији пројекта потписан између Компаније и Републике Србије и да је то једна од бројних дезинформација које су пласиране у јавности. Компанија је 2017. године, са Владом Републике Србије закључила Меморандум о разумевању, који само успоставља оквир за сарадњу за реализацију пројекта.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00

Коментари (0)

СРБИ ВЛАДАЈУ ТУРСКОМ: Тадић и Костић режирали нови победу за Фенербахче (ВИДЕО)