СТРУЈЕ ИМА ДОВОЉНО И ПОСКУПЉЕЊА НЕЋЕ БИТИ: Душан Живковић, генерални директор "Електропривреде Србије"

ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИ систем Србије је стабилан и то смо управо и видели током последњег тропског таласа када је потрошња струје заиста била енормна.

Фото АП

Изузетно висока потрошња током двонедељног тропског таласа у време ремонтне сезоне била је повод за много спекулација и неистина о пословању наше компаније, о увозу, ценама... Грађани немају разлога за бригу. На депонијама термоелектрана имамо залихе више од 1,6 милиона тона угља, а у акумулацијама скоро 500 GWh.

Овако у интервјуу за "Новости" говори генерални директор "Електропривреде Србије" Душан Живковић уз напомену како је уверен да поменуте спекулације нису настале из неразумевања ситуације већ је питање који су мотиви тих покушаја грађења лоше слике у јавности о нашој највреднијој компанији:

- Како не би више пута поновљена дезинформација постала информација, поновићу да током топлотног таласа ЕПС није увозио више енергије него у децембру 2021. нити је енергију куповао по хаваријским ценама. Киловати су набављени по најповољнијим тржишним условима, поштујући уговорне обавезе према привреди и грађанима.

Фото Данило Мијатовић

На почетку жеге регион је доживео колапс у снабдевању електричном енергијом, а ми добили комплименте да се домаћински односимо према енергији. Шта ми тренутно радимо?

- У ЕПС је у току сезона ремонта термо и хидро капацитета, а неки од њих одвијају се после 10 година, попут капиталног ремонта Блока Б1 у Костолцу. Наш задатак је да производни капацитети буду спремни и поуздани за наредну зимску сезону, али и године пред нама. Сви радови се одвијају у складу са планираном динамиком, а један од најважнијих је ревитализација, како волим да кажем, "драгуља српске енергетике", наше једине реверзибилне ХЕ "Бајина Башта". Она је изузетно важна за оптимизацију рада осталих капацитета, али је и подршка трговини електричном енергијом. Ревитализација је почела после чак 42 године рада. Пошто су завршени радови на доводно-одводној цеви, косом цевоводу и затварачима, створени су услови за рад једног агрегата, док се паралелно изводе радови на ревитализацији другог. Завршетак ће значити додатну енергетску сигурност у наредних 35 година.

Притисак из света је да се одрекнемо угља. Докад ћемо га користити и какав је план за рударске басене у будућности?

- Притисак да се одрекнемо угља је добио сасвим другу димензију због енергетске кризе коју је изазвао сукоб на истоку Европе. Енергетска безбедност постала је приоритет, императив је обезбедити сигурност снабдевања грађана и привреде. У току је јавна расправа о Нацрту стратегије развоја енергетике Србије до 2040. са пројекцијама до 2050, који такође све планове подређује управо енергетској безбедности. ЕПС своје планове усклађује са стратешким документима државе, а нацрт Стратегије предвиђа ревитализацију блокова А1 и А2 у ТЕНТ и Костолцу, а повлачење из погона ТЕ "Морава" и ТЕ "Колубара А", али и јасно наводи да ће будући рад термоелектрана бити прилагођен тренутним потребама за електричном енергијом. Посебно ћемо водити рачуна да енергетска транзиција буде социјално праведна.

Када ће се отворити нови блок у Костолцу?

- Нови блок Б3 у Костолцу је од стратешке важности за наш енергетски систем и верујем да ћемо ускоро након окончаних функционалних пробa, а потом и гаранцијских испитивања створити услове да буде на располагању пре почетка грејне сезоне. Свакодневно смо у комуникацији са извођачем радова како бисмо што пре имали Б3 на мрежи. У питању је блок снаге 350 мегавата са очекиваном годишњом производњом око 2,6 милијарди киловат-сати, блок са најсавременијом технологијом како производње, тако и безбедности и заштите животне средине.

Докле се дошло са производњом гипса у Обреновцу?

- Значајан помак у заштити и унапређењу животне средине и добре перформансе постројења за одсумпоравање димних гасова на ТЕНТ А потврђени су након три месеца пробног рада. Емисија сумпор-диоксида смањена је за више од 30 пута, а прашкастих материја готово пет пута. Дакле, рад термоелектране усклађен је са европским еколошким стандардима. За гипс, који је евро квалитета и који настаје као нуспроизвод рада постројења, заинтересовани су највећи произвођачи гипс картонских плоча на свету, као и велики број компанија из Србије. Значајне активности се одвијају на комерцијалним уговорима, свакако треба напоменути да се најдаље отишло са цементаром "Лафарж", и у току су испоруке првих уговорених количина. Очекивана годишња производња гипса је око 200.000 тона. Постројење за одсумпоравање у ТЕ "Костолац Б" већ увелико ради и укупна количина гипса која се произведе је око 150.000 тона годишње.

Ако је лето показало да регион има проблем са снабдевањем, каква ће нам бити зима? Хоћемо ли имати довољно струје?

- Нема разлога за бригу, ЕПС ће обезбедити довољне количине електричне енергије.

Завршетком ремонтне сезоне термо и хидро капацитета која тече планираном динамиком, створиће се услови за њихов повратак на мрежу, jeр je више блокова овог пролећа и лета у капиталном ремонту.

Фото Википедија

Најважнија тема је колико ћемо струју плаћати. Да ли ЕПС има рачуницу да је производи и продаје по садашњим ценама?

- ЕПС је одувек стабилан ослонац за грађане и привреду Србије и гарант сигурног снабдевања електричном енергијом, а наши развојни и пословни планови само потврђују да ћемо такву стратегију наставити и у будућности. Грађанима и даље обезбеђујемо електричну енергију по ценама које су међу најнижима у региону и Европи, а пролетос је дошло до смањења цена за комерцијалне купце, односно привреду. Заједнички са Министарством рударства и енергетике радимо на измени методологије којом ће се формирати цена електричне енергије за комерцијалне купце, како би она пратила оне на тржишту. Нова методологија пружиће много флексибилности, јер ће се избећи драстичне разлике у односу на тржиште и у време ниских, као и у време високих цена. Што се тиче цене за домаћинства, засада неће бити промене.

Треба ли нам "зелена агенда" и шта ЕПС ради на овој теми свих тема у свету?

- "Зелена агенда" већ је наша реалност, живи је ЕПС али и српска привреда, a ЕПС jе одлучан у томе да се постигне циљ да наш енергетски сектор до 2030. године 45 одсто енергије добија из обновљивих извора. Интензивно радимо на изградњи првог ветропарка и соларне електране у Костолцу. У току је изградња соларне електране "Петка" (10 MW) и ветропарка "Костолац" (66 MW) и очекује се да крајем ове или почетком наредне године буду на мрежи. ЕПС планира низ пројеката коришћења ветра и сунца. Са стратешким партнерима развијамо соларни пројекат од 1 GW, као и соларне пројекте на капацитетима ЕПС. Наш фокус је на пројекту изградње реверзибилне ХЕ "Бистрица", јер без тога нема ни даљег развоја ОИЕ у Србији, а у годинама пред нама створиће и могућности да обезбедимо довољно електричне енергије за потребе привредног развоја и раста тражње за електричном енергијом. Та додатна златна резерва донеће преко потребан енергетски мир за наш електроенергетски систем. Почетком године завршили смо изградњу постројења за одсумпоравање у ТЕНТ А, а у току је градња таквог постројења на ТЕНТ Б. Завршетком тог пројекта крајем наредне године дефинитивно ћемо ставити тачку на питање емисија штетних гасова на ЕПС-овим великим блоковима ТЕНТ и ТЕ "Костолац", који производе око 90 одсто електричне енергије из термоелектрана.

Када очекујете да ЕПС постане доминантна енергетска компанија у региону и када ће доносити значајнији профит?

- ЕПС је и данас доминантна енергетска компанија у региону, а наши производни резултати то показују. Циљ је да ЕПС у будућности буде налик успешним европским и светским енергетским компанијама. И недавно усвојени План трансформације ЕПС усмерен је превасходно на то да се уз унапређење организације у наредном периоду остваре значајно бољи пословни резултати у свим доменима пословања и да ти резултати потврде да ЕПС има потенцијал и снагу да парира европским енергетским компанијама.

Је ли je и на који начин решен проблем балансирања мреже прикључењем нових приватних "зелених произвођача"? Ко плаћа ангажовану енергију да би систем функционисао?

- "Eлектропривреда Србије", са значајним производним хидрокапацитетима, пре свега акумулационим хидроелектранама, а посебно са реверзибилном ХЕ "Бајина Башта", успешно балансира електроенергетски систем Србије са свим новоприкљученим производним капацитетима из обновљивих извора. Балансирање је, иначе, тржишна делатност, а ЕПС је успео да понуди најповољније услове балансирања и потпише уговоре са готово свим новим произвођачима ОИЕ.

Препоручујемо

Регион

0 2

ДЕО ХРВАТСКЕ У МРАКУ: Начелник општине упутио важан апел - "Квар је велики, будимо солидарни"

18. 07. 2024. у 16:56

Економија

11 126

СРБИЈА ТРОШИ ПРЕВИШЕ СТРУЈЕ Вучић: Имамо велику потрошњу, већу него зими за 10 мегават сати

17. 07. 2024. у 20:24

Економија

9 100

МИНИСТАР МАЛИ О НАЈВАЖНИЈИМ ТЕМАМА: Ако наставимо да водимо одговорну политику, просечна плата ће бити 1.400 евра

28. 07. 2024. у 10:26 >> 11:21

Економија

23 177

ВУЧИЋ НАЈАВИО ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА ЗА ЦЕО ЈАВНИ СЕКТОР: Ова група грађана биће посебно обрадована, а пензије иду и преко 10 посто

26. 07. 2024. у 12:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације