ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ЗА ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ: У Србији има око 2,1 милион дивље изграђених објеката
ПРОГРАМСКА директорка НАЛЕД-а Јелена Бојовић изјавила је данас да у Србији има око 2,1 милион објеката који нису легализовани, а да се годишње отприлике реши око 40.000 предмета.
Фото приватна архива
-Ми редовно, од 2020. године радимо са локалним самоуправама, како бисмо видели колики је то број предмета који они обрађују, колико предмета могу да обраде годишње и тада је наша процена била да се око 40.000 предмета годишње реши, рекла је Бојовић за Танјуг.
Како је навела, од 2015. године до данас није приметила значајан напредак у брзини решавања предмета, наводећи да према проценама НАЛЕД-а за 2 милиона предмета, темпом од 40.000 решених годишње, за легализацију свих потребно је око 40 година.
-И то ће тако остати уколико се заиста поступак не убрза или не повећа број запослених који раде на озакоњењу, додала је Бојовић.
Истакла је да највише нелегалних објеката има у Београду.
Бојовић је изнела пар предлога које НАЛЕД оцењује као добре за решавање проблема, међу којима су успостављање централизоване евиденције свих поднетих захтева.
-Мислим да ни ми сами, као држава, не знамо колико је тих објеката, где је проблем, зашто се толико чека, зашто се неки предмети решавају брже а неки спорије, којим редоследом се решавају, навела је Бојовић.
Она је прецизирала да се НАЛЕД због тога залаже за успостављање централизоване евиденције свих поднетих захтева за легализацију, укључујући податке о самом објекту, како би се урадио пресек да се види на ком земљишту је изграђен објекат и колико се дуго чека.
-Највећи је јавни интерес да упишемо све објекте и ко је власник ког објекта. Без обзира да ли је неко градио у складу са урбанистичким планским актима или не, први корак у целом процесу мора бити да се објекти упишу у катастар и да се упише власник, рекла је Бојовић.
Према њеним речима, након последњих измена закона укинут је рок за легализовање.
Она каже и да није сигурна да ли је уопште требало да се поставља такав рок јер легализација објекта не зависи само од појединца који подноси захтев.
Истакла је да је кључна разлика између легалног или нелегалног објекта у томе што нелегални објекат не може да буде прометован, али и не може да буде прикључен на инфраструктуру и он не може да се ставља под хипотеку.
-Разлог уласка људи у процес легализације је да би себи то омогућили, закључила је Бојовић.
(Танјуг)
БОНУС ВИДЕО - ТАЈНО ОРУЖЈЕ РУСКОГ РАКЕТНОГ СИСТЕМА: ЈАРС изводи вежбе камуфлаже и контрадиверзије
Препоручујемо
ВУЧИЋ РАСТУРИО МИЛАНОВИЋА! Председник Србије га размонтирао у парампарчад
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је данас да подржава одлуку председника Хрватске Зорана Милановића да откаже скуп Брдо Бриони у мају јер му, како је истакао, тамо није место, као и да му је много важније да оде и положи цвет у Јасеновцу.
30. 03. 2026. у 18:31 >> 18:44
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
ВИЛИЈАМ МОНТГОМЕРИ: "Кад смо бомбардовали Србију, нисмо имали дозволу за прелет преко Хрватске - Туђман није знао! Подела КиМ једини излаз"
НЕДАВНО је обележена 27. годишњица од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.
30. 03. 2026. у 20:11
Коментари (0)