ОПОРАВАК ТРЖИШТА Е-ВОЗИЛА У ЕВРОПИ: Статистика од почетка године бележи раст продаје четвороточкаша које не покрећу фосилна горива

ТРЖИШТЕ електричних возила у Европи имало је добар старт на почетку ове године након благог успоравања крајем 2023. У првом тромесечју продато је 332.999 електричних возила - 3,8 одсто више него у истом периоду прошле године, показују подаци Асоцијације произвођача возила Европе (ACEA).

Фото: В.Н.

Томе је највише допринела повећана тражња на Кипру (77,5%), у Словачкој (50,9%), Белгији (49,6%), Мађарској (38,6%) и Француској (23,1%). Највећи раст, од 19,7 процената, забележили су хибриди којима се батерије саме пуне током вожње, док је број продатих "плуг-ин" хибрида порастао за 7,5 одсто. Иако је раст продаје електричних возила био снажан, није био толико интензиван као 2022. године када је продаја порасла скоро 50 процената.

Европска унија донела је директиву према којој ће производња електричних возила до 2032. године достићи удео од 60 процената, а до краја 2035. године бензинци и дизелаши ће бити потпуно избачени са производних трака. Кључна ставка је жеља да се смањи загађење ваздуха смањењем емисије угљен-диоксида (CO2). Аутомобили на фосилна горива су међу највећим загађивачима ваздуха, па је електрификација превоза ефикасан начин борбе.

Борис Ћоровић, генерални секретар Српске асоцијације увозника возила и делова, каже да је могуће да ће бити неких корекција рокова, али да је тренд преласка на еколошки прихватљива електрична возила незаустављив и неминован.

- Било је доста негодовања европских произвођача који не споре да је то неминовност, али тврде да је за преоријентацију целе индустрије рок сувише кратак. Без обзира на то да ли се мало претерало са брзином прописаних промена, то јесте правац у коме се иде не зато што је Европска комисија донела политичку одлуку, већ због чињенице да је ауто-индустрија у Европи тај тренд уочила, и последњих 10-15 година инвестирала је преко 200 милијарди евра у производњу хибридних и електричних аутомобила - каже Ћоровић за Демостат.

Разлози због којих купци и даље оклевају с куповином јесте сумња у домет батерије, укидање субвенција у појединим земљама, али и још увек недовољно развијена мрежа јавних пуњача. У ЕУ их је на крају прошле године било 630.000, а процена је да до 2030. године тај број треба да се увећа осам пута.

Фото: В.Н.

Проблем за европске произвођаче је и конкуренција која долази из Кине са 40 до 50 процената јефтинијим моделима. Истраживачка компанија Jato Dinamics објавила је прошле године да електрични аутомобил који се продаје у Кини просечно кошта 31.829 евра, у Европи је то 55.821 евро, а у Сједињеним Америчким Државама чак 63.864 евра.

Овакви трендови би могли да значе предност Србије. Зашто? Без обзира на бројне изазове, европским произвођачима је јасно да будућност не припада фосилним горивима и улажу велики новац у побољшање перформанси - пре свега литијум-јонских батерија које се уграђују у већину аутомобила. Само је "Фолксваген", у најављеној инвестицији од 180 милиона евра у производњу електричних аутомобила, чак 75 милиона наменио за истраживање разних комбинација литијум-јонских батерија.

Србија са својим залихама кључних сировина попут литијума може бити озбиљан играч на европском тржишту електричних возила. То би могло да се оствари кроз покретање озбиљних погона и за прераду ове сировине, те добијање широког спектра производа у ланцу снабдевања за индустрију е-возила. Потенцијал који може да се искористи у будућности на овом пољу донео би велики број нових радних места и значајну економску добит у низу повезаних индустрија. Такође, најављени електрични модел "Фијата" из Крагујевца, са очекиваном ценом од око 20.000 евра, могао би постати једно од најконкурентнијих електричних возила у Европи. Е.В.Н

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације