СКРИВЕНИ ТРОШКОВИ: Зашто на рачуну имате мање него што сте потрошили
БАНКЕ су некада биле сервис грађана, сада су се оне претвориле у продавнице. Балкански менталитет је такав да не рачунамо на неочекиване трошкове, и тешко прихватамо да се сада свака услуга плаћа, па тако и банкарска. Отуда непријатна изненађења када се приликом провере стања на текућем рачуну уочи мало мање новца него што се заправо потрошило.
Овако за "Новости" прича финансијски саветник Душан Узелац, са портала "Каматица". Према његовим речима, када се говори о скривеним трошковима приликом плаћања картицама, тешко се може причати о тајним наметима, јер они ипак пишу у тарифницима. Правилнији израз од тог било би да су они - неочекивани. Грађане не треба да чуде провизије у случајевима када се плаћају роба, рачуни или када се подиже мање количине новца. Цифре су мале, готово неприметне, осим уколико одмах после плаћања не уследи провера стања.
- На нашим просторима нисмо навикли на овакав ниво капиталистичке, да не кажем, западњачке трговине - прича за наш лист Узелац. - У капитализму се све наплаћује. Све банке су из иностранства, и оне за сваки ниво ангажмана имају обичај да то ставе у тарифник. А реакција потрошача је обично таква да се изненађују, јер се "још и то наплаћује".
Одржавање рачуна, провизија, услуга обавештавања о преосталом новцу СМС порукама. У одређеним пословницама то је стандардна услуга, а негде је потребно да је корисници сами активирају. Ништа није бесплатно. Како каже Узелац, људи не очекују намете најчешће из незнања како ствари функционишу, и углавном се у небраном грожђу нађу када користе кредитну картицу за подизање готовине. С друге стране, често немају избора.
- Кредитне картице нису предвиђење за подизање новца, него је то кредит који се користи приликом куповине, а картица је само уређај за плаћање. Неочекивани трошак стигне на наплату када се тај кредит претвори у готовински, и тада ће банка ту услугу наплатити два, три или пет одсто, зависно од потписаног уговора - објашњава Узелац.
Курсне разлике су такође део непланираног банкарског трошка. Па тако један евро може бити наплаћен, примера ради, 120 динара, а могли су га купити за два динара мање. Многима су и рате за отплату кредитних кредита неочекиване, па су они у отплати неоправдано љути на банке.
Право на жалбу
ПРЕМА Закону о заштити корисника финансијских услуга, сваки клијент има право на жалбу, ако верује да су му неоправдано узета средства са рачуна. То може да уради преко кол-центра или да оде у одсек за жалбе банке и попуни формулар. Банка има обавезу седам до 10 дана, а максимално 14 дана да одговори на ту рекламацију.
- Истина је да су банке само прошле године оствариле огромне профите, али нико се не љути на продајне објекте, који такође зарађују од транскације, односно од плаћања робе картицама - подсећа наш саговорник.
Како су "Новости" већ писале, банкари су прошле године прошли више него добро. Зарада свих банака који послују у нашој земљи била је 122,5 милијарди евра. После опорезивања, утростручиле су своју добит за само две године. А поређења ради, у рекордној 2022. зарадили су 87,76 милијарди. За пуњење њихових џепова заслужни су рат у Украјини, висока инфлација, раст каматних стопа... Ништа од тога није утицало да услуге грађанима буду мало ниже. Профит би вероватно био још већи да Народна банка Србије није утицала на замрзавање камата на стамбене кредите.
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"НЕМАЧКА ЈЕ КРИВА, ОДЛУКА С ОЗБИЉНИМ ПОСЛЕДИЦАМА" Шведска министарка уперила прст у Берлин: "Бесна сам на њих!"
ШВЕДСКА је спремна да уведе нове мере за борбу против растућих цена електричне енергије у земљи, изјавила је шведска министарка енергетике Еба Буш, окривљујући за енергетску кризу у Шведској и у Европи то што је Немачка постепено укидала нуклеарне електране.
13. 12. 2024. у 13:48
Коментари (0)