ПРОПАО ПОКУШАЈ БРИСЕЛА ДА ИЗБАЦИ РУСКИ ГАС: Гориво из РФ преплавило Европу, Србија у доброј позицији, на линији директног дотока

ПОКУШАЈ Европске уније да се одрекне руског гаса трајао је нешто више од годину дана и на крају је пропао. Јефтин, несанкционисани енергент из Русије преплављује Европу показујући раскорак између онога у шта је бриселско руководсто желело да верује и стварности. Овако грчки медији оцењују актуелну ситуацију на европском тржишту, истичући да њиховим суседима преко "Турског тока" гас стиже директно из Руске Федерације, и то јефтинији, без потребе за транзитном улогом Грчке као извозника течног природног гаса (ЛНГ).

Фото: Shutterstock

Плаво гориво до Србије стиже једним краком "Турског тока" преко Бугарске, који се назива још и "Балкански ток". Стручњак за енергетику Милош Здравковић каже да је наша земља у доброј позицији, јер се налази на линији директног снабдевања. Он истиче да су количине које нам стижу сада више него довољне за потребе наше привреде и грађана.

- Европа без гаса не може, а ако хоћете зелену транзицију то захтева његову већу употребу због балансирања енергије - објашњава за "Новости" Здравковић. - Узимајући у обзир инфраструктуру, сигурност снабдевања и цену, руски гас не може да се истисне са тла Европе. У политици има места компромисима, али у физици нема.

Европа, како додаје, теоретски може да се снабдева само ЛНГ-ом који је у идеалним околностима 2,1 пут скупљи од гаса из цевовода.

- Али то онда подиже цене струје, за производњу једног мегавата електричне енергије потребна су два мегавата гаса - наводи Здравковић. - Шта би онда то значило за привреду којој је потребно сигурно снабдевање јефтиним гасом, посебно немачку привреду?

Док нисмо изградили "Балкански ток", гас је до наше земље стизао са севера, гасоводом преко Украјине и Мађарске. Ми и сада имамо могућност да повлачимо плаво гориво тим правцем. Том транзитном рутом гас још увек стиже до земаља ЕУ. Споразум који покрива тај аранжман истиче крајем ове године и потпредседник руске владе Александар Новак је пре неколико дана поручио да је Русија спремна да настави испоруке овог енергента, али да то зависи од Украјине. С друге стране, украјински председник Владимир Зеленски је рекао да његова земља неће продужавати гасни уговор са РФ, већ да су у току преговори да се руски гас замени азербејџанским.

Како Здравковић истиче, ово је још једна идеја која није утемељена у реалности, јер Азербејџан нема довољне резерве да замени гас из Русије.

- Осим тога, има ограничене могућности и да га извози - наводи Здравковић. - Траса иде преко руске територије и ако РФ хоће, може да прекине његов доток.

Подсетимо, Србија је пустила у рад гасну интерконекцију са Бугарском, преко које може да нам стиже плаво гориво из Азербејџана, и са ЛНГ терминала у Грчкој, Александрополис и Ревитузо.

Грчки медији пишу и да је пропао планирани развој Вертикалног коридора природног гаса дужине 1.000 километара, од Грчке до Украјине, јер није било ни најмањег интересовања за закуп капацитета. Како констатују, испоставило се да сама политичка воља није довољна да се одвоје од Русије, већ то мора да жели и тржиште. Компаније избегавају да преузму такве обавезе, посебно дугорочне. Оне виде да је руски гас јефтинији, и не очекују санкције Брисела Москви упркос повременим најавима европског руководства.

Закупљеност капацитета на интерконекцији Турска-Бугарска достиже 100 одсто. Разлог је јефтин руски гас, који је прекрштен у турски, који се извози од суседа до Мађарске и ефективно поништава планове ЕУ. Истовремено, из потпуно истих разлога, а то су знатно ниже цене руског гаса, пао је и грчки извоз на Балкан.

- Истина је да је оно што се дешава са руским гасом "вин-вин" ситуација ЕУ, јер је релативно јефтин гас смирио енергетска тржишта, европске владе, пошто је скупа енергија прошлост, али и европске грађане, јер имају релативно ниске цене струје - пишу грчки медији. - Није јасно какву ће политику водити нова Европска комисија, када буде успостављена. За сада, ЕУ наставља са овим двоструким ставом, директно финансирајући Украјину, индиректно Русију, и истовремено политички и финансијски подржавајући инфраструктуру која има за циљ енергетску независност континента од Москве, али и која је у пракси пропала од тренутка повратка руског гаса.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације