ОД КАМАТА 700 МИЛИОНА ЕВРА ВИШЕ: Банке на цени кредита лане приходовале 227,6 милијарди динара

КРИЗА једино банкарима иде наруку. То потврђују и њихови биланси за прошлу годину, када им је профит "прегазио" милијарду евра. Толику зараду донеле су им првенствено - камате, од којих су лане пре опорезивања имали нето приход од 227,6 милијарди динара, односно 1,94 милијарде евра.

Фото П. Милошевић

Прилив од камата пре опорезивања био је готово 700 милиона евра већи него 2022, када су од стопа имали нето приход од 1,25 милијарди евра. У време ниских камата, зараду су зидали од накнада и провизија, не само њиховим увећањем већ и већим спектром услуга на које су имале своје таксе. Прошле године су од накнада и провизија приходовали 77,32 милијарде динара, односно око 660 милиона евра. Толики прилив пре скидања пореза и трошкова био је за 86 милиона евра већи него 2022. године, када су регистровали приход од 573 милиона евра.

Повећање камата током 2022. и прошле године напунио је сефове банкара. Биланси успеха пословних банака које послују у нашој земљи, показују да су све знатно увећале своје нето приходе од каматних стопа. Појединима су ти приливи пре опорезивања и одбијања трошкова били дупло већи, а код неких су регистровани и троструко већи нето приходи.

Највећи прилив од камата прошле године имала је Банка Интеза, који је за 13 милијарди динара био већи него 2022. На другом месту по висини тог прихода од 29,6 милијарди динара лане је била ОТП банка, односно 8,5 милијарди више у односу на 2022. Трећу позицију заузела је Рајфајзен банка са 28,5 милијарди динара прилива, односно готово 16 милијарди више него годину пре.

Скоро 10 милијарди динара више него 2022, лане су приходовале и НЛБ Комерцијална банка и Уникредит. Највећа домаћа банка - АИК је 2023. дуплирала своје нето приходе од камата. У 2022. тај прилив је био 7,4 милијарде, а у 2023. чак 14,6 милијарди динара. У њихов конто би требало да се урачунају и приливи Еуробанке од 11,8 милијарди динара од камата, коју је АИК купила прошле године, иако интеграција још није завршена.

Дупло више од камата пристигло је на рачуне АПИ и Алта банке, док су троструко увећање имале Кинеска и Српска банка. Буџети ове две банке су по том основу са просечних 300 милиона динара из 2022. нарасли на готово 900 милиона динара у 2023.

Пре економске кризе коју су започели ратови и пандемије банке су зарађивале и на ниским каматним стопама. Имале су профит чак и са негативним еурибором који диригује кретање кредита везаних за евро. Средином 2021. године инфлација је натерала централне банке да подижу камате, што је утицало на раст и еурибора, као и белибора, који је везан за наш динар. То је све утицало на кредите са промењивом каматом.

Банке се саме никада неће одрећи дела колача, осим ако их на то не натерају надлежни. Тако је било и средином септембра када су одлуком Народне банке Србије замрзнуте камате на стамбене кредите. Банкари су тада били приморани да ограниче своју зараду на стамбене позајмице на 4,08 одсто. Тако су многим задуженим грађанима рате стамбених зајмова пале за најмање 50 евра, што је после годину дана раста месечних обавеза било велико олакшање.

Финансијске институције су тада у својим рачуницама посебно наглашавале да ће због такве мере НБС изгубити десет одсто својих прихода. Чак и са тим скраћењем прилива, оне су махом дуплирале своје приливе од каматних стопа на кредите привреди и грађанима.

- Чињеница је да су 2022. и 2023. године банке имале екстра приход од камата - каже Бојан Станић, из Привредне коморе Србије (ПКС). - Расле су референтне камате а са њима и комерцијалне каматне стопе банака. Фирме су радиле, тржиште је функционисало, држава је продавала хартије од вредности. Ту се отворио простор за велики раст профита банака.

На питање да ли су и европске банке дуплирале своје профите од камата у прошлој и претпрошлој години, Станић каже да су код нас камате веће због већег ризика пословања.

- У Србији су камате биле веће и брже расле, јер је привреда ризичнија - наглашава Станић. - Да би се обезбедиле од лоших сценарија, банке су подизале камате. Када је средином 2021. почела инфлација на глобалном нивоу, Европска централна банка је растом својих камата готово приморавала банке да подижу цене својих услуга. Оне су се, с друге стране плашиле да ће доћи у ситуацију да порасте ниво ненаплативих зајмова, да ће такве стопе увећати обавезе привреде до тога да многи неће моћи да их враћају. Зато су обазриво дизали цену својих зајмова.

Порастао дуг грађана

ПРЕМА подацима Удружења банака Србије, дуг становништва банкама у марту ове године је увећан за 5,4 одсто у односу на прошлу годину. Дуг правних лица у истом периоду је увећан за 2,1 одсто, док је дуг предузетника повећан за 3,2 процента. Од укупно 1.511,67 милијарди динара дуга становништва, највише се дуговало на име готовинских кредита, и то 707,67 милијарди, затим за стамбене и кредите за адаптацију 663,08 милијарди.

Богаћење и у 2024.

КАМАТНЕ стопе Европске централне банке би према очекивањима стручњака могле да крену низбрдо средином године, али и даље ће бити више него пре инфлације и кризе. Паду банкарских камата не би се требало надати пре краја године, што значи да ће и 2024. године ове финансијске институције зарађивати од камата које буду урачунавале грађанима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације